Употреба речи порумени у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: »Кога ми морамо поштовати?« па опет у кујну: »Пази да свуд порумени кожица!« Ђаче одговори и то... Испит се сврши, раздаше се књиге. Зове поп ревизора на ручак.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

се нагло окренуо и кад је угледао жену, уз високог човека војничког држања који га је ословио, он се јако збуни и лако порумени.

— Дакле, ја вас слушам? — Тај човек — али се он још више збуни и сав порумени — ...тај човек, — грцао је он, — учинио је због вас... И он осети нешто тако гадно у грудима да се загуши.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати. Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја,

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине клете — доказ да су криви!

Ћипико, Иво - Пауци

—Блиди од источне стране, — рече као за се. —Зар је брзо свануће? — упита Иво. —Лако ти сад сване!... Исток порумени, цикне сунце и одмах пече. Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности