Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Већ су их почели били разносити, него њега просвети бог те их покупова и затрпа, да се тај покор и срамота христјанству не наноси и не чини.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...
Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор починили! Боме је ту падала пара као киша!« Већ се прилично одјутри.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. — Море, ма̓ни ме! Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!... И још се јадно спремам!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име. Радојку зове џерима, а ђеду јевтика. Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Кажи да се јавио однекуд из комшијског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфле; остале само, кажи, штруфле и
— виче још јаче гђа Перса, сва зелена. — Шта чекам? Шта ја чекам? ’Оћеш ли баш да ти кажем? — Јесте, још то чудо и покор ’оћу да чујем. — Шта ја чекам!
— Шта ја чекам! Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао — протојереј, прота... јест, прота Спира... — Шта! Сида протиница!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун је тако, последњих дана маја месеца, имао да гледа чудо и покор. Био је немоћан, да им помогне, а проклињао је своју судбину, да мора да их гледа, како их на Бегеј терају хусари.
врвео рој мушица и лептирића ноћних, поче да прича, тихо, како је дошло до тога, да су у Махали профози начинили читав покор. Хтели су да вешају. Како је Кумрија одбила да се врати Трифуну, па је одбила чак и да му да децу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Удари помор у овце, помор у дебеле свиње, жене се разболеше на дојкама, начини се чудо и покор у околини. Све помахнита.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За свако „свјетско“ чудо и покор он је сазнавао посљедњи, прекасно, кад то више ни за ког није било ни необично ни саблажњиво, а њему се тек ваљало
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИЗНУТРА ВИДЕ СЕ ЈЕДНА ВРАТА ОД СОБЕ, ИЗ КОЈЕ ИСАЈЛО ИЗЛАЗИ.) ИСАЈЛО: Е, де, де! Сад и тај покор на моју главу. Да ме чује кум, прекрстио би се. (Поћути мало, па се почне церити и крстити.
Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала! Људи имају у кући свеце и матер божију, а какав је ово покор ком се они моле. ЉУБА: Зар ти мислиш, мајка, да ми то држимо за икону? СТАНИЈА: Да што си је обесила?
(Запева.) Куку, Стано, кукавица, куку, Стано, несрећница што си, Стано, дочекала; те да покор, Стано, гледаш! (Међутим је опет села.) ЉУБА: Немој, мајка, немој!
(Одлазе.) СТАНИЈА (сама, крсти се): Буди бог с нама, у Београду није чисто! Какав је ово покор? О Господе боже благи! (Опет се крсти.) ЉУБА (враћајући се): Шта је, мајка, што се крстиш?
МИЛАН: Слуга сам, мајко. (Станија не одговара, Милан одлази.) СТАНИЈА: Ох, Боже, што ме доведе на овај покор! ЉУБА: Али шта ти је, мајка? СТАНИЈА: Што ми је? Девојка седи сама с момче у соби. ЉУБА: Па шта је то зло?
НЕША: Сад што ћеш, како сви, тако ћемо и ми. СТАНИЈА: Ама сви другојачије раде, само је овде тај покор. НЕША: Е, па и ми смо овде. СТАНИЈА: Ја нисам, ја идем у мој вилајет. НЕША: Ама немој да ми градиш бруку.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад. СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.) Иди ми испред очију, или ће сад бити покор од нас! ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине!
Волим пређе цркнути, него да се тај покор учини. Ох, Боже, шта се чини од мене! СРЕТА: И ти баш нећеш? СУЛТАНА: Ако си ти слепчовођа, нисам ја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива чува! Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Ако је шта много, ово је много: Јавна срамота и покор јавни!” О, кад би имао чиме и мого Све три да их са земљом сравни!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да није засједа! Да се нијесу окупили овђе, да уграбе цуру и да покор учине. Посумњах ја на то, па се стадох обазирати, а наредих се, ако дошта дође.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко проси? Чловек Србин! Себе тако похудити и бедним просјаком учинити! Покор и срамота српском имену! Барем нек се одрече овог поштеног имена, нек се како другојачије зове и нека не срамоти род
„Што мислиш, како је разумним Греком тај покор и срамоту гледати, а најпаче архијерејем? Но шта ћеш да чине? Увео се и укоренио тај стари обичај; прости народ неће
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Остали фратри отидоше ка гвардијану. Дуго су тражили Букара. — А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! — вели Дундак свлачећи се. Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.
Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор! Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изгледа да је у Букурешту, међу српским главарима које је тамо нашао, Доситеј затекао чудо и покор и да се сасвим пренеразио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Та зар би тако - ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви! Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но кад је сутрадан дошао кући, видео је покор и срамоту. Његово станиште, до јуче велико као какав добар заселак, поробљено, попаљено и нагрђено.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та зар би тако, ох, браћо драга, Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви! Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је сазнао да је поп то на друга врата опет унео у кућу, побеснео је и начинио лом и покор по кући. Мати му је те ноћи занемогла много.
Напротив! Први пут у сто година можда, напротив! попели се чудо и покор на врхунац, и погодили људе негде у дно срца...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера; ако ли га отровати нећу, не
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
било за свашто и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор, покор, прекор, шега и смех.
Закон под ноге се гази, добротворење загасе, помоћи неста, саможивство, себи угода и својавоља, бесрамство, укор и покор, зазор, пизма и лакомштина, свуд се је раскотило. Од христјана нехристјани учинисмо се.
Та то је само натура скотска, није то да је за коју дику такав живот, него јоште укор и покор, ништожитак својевољни. Веће ко је богаљ, слеп и сакат, хром, наказан и шувртан с памећу, — оно је друго.
Из тога своме иночаству ништа хвајде нејма, покор и укор... УЧИТЕЉИМА А понајбољма учитељем се од Христа ваља световати и научавати се да прво онако сами бораве и
је то тај са мном пронашао се ортак у мојојзи кући, те ми напред донеси тога злочестника што је ту срамоту учинио и покор моме роду навео да му таки на пању главу с мојом дунђерском брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју старост обезчасти,
Ни не насладе га се, а прође их. Једна жаоба и покор тек остане донекле за приповест другим. А онога што је с белајем немирно стицао, прође га ка нешто у сну с хлапљењем,
смиловати и не сасма бојем морити да би нас несмањио и под ништо нас учинио, да не би свим осталим на земљи језиком за покор и ругу остали...
кћи била и земљана, а и самој земљи ниси подобна била, јер ти си светска курва била и стара вештичина, сва у крви и за покор, груба и ружна, и у твојој ругоби пожелио те је твој милостник!