Употреба речи попријеко у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи... Све ме је гледало попријеко... Ја рекнем ријеч, а они оборе главе... Шта сам могао ја квара учинити?... Реци, Иване!... Реци, Маринко!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Стриц Ниџо попријеко гледа у распукла врата, као да тамо зује стршљенови. — Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и

Једини стриц Ниџо гледа кобилицу попријеко и гунђа уочи сваког пазарног дана: — Хех, порез неплаћен, а овамо се око куће утркују докона ждребад. Вала ћу једном .

— Притрпи се, притрпи — чантра за себе стриц Ниџо и попријеко загледа каквог намјерника, птицу луталицу, који се рашчарапио у хладовини под орахом, па натенане распреда с дједом

Није ме требало двапут звати, за скитњу сам био увијек спреман. Пролуњали смо те јесени уздуж и попријеко кроз читаво наше село.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

терете, и чинити добре услуге које им нико други не би учинио, а као награду за то примаћеш од њих батине уздуж и попријеко. А живјећеш тридесет година! — Господе, — одговори магарац — кад ћу бити на таким мукама много ми је тридесет година.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Неки загризао чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кад везир саслуша свачију даву, потегне неколико пута уз чибук а попријеко гледа на кадију и мудира, а они обојица клекну пред везира пак се моле за милост.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Баш га и триба навикавати! — вели Срдар... — Изведите ви њега! Букар изведе кулаша, који је пратиоца попријеко гледао. Бакоња га поче миловати. Шкељо му поднесе зоб у решету.

— виче Срдар. Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало-помало ослободи и заплива. Вода га је носила попријеко. Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Дјед није суделовао у партији. Мјерио је дугим корацима благоваоницу уздуж и попријеко, с рукама за леђима. Изједала га је неактивност. Стао је пред слику своје мајке и расијано се загледао у њу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

терете и чинити добре услуге, које им нико други не би учинио, а као награду за то примаћеш од њих батине уздуж и попријеко. А живјећеш тридесет година! — Господе, — одговори магарац — кад ћу бити на таким мукама, много ми је тридесет година.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Е, људи, да и то чујем, док нијесам умро: шјен брез сунца! — чу се неко иза каце. Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави: — Кад сам узјô 'ата и изашô на Козијерац, било се подобро одјутрило.

Ћипико, Иво - Пауци

— поздрави жена и надода: —Напојићеш ме још гдјекад, кад ме пут нанесе... — А што не бих? Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву, и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.

Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази, — што ће оно месо на њему што не треба? Раде умуче и иде напријед, попријеко планином; Маша иде за њим и, гледајући у његове стопе, чуди се што цвијетна трава за његовим стопама не остаје

Гази снијег до гљежања, а поврх кућа упопријечи да што брже на планински пут избије. Кад дође на коњски пут што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене!“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо.

је к куљату ђогату, па се ђогу фати на рамена, тури љубу за се на ђогина, па побјеже бане упријеко, упријеко, али попријеко. Отклони се од те силе турске, те долази у равна Крушевца, у Крушевац, у тазбину своју.

Колико се ражљутио Марко, у чизмама сједе на серџаду, па погледа цара попријеко, крваве му сузе из очију. Кад је царе сагледао Марка и пред њиме тешку топузину, цар с' одмиче, а Марко примиче, док

Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу! Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле: има

“ Максим гледа јаде испријека, испријека, али попријеко. Ја кад тако зета дариваше, на капиј̓ се отворише врата, па стадоше слуге и слушкиње на капију свате даривати: о

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности