Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кажу за Шпањоле да ако ће ко од њих и просјак бити, опет је поносит и високоуман. Један од ових заиште од неког господина да му што да, а он га почне увештавати да здрав човек не ваља да
” Бедна ствар: просјак поносит! Зашто иначе знамо да нужда и убожество смирјава и велику гордост. Срамотна вешт видиш здраво тело да проси, а најпаче
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање. Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит. Стас му прав као свећа, а корак сигуран. Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.
— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече: — Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама. Станко приђе пању.
Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!... Опрости!... Станку се згади... Овај човек беше некада поносит... Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...
Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... А коњ га је носио... Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести...
Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко. Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама.
Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. Стаде онако диван и поносит, па викну: — Добро вече!...
До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом. Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила,
То је шанац на Равњу. Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... РЕЧНИК аваз — глас, вест, јека аговати — господарити аман — милост, опроштај аманет — завет,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се. Што ти је, боже, левента и старо господство!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Разговарају се. Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју. Он једва чека да чика-Гавра дође. Напослетку, ево их.
Као кад запламти пањ који дуго тиња, тако и Алкино срце. Алка чека Миливоја, али он не долази да се покори, поносит је. Но, она не може срцу да одоли те му пише писмо: „Слатки Миливоје, мили роде мој! Сад сам независна, а богата.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
тај ипак позитиван и практичан дух што позива на „дело“ доле Нов човек биће онај спокојни, узвишени, тихи човек поносит боловима. Што они болови страшнији, то он гордији.
Црњански, Милош - Сеобе 2
уз лупу добошара, Павле је збиља помислио да ће га обесити и било му је стало само до тога да устане, у ланцима, прав, поносит, и да се испрси и коракне у потиљак профоза, који га одведе.
Осветићу се ја! Памтиће кирасири кад су те водили у ариште! Петар је, међутим, био озлојеђен на жену, али исувише поносит да то покаже. Напротив, он је узе за руке и одведе да седне мало даље. „Што си луда, Шокице?
Павле ће, међутим, са тим човеком, моћи да путује, лепо, сасвим сигурно. Божич је отмен према непознатима, а поносит и на своје јунаштво, и на женино богатство.
Што је било најгоре, сећао се, како је тај исти човек, гостољубив, отмен, леп, разборит, поносит. Није то Божич. У мислима, Павле је видео Вишњевског, бледог, висока чела, племенитих црта, видео његов стас, тако
сад, у туђини, на путу у неизвесност, после толиких несрећа, брат неће, ни да види, брата, то је за Павла, који је био поносит, била нека змија у грудима, која за срце уједа, нека ватра у глави, која ствара мрак у очима.
То је, за њега, била животиња, чију је дивљину волео, чији је јуриш волео, чији је поносит корак волео. Чију је дрхћућу гриву волео, као неку женску кику.
Живан Шевич, који није волео коње, улизица, услужан, дрзак, завидљив, пројаха на свом коњу, прав, строг, поносит, са сабљом у руци – појава као из приче. Кићанке су му падале на раме, као прве висибабе, тог пролећа, беле, сребрне.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит. Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Слао их је после, о свом трошку, по Дунаву, тамо‑амо, као и своје џелепе. Тек кад чу да ће снаха да му роди, поносит на своје Вуковиче и Исаковиче, као и његови стари, пође да их види, изнурен, од путовања, трговања и подлости, на које
Пошав најпосле и он, прошао је кроз варош поносит, без и једног болесника и без и једних покварених кола. Изашав из Баварске, коју су сматрали непријатељском земљом,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад, пун искуства и поуздања у себе, што год урадиш моћи ћеш бити задовољан и поносит, јер ће се у твојој свијести огледати твоја дјела, подстакнута слободном, мушком вољом слободна човјека.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
но ико певао терет, празнину, ништавило живота, духовни и душевни јад човека притиснута судбином, али у исти мах и поносит и миран стоицизам, победу духа над материјом и прекаљене душе над бруталном природом.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Марко га пронашао. Тога истога дана, увече, Марко се, свечан и поносит, спремао да се појави у својој биртији, међу гостима. Пун треме, очекивао је задивљене погледе, аплауз и честитања.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А и глас ти дош’о мекши, топлији. И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла. Зато сам дању бивао онако поносит.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
коју плаћају мушкарци ослобођени од службе у војсци Гиздав - накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен; охол, поносит гонџе - (ружин) пупољак; дете, девојче граја - галама, измешани гласови и узвици граорина (грахорина, грахорица) -
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Шантић је тада био већ остарео, али прав, висок, леп, а поносит, и природан, уљудан, необично. Изгледао ми је као неки осиромашени бег, који није продао очеву кућу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Зато је, дакле, министар председник, знајући шта носи у својим рукама, изгледао свечан, преображен, поносит, јер у својим рукама носи будућност земље Страдије.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А имао је кога и да пази. Беше то поносит, госпоствена хода, петао. Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак. Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Бој се Ти, апсанџијо, аја се не бојим! С рукама на леђима, праћен пандуром с пушком преко рамена, натмурено поносит иде преко пијаце, суљајући се по снегу ишараном балегом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На дивном зеленку, сав у цвећу и пешкирима, у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине,
Он има једну сјајну особину коју Француз нема, он је доследан. Енглез је хладан, тј. хладнокрван, поносит, скроман и прилично приглуп. Он мисли врлоспоро. Наш минут, његов дан; наш дан, његов месец.
Ћипико, Иво - Приповетке
— претрже причање, разумјевши да ме то занима. — Овога сам ухватила натраг мало дана, стога је тако дивљи, поносит. О, умекшаће се! Старица се приближи да га помилује, но оно мигну једним увом и поче кроз ноздрве силно фрктати.
—Пустите га!... —Још је поносит! А први дан не хтједе се ничега устима дохватити. Да знате како се трзао у ладу, а једва сам га савладала!
— Данас је субота, њихов је дан, — руга се Дангуба и, држећи руке у џеповима, поносит вели: — Зашто се не науче не јести? Мени је мало млаке, осољене воде храна за цио дан. — Долијаћеш и ти!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена. И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за
Ћипико, Иво - Пауци
У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа; поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И лице небесно моје, Твој вечни идеал, ево, оваплоћен је сада, Идеал, што бићем твојим без твога пристанка влада. Поносит пред целим светом ропски си служио мене Кô слику чистоте рајске и вечно млађане жене Ал' ме видео ниси.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Риста је био по лику и стасу сушта мати. Али нарав није била материна. Поносит, плах, чистунац на себе споља и изнутра до ината, паметан, опасна језика.
да је Србу заволела до слабости; да може читав сат да посматра како се игра тај ретко леп и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из њених крајева онда се
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђердан гиздав — леп, накићен и поносит глава чети — четовођа главит — леп, прикладан, главан глајте — гледајте (од глати — гледати) Гласинац — поље у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.
Изван куће је био поносит, а у кући нежан. Оплакала га је и искрено ожалила Јевда, и жали за њим ево већ петнаест година.
Сад је Манча гледао онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада. Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.