Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Са куле се стрча и Милета, А за њиме поитала Цвета, У руци јој луч весело гори, Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, драги, Турком зајам плати, Па се драгој
Она чула, тамо поитала, Па је Цвету млада огледала: Цвета бела, на свету дивота... Што ће сада Ајкуна сирота? Уједанпут са душека скочи,