Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чесна и благоразумна жена не тражи славу своју у многоцјеним одјејанијам. Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је ко.
Тада волови запитају је: „Сад кажи ко се у бољи час отелио, ми или ти?” Наравоученије Нека се нико не поноси у благоденствију своме. Не знамо какова нас прикљученија јоште на свету чекају.
ко у овоме сљедује устављенију творца, он се всегда учи, и дан по дан и бољи и разумнији бива, а ко се дени, или се поноси, или се стиди што од другога научити, а он остаје стражњи. „Иже не собирајет со мноју, расточајет”, вели наш Спаситељ.
| 132 Чврчак и славуј „Не поноси се већ толико с твојим појањем!”— рекне чврчак славују — „јер ти ја могу показати толике који и мене по вас цели дан
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу добро! Овце се близне, летина поноси, говеда се обадају, народ поштен. Само та проклета воденица!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
О, Господе!... је ли то могућно?... Па шта ће нам сад рећи друга села?... Знам!... Рећи ће ми: не поноси це!... спусти мало дурбиљ... Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много! — Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци.
Африка
кувару Самби, који је горе на врху задремао, откотрљао се у помрчину каск који сам му поклонио и којим се он толико поноси. Док он успе да нам јави то доле, и док Меј стане. камион мора да је прешао две-три стотине метара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он много поштује Божича. Он много поштује и њену матер, која је дивна, угледна, поштована, госпожа. Поноси се да је упознао њеног оца. Поноси се да је упознао и њену госпожу мајку. А њему је и она мила.
Он много поштује и њену матер, која је дивна, угледна, поштована, госпожа. Поноси се да је упознао њеног оца. Поноси се да је упознао и њену госпожу мајку. А њему је и она мила. Лепа је, порасла, биће радост и понос својих родитеља.
Одобровољен, он ипак нареди да се Исаковичу каже да није зло, што се капетан толико поноси својим, бившим, отечеством, и пуком сирмијских хусара, у ком је служио, али да треба да заборави Аустрију и гледа оно,
Теодосије - ЖИТИЈА
Али је нечист пред Богом сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу упропастити може, у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али један народ, као што је српски народ, који се веома поноси својом историјом и својим националним осећањима не могу да спрече неправде, политички интереси и комитска насиља.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу да носи, Ја му купим шубару, Он са њоме у бару, Ја му купим фес, Он са њиме Трес-Трес-Трес!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
СОСА СОСА СА САТОМ САМО СОСА СА САТОМ СОСИНА СЕСТРА СЕТИЛА СЕ СОСЕ У ТРСТУ САКРИЛА САТ У СЕЖАНИ САД СЕ СОСА ПОНОСИ САТОМ САТ СЕКУНДИРА КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО НОСИ САТ СА СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОМЕТЕЈ На камену високом прикован, у окову се поноси титан, поругљивим се баца погледом на Олимпос, на душмана му дом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Опред’ мени сто аршина платна, И к отоме, што од тог остане, Опред’ себи танану кошуљу, Те је носи, мноме се поноси.“ Кад то чула шећерли дјевојка, Отпоручи Каранфилу Јови: “Ој Бога ми, Каранфиле Јово!
и брдила, И остало, што стану ваљаде, И од тога што теби претече, Сакуј себи токе на јелеке, Токе носи, мноме се поноси.“ 105. Шта се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
“ 152. Расла јела да је веће нема, Под њом Мара да је лепше нема, Цар је проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) На ово па да се закитиш! ИВКОВИЋ (баци му згужване црвене плакате): А ево теби! Читај ово па се поноси! ЈЕВРЕМ: И да ми више не излазиш на очи, него да се селиш! То ти је моја последња реч. Ето ти!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси. — Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли. — Паметан полако иде а брзо дође. — Не дај умље за безумље.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
То је ствар така, да једва је човек на исповеди каже; а наш пролог, као да се с нечим поноси, каже насред цркве шта је његов старац учинио. Какав му је то старац, срам га био!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Овај ланац, који увек носим око врата, дао ми је он лично“. „Заиста, царски поклон! Наша отаџбина се с правом поноси тим одликовањем њеног сина, а поноси се и вашим књижевним радом“. „Зар се тамо код вас још зна о мени?“ „Како да не!
„Заиста, царски поклон! Наша отаџбина се с правом поноси тим одликовањем њеног сина, а поноси се и вашим књижевним радом“. „Зар се тамо код вас још зна о мени?“ „Како да не!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— питају реконвалесценти што приступају. — Не, господо, почели смо... па тако... Француз се поноси својом историјом, која је славна, и зато је храбар. Имао је славне претке, као и ми, и није хтео да буде гори од њих.
Кад си био мали ти си највише волео да играш „дућана“. У то време ја сам био у оном добу дечака који се поноси што у фамилији има и млађе деце од њега.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А Никола никад није пропуштао прилику да покаже како се поноси тиме што је Србин. На пола пута између Николине радње и царске палате, налазила је једна стара гостионица која се
као секретар Смитсониан института, као организатор већине државних научних установа којима се данас ова земља поноси. Он је такође био први председник Националне академија наука, чију је повељу одобрио Конгрес 1863.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
материним поуздањем у мене”; то је узрок „оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили” (њоме се и Софка поноси).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима
Петровић, Растко - АФРИКА
кувару Самби, који је горе на врху задремао, откотрљао се у помрчину каск који сам му поклонио и којим се он толико поноси. Док он успе да нам јави то доле, и док Меј стане. камион мора да је прешао две-три стотине метара.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лађом од Пеште до Фрушке горе, певао године 1839: Па кад се крај Каменице спустимо, ето Славонског, Којим се Срем поноси, Гибралтара, Петроварадина, гди, као што соко са стене На ловца изван домашаја гледи, Гледи на Дунав и шајке по њему,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Без боја душа да га заболи... Јок! Ено, био сам са младићима, Са којима се Зета поноси, А дође она твоја будала — Пас стари — сâм кô што се, У часу свога лудог заноса, С подсмехом неким вешто крстио....
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана — јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици. Лујо се поноси. Остале говедаре и њихове бакове поношљиво презире. Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен слуша. Али не поноси се. Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова. Зна да не треба радовати се
Ћипико, Иво - Пауци
А година, по свему изгледа, понијеће добро, и гледајући на своја жита, поноси се њима: —Бог ће дати, па ће све добро бити! ...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
коју имају велики поседници на селу, за шарене и луде ћефове газда које само њихово село хоће да трпи, и још се њима и поноси.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и она је та која је младој нашој позоришној уметности дала многог и многог великана, којим се та уметност данас поноси.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Народни певач се поноси том државом као сопственом. Борбу домаће властеле против Турака певач не одваја од народне борбе.
То је патриотизам самога народа који се поноси не само својом борбом у датоме моменту него и борбом предака. Прослављање славног рода феудалаца као првобитна ознака
је узгред ова песма историја властелинског антагонизма, и то антагонизма равноправних рођака, јер колико се Страхинић поноси Југовићима толико се они поносе њиме: њега дворе не само слуге и слушкиње него га и „шурњаје дворе упоредо“ (баш као у
Позадуго бане гостовао, позадуго бане зачамао, поноси се бане у тазбини. Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану: „Господару,
Иво проси, дужде се поноси; но се Иво оканити неће, снаху проси три пуне године, снаху проси, а просипље благо. Ја кад Иван благо
даре приправљати, приправљати коње и соколе, и ковати чекркли-челенке, и резати коласте аздије, нека носи, нека се поноси; ако л’ тако то не буде, пријо, хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи“.
сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је зету о појасу: „Носи, зете, те ми се поноси!“ Ал̓ ето ти пунца и пунице, — ја каква ли дара донијеше!
коласта аздија које данас у свијету није: у нашега ни једнога краља, ни ће бити у цара турскога; носи, зете, те ми се поноси!“ Максим гледа јаде испријека, испријека, али попријеко.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Ал' и то му се је случило с божијим проматрањем за свих њих. Једно, да се о Тому Петар не поноси, ни се бољим држи од друштва му, а друго, [да] со тога му по води хода не згрешују у себи завидећи му и каримство
С погледом к болестљивим туђим очима, своје очи покваре смотриоци. Млад, луд својим веђама и обрви се поноси. Потера за тобом иде с великом хићњом: — за коби, несрећа. Где је маскара и многи смех, на плач се то претвара.
Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а није ја!