Употреба речи полицају у књижевним делима


Станковић, Борисав - КОШТАНА

А пандура ако пошаљем, они га избију; а већ полицају ни да погледају. ТОМА Власт!... АРСА А ја шта да радим? Коме да судим? Њима или њој?

Куде! ПОЛИЦАЈА (уплашено, понизно): Шта ћеш да радиш, газдо? Немој, газдо! Пијан си! МИТКА (потеже јатаганом на полицају): Несам, бре, пијан! Него — срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним. (Показује на Коштану.) Дошја сам да гу дарујем.

(Пандурима): Уносите је у кола. КОШТАНА (бесно, гордо, одбија од себе полицају, пандуре): Сама ћу! (Полази колима.) Утрчи Салче.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам? Та запита Ставрију полицају што седеше до мен’: Кој беше ово девојченце. Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности