Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад оде и виде, а он се, блед као крпа, врати натраг. Мала гомилица гледала га је, поругљиво смешећи се. — Људи, што стојите? Помагајте! Избављајте! Та ето сам дуката уложио у пиће! Сто дуката! Чујете ли ви?
— А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
— Хе, хе! — поругљиво смејући се, додаде Никола Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поред нас прођоше два пруска наредника. Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече: — Гранд натијонг!31 Ја се окретох да га видим. Она ме држаше испод руке и повуче напред.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' то је ваљда твоја трагичност? Што за живота хтеде презрети, осудили те на то по смрти! Насмеши се поругљиво: „Та да, већ знам шта мислиш; мислиш умро сам? Бадава, што је земна површност! Па ти да појмиш позив човечји?