Употреба речи порфир у књижевним делима


Костић, Лаза - ПЕСМЕ

усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир да згрије крв! а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Манастир Рача: порфир-графика, добростив поглед, радост простоте. Расте, као хлеб, свјетло са кика а кроз оно Љ, Љ од Љепоте, вечерњи

булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине, чији одсјаји лик ми растуре по илузији рефрен-ауре те строшен трусим слухом тишине.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир. Читав је дан стављао на прсте топазе, а слуге су мозаиком облагале ваздух, но убрзо међу зверима у врту почеше

сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог заната он постаде плотски мудрац мршав и свео, пун гвоздене воље. Порфир му потамне, нигде огрлице ни хризопраза, нити је уживао у лепој речи, ни у храни, само се често прао на војним

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја, Јер је једна боја; И шта је скиптар, ма над пȍлом света, И

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности