Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
људма који су, или за јестествене или наравне недостатке и узроке и љутом нуждом, усиљени не женити се, и тако без порода и без плода живу и умиру, то по нешчастију и бивало је и биће.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода. Алка остави након себе диван пород. Тако се живело пре седамдесет година. Давно било, сад се тек приповеда.
Африка
да су такође сасвим скоро доведене, јер старост мужевљева не може бити никад доказ немању порода. Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом.
Теодосије - ЖИТИЈА
Као за живота, тако се ни после смрти не растајеш од порода срца твога, и многопечалну ми душу и скробно ми срце виђењем твога лика у анђелској појави насладивши, развеселио јеси.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Несрећа је бити угасник, без мушког порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Без мушког порода и мушких чланова породице, ипак је имао обрађене земље, и имао је све више. За њега је долазак госпоже Дафине био
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
КОНТРАЦЕПЦИЈА 27 ТРУДНОЋА 30 ОЛАКШАВАЊЕ ПОРОЂАЈА 31 ГАТАЊЕ О ПОЛУ ДЕТЕТА 34 МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ ПОРОДА 37 (И) ТАБУ-ПРОПИСИ У ТРУДНОЋИ („НЕ ВАЉА СЕ“) 38 (2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) 44 РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО
Још давно је запажено да девојке које се боје да ће остати неудате и без порода састављају басме и изводе различите чудновате поступке „да би срећу добиле, — удатисја возмогле.
затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији, у том случају млада може остати без порода. Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.
У моравском крају нероткиње стављају зрневље давине у богојављенску водицу и попију да би занеле. У Поповцу жена без порода „убере мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по јадну
У Хомољу када млада полази на венчање, треба да јој другарице мало подигну сукњу навише да би имала порода. Свадбене игре често се изводе из истог разлога.
Млада за време венчања мало подигне појас, те то семење из недара падне на под. Ово се ради да млада има порода и да лако рађа.
При поласку на венчање млада, између осталог, треба да стави у недра још и босиљак и здравац, па ће имати порода, верују у Хомољу. Од воћа најчешће се користе јабука и вишња.
Млада кад полази на венчање, и код Срба и код Влаха, ставља у недра јабуку да би имала порода. Од лица која се укључују у обреде за плодност, најчешће се појављују трудница и породиља.
³⁹ У Левчу и Темнићу кажу „ваља се“ да свадбени колач умеси трудна жена, да би младенци имали порода.⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући траву зову умрлу по имену, молећи је да им
Велика је несрећа бити угасник, тј. без мушког порода. Имајући ово у виду, разумљиво је што многи свадбени обичаји и обреди имају за циљ да обезбеде управо мушко потомство.
У истом овом крају верује се и то да колико се дана од порођаја жена не чешља, толико година неће имати порода.⁶⁹ После порођаја, у неким местима, ако породиља не жели да има деце више година, она мужу, када га шаље попу по
па приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред олтаром поклони и у себи каже: „Како ова три пиљка порода имала, тако и ја!“ Млада која се венча са небушеном паром, верују у Бољевцу, неће имати деце.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зар не би грјехота и штета била да такав ђетић од такве куће, а сад још од оваког браства, нема порода? Тога у нас нема, то би било грдило да човјек остане неожењен. Оженити се, него како.
Отац напија кћери: „Хајде збогом, дјевојко! Дао ти бог срећу, како бих ја рад! Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају. Најгори ти синови били као што су ова два стара свата!
— настави кнез. — Јанко добар и стиман, весео, учеван; Милица срећна, љубавна — и обоје уз нас! Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Добар, милосан за нас, весео, знавен. Наша Стаке неће се одвајати од нас. Бог ће им дати порода, промисли: наше унучади, који ће скакутати око нас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Највиши ступањ клетве је проклетство („Проклет да је ко је то учинио, да нема ничег живог од порода, ни од стоке, ни он ни ико његов“).
Ни хвали Херака, Нит’ куди Петака, — Оба су једнака. Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа.
Моја сестрице! Бог ти дао мјесто порода девет синовах и десету кћерцу за милост: два кâ и два засједе; два кâ и два првијенца; два кâ и два дјевера: један
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила Богу да јој да | да затрудни макар змију родила. Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију.
Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а кад дође време, роди
10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила Богу да јој да да роди.
Једно вече молећи се тако уздахне и рече: „Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!” После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех. Опрости ми, Господе, грешној. Опрости ми, много сам несрећна.
Већ на првом па се прекинула. А мораш да имаш чопор синова. Тројицу унапред одвоји за рат. Нама Српкињама пола порода одувек бојеви потроште и турски јатагани пожњу.
Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода. Људима би се сушиле руке и одузимале ноге. Деца би се окаменила и из њихових уста врућа вода би текла.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сељак се после тога опет обогати. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила богу да јој дâ да роди.
Једно вече, молећи се тако, уздахне и рече: — Та дај ми, боже, од срца порода, да би и љута змија била! После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане
Ћипико, Иво - Приповетке
Обикну вјетровима, тишини и сунцу и, нашавши се здраво од порода, убрзо ојача. Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац и превезе на други крај.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
до краја романа, одржана је временска узастопност: проспективно се композиција развија од Софкиних предака до њенога порода.
Петровић, Растко - АФРИКА
да су такође сасвим скоро доведене, јер старост мужевљева не може бити никад доказ немању порода. Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ох, боже мој, Да није он?... СТАНА: „Несрећа!...“ Не кидај срце, добар човече! Кад мајка старим гледа очима Порода бедног главу клонулу Како је над њом џелат свирепи Са чврстом руком пȁлу издигô; Још тренут само...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Мртвац сам и ја, и мен’ убише, И мени крвцу сву исцедише, Па пођох рањен, мртав, без срца, Да срце видим свота порода, Ја сам Орловић! КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. А она никако да се утеши. Неколико дана трајало је. Дању и којекако. Смирила би се, заборавила у послу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 12). Понекад се приликом таквог гледања исказује жеља за добијањем порода (іб., 92). — Испрошена девојка шаље момку струк б. (ГЕМ, 5, 40; Браство, 9—10, 412). Б.
живи, и он се у суботу увече накити гранчицама дреновим (да младенци буду здрави) и јабуковим или дудовим (да имају порода), а на те гранчице набоду се још и јабуке и кравајчићи, па се тако накићен ставља сутрадан на трпезу испред кума и
Ћипико, Иво - Пауци
—Машо, — трже се — јунак си! —Што је корист кад немам порода? — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде!
Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу што је отраг двије године умро без порода. Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује
И у благу, што даваше на половицу сељацима, бијаше сретне руке: множила се телац наочиглед, али од њега не бијаше порода. Залуд се госпа Пава молила богу и прилагала завјете у цркви, остаде занавијек штирка, нероткиња!
Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода. — Расипље своју снагу на свакоме гаду, — Вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са
Какова дјеца? Шалиш ли се? Па што би ти дјеца? — Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода... — А куд су дјеца? —Знам ја кому су дата на село. Газда ућута.
— помисли кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу” . — Шта ће му толика сила новаца кад нема свога порода? Што ће њему, оронулу, стару, толико благо? А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он досада!
Па по чему да буде земља његова: је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио: — Ни свога порода нема ... Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?... Зар да све остане ономе копилету...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Па можда су Јевреји? — Не, нису. Обојица су старог чисто кастиљанског порода, и ужасни католици. — Ако се сад вратимо на мој случај, Бранко, ствар овако стоји: нос ми прилично дебља, али по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као
Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала док турскога цара не дворио!“ Краљ, га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао!
да хајдуци иду у шуму — сасвим природно — истиче се на крају „јање за заклање“; у другом случају стих „не имао од срца порода“ преноси се с почетка на крај — зато што се понавља пред женом која тим делом клетве треба да буде највише дирнута; у
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Патриотизам у нашим песмама — у старијим као и у млађим — садржи широку, активну љубав
На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала — док турскога цара не дворио!“ Краљ га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао!
проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило: рујно вино ни шеница бела! Рђом капô док му је колена!
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена!“ Па ја не смем невере чинити господару и моме и твоме.
се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери и меште синова, пак се старцу саде ражалило, ел је
слеж’ у Бијељину, онда Иван по народу пође, низ образе грозне сузе лије, а оваке ријечи говори: „Ко не има од срца порода, ев’ сад може срце отворити, купит сина или милу ћерцу, своју душу врћи у чистоту: нерођено ј’ боље нег’ рођено; а ко
срце отворити, купит сина или милу ћерцу, своју душу врћи у чистоту: нерођено ј’ боље нег’ рођено; а ко има од срца порода, Тај нек купи данас још једнога, једног сина или милу ћерцу, зарад бога и заради душе; који братац миле сеје нема, сад
нашом песмом о Марку и Муси: „На двору асирскога цара Синагрипа живи мудри Акир, који нема са својом женом Теодулијом порода и зато носињује свога синовца Надана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
дао ископати за своју му кућну потребу и ради марве своје, пак како пророк знадијаше да ће допосле она земља његова порода израиљскога бити, те га поклони своме сину, прекрасноме Јосифу.
Доиста расцвељен углед окорене и острижене земље мотрење, не имајући у жетвено доби свога порода на себи! ... Изарад божија на нас гњева сатирући му земљу и усев указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка