Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па гле шта се света у манастирској порти стекло!... Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну.
— А зна ли за то Стана? — Ено је, — рече механџија, — где кука у порти, несрећница! Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо гледали врло много свакојаки’ официра у манастирској порти. И ја се зачудим — прича ми мој отац — кад ме Арса запита: ,Видиш ли, Алекса, цара?
’ — ,Како ћу га видити, кад га ту нема?’ одговорим му ја, и почнем гледати по свој порти и по свима доксатима не би’ ли где цара могао наћи. ,Оно је цар Јосиф!
Ми бојарима кажемо да ми у свачем смо Порти покорни. „А ето гледајте колику смо страшну суму се задужили, док смо Бећир-пашу од Гушанца откупили; и да нисмо цару
И послали смо Порти све наше рачуне: колико смо преко нашега обичнога данка страшну суму морали дати, које око Бећир-паше и његове
, дозвола ИМРАОР, коњушар ИНДАТ, тур., помоћ ИНТЕРНУНЦИУС, лат., посредник на Порти, посланик ИНТОВ, мађ., кола, каруце ИНШАЛА, тур., ако бог да ИНШТАНЦИЈА, лат., молба ИСХОДОТАЈСТВОВАТИ, рус. слон.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
(фаља) — рупица на пушци или топу где се пали барут ведити — венути, нестајати везир — високи државни чиновник на Порти вескати се — врзмати се, обилазити врг — тиква, бундева гида — жеља грм — храст далга — вал, таласање воде диван
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука
Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: — Петар Петровић, свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место!
Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу и за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.
наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути. Био је леп летњи дан, ова данашња недеља. Јутрење свршено, излази свет из цркве.
Али чим се сврши литургија, они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме, па боси лете кућама са чизмицама у рукама.
Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли богу, да се поразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати зашто све иде свет у цркву недељом преко
очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радним даном — све се то почело да посматра у цркви, а довршило у порти или на сокаку.
Још мало па порта остаде скоро празна. У порти још осташе само нови и стари учитељ, очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је
Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала, али га је Аркадија чувао као очи у глави, и
Ударио га. — Ударио! Јао наопако! А чиме? — Ударио га »штоглом« у леви образ, и све му зубе поизбијао и просуо по порти. — Каква »штогла«? — »Каква«! Боже мој, како ме то питате?! Па штогла: штогла од пеглајза!
— Ју, жалосна, а откуд му кључ?! — Па у порти било то... у црквењаковој авлији... А он онда дочеп’о цигљу, па га ударио по глави, и све му зубе избије...
Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о. Јавили господину епископу... па ништа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И кад нова четири разорна зрна, са заглушујућом ломљавом прскоше у црквеној порти, он, избезумљен, у потпуном лудилу до најпоследњег смрзлог нерва зграби све оне конопце испод звонâ и док су разјарена
разорна граната, једног од нај тежих калибара, стропоштао се сав у прашини са оним звонима и кубетима доле на траву у порти црквеној и да није било једне надувене лешине неког војника из десетог ловачког батаљона на коју је пао, не би ни
Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да су Христодули увек били добри и познати ктитори греческе вероисповести и да грчки попови треба да је сахране, у порти, под прагом црквеним.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Недељом је бежо од божијег храма, У порти се туко са алваџијама. Ми данас осећамо наклоност према овом прокаженом отпаднику, и не прихватамо песниково згражање.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
детињаста, тако да се Вук Караџић у једној полемици питао за кога пише он своје романе, »да не приповиједа дјеци, у порти код пештанске цркве под липом«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „И сад хајд, поверуј ниској сорти: Гледајте га, мушку сотону! Сат пре венчања, у црквеној порти Нестаде, ко у земљу да потону...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
АЛИЛУЈА Били смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на помолу снова, С невиним хором скривених славуја,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у некаквоме манастиру узму живијех рака, па прилијепивши свакоме упаљену воштану свјећицу на леђа, пусте их ноћу по порти да би поплашили калуђера који је врло ранио у цркву и није им дао спавати.
Кад калуђер, поранивши по свом обичају у цркву, види по порти упаљене свијеће ђе иду, он се стане крстити и говорити: „Анатемате ђавола и његова имена!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ручка причао сам о недељи у Идвору, нарочито о обичају да младићи и девојке, недељом поподне, играју коло у црквеној порти.
Како је Кортланд стрит улица била близу цркве св. Тројице, често сам ишао тамо да посматрам споменик Хамилтону у порти цркве. Тај споменик ми је први открио везу између цркве св. Тројице и Колумбија колеџа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ишао редовно у школу; тишлерисао; прао чаше у некој каваници; чупао траву у порти и хранио попину живину, ишао у рибу са аласима.
У порти, у парку, само муве зује. Око пет часова, једва, потераше облаци. падоше ниско по варошици, на сваку кућу најахао по је
Други старац пође у стан учитељев: све закључано, нико неће да чује, не сме да чује куцање. Трећи пође ка порти и парохову стану: гвозденом полугом затворен улаз који се иначе никада не затвара друкчије до куком, за коју цела
односе, по свом правилу, ни у ком случају нису прекидали, посећивали су се, иако ретко; врло љубазно разговарали у порти или на гробљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Где, где? — упита запрепашћено командир. — Прођоше малопре. Један ескадрон. Застали су на раскрсници. У порти црквеној ложе ватру. Нешто ме смлати!... Сад не можемо ни напред ни назад. Заробљени!... Страшно и болно сазнање.
Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе. Бичеви зафијукаше. Топ пролете... Они у порти трче... Згазиће ме!... Осетих бол у рамену... А онај трчи огради... Коњ запиње као побеснео...