Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Прође љутито поред поручника и уђе у кантину. А када поручник остаде сам, шкрипну зубима, промрмља нешто љутито, и обрати се строгим гласом првом
— Ја мислим да је то због тебе. Чува те Врховна команда за семе — дира Војин поручника Луку. — Јакако, бато. Неће ваљда да води рачуна још о теби, кога сваки патак може да кљуне у „рикверц“ — вели
милиони, да нас стару, униште. — Шта мислиш ти, „Кипислцауф“, на ово? — запита неко из мрака поручника Луку. — Ја мислим — вели Лука озбиљно — да замолимо попа Момчила за једно молепствије, да Бог подари свакоме од нас
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А што се тиче кћери Николе Вујића, оне су, много година после тога, имале брата у академији. Њега је, као младог поручника, у Скопљу, убио један регрут који је био с ума сишао. Убио је са њим и четири војника које није ни познавао.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У касно доба ноћи растадоше се, а сутрадан Јан, с тужним срцем, пристаде на све. Годину након тога, турише га као поручника у Тирол.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А око оне пећи, у другом крају, сакупили се реконвалесценти око адвоката-поручника што са говорничком позом исказује своје мишљење о Немцима, које мрзи, па о Французима, које воли, и тако по реду о
Тај одред тада није на задовољство извршио свој задатак. Пешачки официри кривили су за неуспех поручника Гавриловића, који није био на своме месту и кога никад нисмо чули да се, због тога, брани.
Краков, Станислав - КРИЛА
Официри су хитали четама. Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се!
да платим немам више... Крило на улазу шатора се размаче, светлост паде на суву, згрудвану земљу, и омалена прилика поручника Луке указа се на ниском отвору. У шатору се највише чуо глас Мијин: — Играј ти са сваким... активни официр...
— Ћутите, господине мајоре, чуће вас војници. Душко се нагао и вукао за рукав мајора. Четвртаста глава поручника Луке се бојажљиво окренула изнад угњечене јаке. Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку.
Чак се ни број није знао, јер су удови били помешани. Ту је било меса и од поручника Луке. Целога је дана преплашен мењао места по гребену. Сувише су близо гранате падале. ”Погинуће” шапутали су за њега.
Одједном је свега нестало у црном вихору. Није било ни сандука, ни рупе, ни поручника Луке, који је дотле имао кратке ноге и дебеле прсте. Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Напред је био изаслан један ескадрон наше коњице, под командом поручника С. Ђорђевића да размотри кнажевачку околину, како би наша пешадија што сигурније наступала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А Пера, као да је жељан разговора, наставља: — Јесте ли рањени? — Нисам. — А где? Завитлавао је тако једнога поручника по кругу логора читав час, да су се сви околни смејали.
Једва су се некако објаснили. Али Пера је морао два дана да бежи од поручника, јер му је овај стално претио. У реконвалесцентном логору био је и Љубиша, звани „Филозоф“.
Пило се потом, готово без предаха, у здравље капетана Воје, поручника Фјодора Ивановича... Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато!
Груји навреше сузе у очи: — Хвала вам... господине потпоручниче... Поздравите ми господина потпуковника, господина поручника Луку, господина потпоручника Војина. И све другове. И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте...
Међу војницима угледах и поручника Косту „Турчина“. — Жељо жива! — узвикну кад ме угледа и приђе да се поздравимо. — Откуд ти залута овамо?
Желео бих да одем до наше рововске батерије. — А, до поручника Косте „Турчина“. Сила је то једна... Умирио је он Бугаре, да се живи не чују...
Е, кад је таква и таква ствар, онда чекај, синко мајчин! — Коста превуче шаком преко лица. — Позовем овог поручника и нас двојица се договоримо...
Зато ме пазе као мало воде на длану. Слушај — обрати се своме посилном. — Иди реци некоме да позове поручника Рајка. Видећеш га сада. Није далеко. — Гађају ли Бугари? — Хм!... Дотерао сам их, па су сад као девојчине.
Јер тада сигурно неће више бити ни Драгана, ни онога Косте „Турчина“, ни коњичког поручника Рајка, који замећу кавгу по цео дан, а ни лудога учитеља Стојановића... На улазу се појави војник.
— Ја сам старији. Ти би могао да будеш само мој помоћник. А? — И он лупи по колену поручника Косту „Турчина“. Онда се уозбиљи. — Докле имаш дозволу? — Сутра до подне... — Знаш шта?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пренеражен поступком једнога поручника, потпуковник је стајао згранут и без иједне речи. Лука приђе следећим колима, али коморџија, и не чекајући његову
Што промакне кроз Лукине руке, дочекује капетан Душан. Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка. Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато?
ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ Пролазили смо кроз Приштину, када приђе Исајло, посилни поручника Луке. — Господине поручниче, неће трговац да прими банку. — Зашто? — Вели, банка не вреди више... Тражи сребро.
Враћали су се гладни и седали тужно поред ватре. Још нам је једино уздање било у Исајла, посилног поручника Луке. Тај је умео све да „нађе“.
Тако, претурајући их, преведосмо наше коње. Ноге су им биле рањаве. Услед превртања пукло је седло на коњу поручника Протића. Протић се подбочио рукама и посматра тужно. — Не секирај се.
— Па... како наредите. — Хајд, маглу, док те нисам дохватио. Исајло задовољно трља руке и сав срећан облеће око поручника. Или после обуке изиђемо на обалу и посматрамо рибаре. Понеки пут им се и војници придруже и онда заједно вуку мрежу.
Али добро да је укуваш, иначе ћеш наново. По биваку се пронео глас о писменој оставци посилнога поручника Луке. И сви сад долазе да дирну Луку. А он наручује каве, да би тако казнио свога посилног.
Кад, она ме дохвати за руку и приведе каси. Сетих се тада како су ми причали за једнога старога поручника из коморе, да је од „теткице“ на каси тражио признаницу. Када су то причали смејао сам се.
Свакога дана гутали смо хинин. Али ордонанси рекоше да посилни поручника Луке, Исајло, неће да узима, већ баца хинин. — Дај га овамо! — нареди Лука. — Што ти бацаш хинин?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што, јоште не може да се сетиш?! — Јок... — Ама ће бидне девер! Ама антика девер... поубав оди гардијског поручника, ете... — Ама, збори, де... — Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си!