Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Турио Прока вес на очи, плаче као киша и моли. дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, још ћу и риф држати. Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче. Још је попустио нешто преко двадесет и седам... — Баш да видим! — рече гђа Перса, па узе риф и измери. — Шта ја кажем!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Што је било било, помисли. Попустио је мушкој нарави. Али треба ту ружну љубав прекинути. Он одлази. У Росију. Нико га, више, са тог пута не може скренути!
Огорчен, Исакович се стидео, што је попустио чулима, и похоти мушкој, и упустио се са том госпожом у љубав. Зарицао се да је неће више никад видети.
Ни та зима, године 1753, није могла да траје вечно. Мраз је попустио у марту, и у Миргороду, и у Бахмуту, па су насеља видела да се, из земље, јавља прво њихово жито.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
или је узмицао према Јадранском мору према напредовању или узмицању турске моћи, али, на срећу, никада није потпуно попустио. Због тога се јадранско-приморски тип могао развијати готово без препрека.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ сав трезан, превијајући се од бола, из петиних жила успе да не падне са седлом, чији колан беше попустио, ухвативши најпосле за реп коња, који се вртео.
Аранђел Исакович, који се у почетку њене болести беше згадио толико, да је неко време бежао од куће, попустио је после, преплашен и пренеражен, па је постао током њене болести пажљив, јер је имао при томе својих рачуна.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Па нека неко каже да је рад на идеолошком образовању код нас попустио! Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тале мисли е му се подаде, Те јој беле руке попустио, Јао Тале, баш те Бог убио. Тек Хајкуна што то осетила, Па од паса ножа повадила, Удри Тала у срдашце живо — Ал'
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И она их прскаше. Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса се разбарушила, јелек попустио... Једва дишући, сва зажарена, врела, прскаше она другарице, које бежаху испред ње смејући се и кикоћући.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ (руком): Стани; како се Макса владао? СОФИЈА: Срдио се, викао, хтео је и да удари, али је најпосле попустио. ЈЕВРЕМ: Право, право, победа!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он му је, додуше, често казао своје мишљење у лице, али је, напослетку, у свему му попустио као отац свом размаженом сину“. „Велики геометар имао је меко срце“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић, блед, умнога израза, врло високог чела и упалих груди. Попустио га је маларични напад, па се објашњава са својим старим другом што седи на војничком сандуку уз његов кревет, чупка
„Не дирај ме, не мучи ме, зар ми је лако? Уосталом, ја сам тврдо хтео.“ Али је после сасвим попустио. Поверио ми је да спава као заклан сад кад су му болови уминули.
Не падају никоме печене шеве у уста, јеси ли ме разумела?“ „И камен би тврди попустио“, преде она упорно, али стално помирљиво, „откад ти говорим.
И да је само тога дана, он, не дај Боже, попустио на Буковој Глави, неспречен, непријатељ би се башкарио у Нишу, а ми данас не би били победиоци.
И док једном ногом цупка по асури, што је прострта по поду, дотле му поглед само што не каже: „Хе, а да сам ја нешто попустио на Буковој Глави?
Оставите се ви. Хм! Зар Грци?... Да сам ја нешто попустио на Буковој Глави... ПУКОВСКА ЗАСТАВА На Дренку, 18. јуна Драги мој рођаче, На ратном блоку по коме ти пишем ово
Иако се мало противио, из страха да не назебемо, стари кочијаш је ипак пристао и смешећи се шеретски попустио нашему наваљивању, па се, ошинувши коње, кренуо пред нама, с тим да нас сачека на самоме превоју, одакле се после
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да сам кад попустио радозналости и завирио у какву стручну књигу, рјечник, лексикон, свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку
Она слободно проваљује из нас тек пошто је попустио грч нашег хтијења, ужагреност наших амбиција, пошто је прекинута свака веза између наше практичне личности и наше
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним расположењем попустио. После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе.
Био сам одлучан човек, али сам лако попустио пред јаким аргументима овог великог Шкотланђанина. Гурнуо ме је у столицу и налио ми пола чаше дивне браон течности
Ћипико, Иво - Приповетке
Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је.
куд је чамац јурио, опочинуше; ослушкују и разгледају уоколо, и, увјеривши се да се море стишава, а вјетар да је сасма попустио, кренуше даље. Возе да дођу на доглед шкољићима. Први их назрије млади рибар; држећи у руци весло, исправи се.
Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора. Разабрао се и долазе му на памет речи чисто божје, које од њега мајка никада није
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Оно из нас самих долази. Кад нисмо постојани. Погледајте ко је први попустио: они, без особитог дела, који су били склони великим речима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Помаже бог, људи! — Бог вам помогао. — Овде мрачно као тесто — говорио је командир. — Или су године наишле, па попустио вид. — Наредио сам да се донесе фењер. — Е-хе, добро. Волим да гледам људе у очи кад им говорим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видећи ја тако да смо се помирили и да је он попустио и мени дао за право, станем му наново казивати од какове су помоћи били хајдуци у почетку буне на дахије, потом српске
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. Био је то један рођак, једне његове тетке син. Она остала давно удовица. Имала само то мушко.
Ћипико, Иво - Пауци
Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио. И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
па кад се услед тога развила и њихова властита ученост и донела, оплођавајући се са Истока, из Индије, први свој род, попустио је интерес за оригиналне грчке рукописе. Ми дођосмо опет у телалнице и постасмо обична материјална роба.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Постепено је и сав онај тврђавски режим у кући попустио. Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће. Пас на ланцу је био један и много матор, и љубитељ
На шиваћој машини Паулиној нешто запело, сва се кућа збунила, Срба долетео и нашао шрафић који је попустио. Али да већ види девојачке ноге, то госпа Нола није знала. Замислила се. — Истина је, моја Јулица хода као вила.
— Мораш се мало угојити, па ћу ти онда лепо наместити собу с новим стварима. — Јосиф је једаред дваред попустио, а затим је стао да једним каменитим ћутањем и немицањем с места одбија све како би само леш одбијао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијеног цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким. И шта је било потом?
Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким“.
они су још могли да се надају, док је међутим борба Срба на Косову постала апсурдна онога тренутка кад је једини бог попустио, како каже Константин Филозоф, тј. кад је једини бог донео одлуку о поразу. Зашто се борити кад бог хоће пораз?