Употреба речи попало у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Ливаде, овце, његова кола, шумарци, шуме у даљини, врхови, стене Бескида, све је било бело, ињем попало. Као да је цео предео покривен неком мрежом паучине, која је од снега. Све је било у леденом цвећу.

Павле је био, неко време, одјахао и легао крај пута, под дрвеће које иње беше попало. Иње је било почело да се топи и његов сан се, као сузама посут, завршавао.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нека га само пусте и ствар се може окончати без раздора и свађа. По млитавом му лицу попало мртвило, гледа ме разливеним погледом док му говорим о стању манастира.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности