Употреба речи посао у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— А шта си то узео у посао? — скоро и не погледавши икону, питаше ме отац. — Молујем сужње шиљонске по Бајрону. — Бајрона нисам никад читао —

„Победиоцима суде побеђени, над мужевима владају кукавице!... Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом. Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!

Ниси ти за моју кућу; те твоје беле и нежне ручице нису за посао... Иди, па се помози на другоме месту“. Она се окрете с неким поносом и оде...

— Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао? Кажите да није то најбезобразније шуровање? Депешу појести!

ђаконе! Немојте се одмах тако плашити. Ја с мојим свецима не мислим одмах па у вечити календар! То је Јеремијин посао — а господина катихету сви ћемо лепо молити да ми не одсече језика... Истина, мало сам се затрчао, али ко не би?...

Е, морао сам оставити сав посао, те ме ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај натраг у село!... Зла несрећника! Да помори толике људе!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Колико се замршенији и потајенији један посао види, толико више ваља стајати на опазу. Пакостан, кад о највећој пакости мисли, онда најмајсторскије измишљава речи.

Напротив, неки се све врте и окрећу, а кад им на посао погледаш, а оно мућак! Млого којешта почињу, а ништа не свршују; ако ли што кад и сврше, а оно не ваља, па залуду им

гранато древо, што му је на путу, пресећи, дакле нек не губе времена него нек иду поизвешати се ту, за|што за тај посао нигде тако древо неће наћи.

А притом, да њих њихов посао на пољу не држи, мало би они ту, или баш нимало, за атар твојега цвркања стајали. Видиш ли ти онога пастира, који и

ту учини толику праску и посао док поквари оно прекрасно од старине зданије, а начини ово ново које нам ни на што не служи?

Наравоученије Сваки посао гди прави домаћин не присуствује, слабо напредује, често пропада. „П у с т о м л е к о п с и л о ч у.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на ражњу свак наставља свој посао. Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од другу, пак ћу му покварити план и посао. Запитам лајтнанта, откад је он на кордону јесу ли каква писма од Црног Ђорђа или кога другога на когагоде прешла?

Узе Протић пасош па с Николом опет на пошту, кад тамо пуна штала коња, а они кажу да нема коња. То није чист посао! (Ваља и то да знате: да је Ипсиланти, влашки бег, приврженик Росији, а Муруз, молдански, Турцима.

А одсад који жели од мене да изађе, нека ми напред јави” итд. — С отим посао свршимо. Он мене и Катића добро угости. Сутрадан у Рогачу на конак Катићу, пак у Бранковину.

веле, уставити не можемо, јербо њега сва војска слуша скоро боље него нас; но идите ви и молите га, јербо ће нам сав посао покварити.” Дође Хаџи-Ибраим Ваљевац и јоште два старца.

фебруара одем у 8 сати г. Недоби; каже: „Некако не знам или је од Бога или је од кога другог, обаче не може нам посао да пође управо како би требало, ови други стоје супрот — — но опет уздам се у Бога, ако не може другојачије бити, а

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао. То није комесијално... — поче учитељ уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не

да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком. Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!

— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао. Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.

, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће

— Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао! — рече му ћир Трпко готово љутито што му не верује. — Не разговарам више сос тебе.

— Па не браним — рећи ће Никола. — Ти већ умеш да бираш наките. То нек буде твој посао да набавиш. И тако није прошло ни десетак дана, а адвокат је већ набавио иглу из Београда.

и ту већ развезе путник причати: како је путовао, како је он томе послу вешт, како је то један веома важан, ал' тежак посао. Сиромах Пупавац чисто се разгали мало од оне бриге своје, па слуша путника с највећом скромношћу.

'Ајд сад на посао!... Нови званичник, слушјајући тако лекцију, збунио се да не може горе бити; похита на врата и умало не удари носом о

Радоша подиђоше још крупнији мравци. »Није чист посао!« помисли у себи, па опет повика: — Чији си, бре, говори! Сад ћу да пуцам! — и нави пушку на њ.

Неки рекоше да је анатемњак, неки да је онако некака утвара. Еле, сви слошки пресудише да није чист посао и да неће ни по село добро бити.

Еле, сви слошки пресудише да није чист посао и да неће ни по село добро бити. Кад су већ пресудили да није чист посао и да неће ни по село добро бити, онда стадоше смишљати шта да раде.

Недеља је, не чека их никакав посао. Кмет Пурко, чича Мирко и још неки одабранији људи већ се беху договорили да оду са Страхињом и Радојком до попа —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски. Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.

И чисто гледа очима тај лом. И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити...

Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући. Радени људи пано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: — Тако свакад!

У кући живот. Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин. Ту је и чича Сима, кнез. Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.

— хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша. Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.

— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. — Бавићемо се неколико дана. Треба да свршимо неки посао. — Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. — Знамо ми то... али су отишли покуњене главе...

Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима. Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.

Крушка је седео у хану крај огњишта. Он се грдно замислио. Кроз главу му пролетаху разне мисли... Отпочео је посао по савету Маринковом. Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор. И премишљао је шта да му каже и како да га саветује.

Дошао је курјак до оваца... 7. РАСЦЕП Иван стиже дома. Био је весео и расположен. Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена.

Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници. Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар. Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.

— Ниједно да се није макло! — продера се он. Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.

— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. — Коме?... Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?... То је посао твој и Маринков!... Ја од Турчина ништа не тражим! — Ни милости? — рече Крушка и устаде. — Милост је у бога!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Нећеш? Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. Доврага! Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! Наопако! Да нисам — љубоморан?

Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! А у мој се посао не плећи! Покуњи се мати па ћути. Са светом је такође мало говорио.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Баш то је хранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног

оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мáма била нешто љута, а тáту баш онда дон’о андрак да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело.

Сви поседаше и почеше јаузновати. Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао. Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.

Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати. — Уф, баш је шмокљан! Баш је пипав!

! Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже, а он говори и гледа у онај писмени акт,

Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру

Никакав тежи посао није за њу. А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога, а нама око Сретенија нестане, па морамо

и екшплицирати, — али доста до тога да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао. Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.

— која се спочетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.

женскадија, све од бáке иза запећка, па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишји реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.

— Биће баш добро на ову ’ладноћу. — Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, попСпири у мањем, а Пери у већем стаклу. — А ди ти је човек?

Узбунише се сви. Меланија одмах остави посао, и потрча купљеним стварима, па стаде претурати по њима. — А шта сте ми, папâ, купили; да нисте што заборавили?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Могли бисте, ал’ најпре би морали српске књиге читати, и то само онда кад је кућеван посао у реду. Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла Милева о амизант животу.

Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га. Љуба свој посао започне. Салвет преда се, па транжирај. Врло му за руком иде.

— А гле мога зета, како је у послу! — Баш сте ме тако упрљана затекли! Добро дошли! Изволите унутра! — Посао не шкоди; беспослица је зло. Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао. Уђу у собу.

Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају. После месед дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем.

После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити. Сад гледај посао. За женскима дође Гледић И чика-Гавра у исту собу. Гледић зове жену те се сви троје разговарају. Чика-Гавра се погађа.

Збогом памети! Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.

Покрај тога био је марљив, те је заслуживао леп новац и могао водити лепу кућу. Рогозић, у науку и посао заљубљен човек, није одговарао живахној природи госпође Мице и да је био јуратом тако снужден, богзна би ли се тадања

Рогозић живи за посао, а Свилокосић му је подручан као какав адвокатски калфа. Већ се и Свилокосићу досади бити матор јурат, па намисли да

Африка

Ја сам пријатељ са једним Бретонцем, који се зове Роберт Л'Вотр. Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода. То је савршен бретонски тип.

Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао, не питајући где ће налазећи своја места већ традицијом утврђена.

Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

Изглед са високог прозора био је величанствен. Црнци, радници, свршивши свој посао, враћали су се певајући у своја села.

После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао. О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити.

од запламтелих младића, оне се много не љуте, дуре се само размажено и долазе да ме гуркају, па опет одлазе на посао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Као што није више одлазио у Театар, није хтео да се меша ни у овај посао Гарсулија. Енгелсхофен је ћутао. Није скидао ока са Грка, али је ћутао.

Хусар, којег је Гарсули послао да отрчи у град и извести да је избила „побуна“, био је свршио, добро, свој посао. Кад је видео да га нико не дира, да га нико не убија, Гарсули је искочио из кола и осврнуо се да види, шта би са

Ђурђа, како га гледа, и кад чу како опсова, он се спусти из кола, на супротну страну, и оде у стражару да сврши свој посао око папира.

Не ваља самоћа. Жене ти триба, није удовички живот срића.“ Међутим, кирасир је био свршио у стражари свој посао и изишао је у своја кола и чекао да се сврши фамилијарна сцена.

Био је свршио истрагу, међу официрима, похапсио коловође, па је био уверен да је свој посао свршио добро. Јего благородије, ритмајстора Павла Исаковича, био је отпремио у Осек, да га предаду грофу Гајсруку.

који се звао Черњев, држао папире о сербским официрима, за време грофа Бестушева, па је наставио тај посао и за време грофа Кајзерлинга.

Задатак капетана је да сазна праву истину. Секунд‑секретар га је препоручио за тај посао, па му се указује прилика да, сад, покаже своје усердије двору росијскому и њему лично. Је ли разумео?

Је ли разумео? Честњејши Исакович био је као занемео. Затим се прену, па рече, немецки, лепо, да он није за тај посао и да он жели да крене, што пре, у Росију.

Питао га је, шта је он, у ствари, секунд‑секретару, и откуд то, да њега, и Копша, и Руси, мећу у сваки посао, као мирођију у чорбу.

У исто време су објављене и награде, за денунцијанте. Агентима је одређено да примају по двеста форинти, за свој посао. Достављачу, за сваку доставу, шездесет. Иметак ухапшених бивао је заплењен. Паника се у Темишварском Банату ширила.

Да фамилија бар зна, с ким има посла. Она, каже, мни да за тај посао не би било добро слати Ђурђа, а Петар је нагао према женама.

Он има у Митровици чрезвичајна посла и мисли да, код њеног оца, остане, неколико дана. Иде после за Беч. Посао у Митровици је војене природе и она, о томе, треба да ћути.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Због тога научни духови показују на овом послу скептицизам који је уопште оправдан. Међутим, иако је посао тежак, није могућно да се човек не интересује студијама које могу тако јасно да осветле нарави и понашање народа и

Људи у пуној снази раде врло мало и сав посао остављају женама и особито деци и старцима. Изгледа да нема занимања које пружа телу и души више одмора него што је

Ови људи од „работе“ стално мисле о својим интересима и брзо уоче како се посао може за њих најповољније свршити. Вешти су да се из незгоде извуку; практични су и окретни: рекло би се да су створени

Сами праве планове од зграда које су узели у посао. Неки имају нарочити дар за дрворез и за црквено сликарство (зоографи).

Уопште су увек тежили за тим да се спреме за посао који ће доносити добре приходе. Каква разлика према идеализму младића динарског типа и према идеализму оних младића

За обичан, прост, сељачки посао се каже бугарска работа. Македонци веле „причати као Бугари“, то јест невешто, као сељаци.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом

Нико се није јављао за тај посао. — Ето кад се договорите ко ће то радити, дођите па ми јавите — рече бијели миш. — Становаћу код свог пријатеља близу

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Да, само то! И АГЕНТ: Дозволите, ко је први опазио? ПАВЛЕ: Ја се најраније будим у кући, посао ми је такав, излазим рано на грађевину – дакле, прошао сам овуда и случајно ми је пало у очи.

АЉОША: Да, господин инжењер. ПАВЛЕ: Цемент се превози? АЉОША: Да, господин инжењер. ПАВЛЕ: А што сте напустили посао? АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли...

Да нисте незадовољни платом? АЉОША: Ах, не, господине! ПАВЛЕ: Да вам није тежак посао? АЉОША: Не, не, не! ПАВЛЕ: Дакле, шта је?

То је један огроман дванаестогодишњи посао, који предвиђа и огромне техничке објекте: најмање десет великих гвоздених мостова, око стотину бетонских мостова и

Нама само за чиновништво треба три-четири собе. АНТА: А имаћете велико чиновништво? СПАСОЈЕ: О, па посао ће бити огроман. АНТА: Па добро, зар за мене нема ту посла? СПАСОЈЕ: Немаш брате, паре, а ту су потребне паре.

) Да, пожурићу, идем, ја идем! (Оде.) XXИ ПРЕЂАШЊИ, без МАРИЋА ИИ АГЕНТ: Јесам ли завршио поверени ми посао? СПАСОЈЕ: Не, још не. Молио бих вас још за једну услугу.

СПАСОЈЕ: У томе случају твоја година не гине. Што се нас осталих тиче, ми ћемо дотле развити посао, блокираћемо се милионима и тада нико нам ништа неће моћи. НОВАКОВИЋ: Само... јесте ли ви уверени да ће он отићи?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Пљеснувши га по рамену, рекох да идеја није лоша, али да се не осећам спремним за то. - Није такав посао за мене, Атамане! - Ти, будало!

- Јадна твоја мајка! - још у пиџами, јер је као и сви директори ишао нешто касније на посао, очух ми је прилазио с лицем као да је прогутао нерасечен лимун, жабу или тако нешто.

- Закаснићеш на посао! - прилази Тимотију, а он јој каже да хоће, али како је већ неопходно да неко очита лекцију том мангупу. Мангуп сам ја.

- Могао би да дођеш у нашу фабрику преко лета. Увек се нађе некакав посао и некакав хонорарчић, знаш? - пришао је и неко време је ходао поред нас, а његова шарена кошуља могла је да се види с

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма. Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.

Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно

Е, друга су онда била времена! Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме

Сад сâм са мојим чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било

Други пут ћу ти приповедати, док се мало опоравим, одјачам. Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао.

Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу. Сад се торњај и гледај твој посао! Пера се удаљи. По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.

Ваљда га тек неће на суд дати? Срамота му је; казаће: Ти си га тако одранио . Тако живи Пера. 3аиста Сизифов посао. И опет не да себи из главе избити. Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако.

— Хоћу. — Па гледај једаред. Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. Сад опет сваки свој посао гледа. Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији. Сви се диве.

Шамика га извињава. После се разговарају о економији, и свршетком ТОГ разговора господар Полачек оде ка посао са сином, а госта женскима препоручи.

— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку. Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку. То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе. — Добро, отац, разговараћемо се о том други пут.

Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди. Приме и захвале се; гледају тај фини посао, хвале га. Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне.

Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. — Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.

Црњански, Милош - Сеобе 1

„Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...“ Узнемирен што је даљи ток свога говора потпуно заборавио, понављао је ову фразу, на немачком

Они су дрхтали од страха, а и он је дрхтао од страха, узвикнувши: „Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...” Даље није могао. Забашури све, брзо, прочитав рескрипт команданта града Осека, маркиза Гвадањи.

Нашао је, мутан у глави, и прву реченицу: „Срби бирају најрадије посао војнички, па зато“... Било му је досадно да мисли, и Исакович, сав помодрео, полако постаде за њега као нека слика.

Изгледало му је потпуно чудновато да би неко могао да му се умеша у овај посао и да га што пита. Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети,

Навикнувши се на војни посао, испекавши свој занат, он га је и презирао, а још више те људе што су му на дому личили на Цигане, као и њихова насеља

не дотичући се чистим рукама тих ствари, и чувајући тон веселости и увиђавности према Двору, бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа Баћанија, који је био жедан крви и славе.

корака пред шумом, пред једним жбуном, приметио је жене које су уплашено чучале по страни, очекујући да он свој посао сврши.

А једини је то посао пријатан, тај посао војнички! Уосталом, и нашто та вечита жеља да се скраси, то вечито наваљивање његовог брата

А једини је то посао пријатан, тај посао војнички! Уосталом, и нашто та вечита жеља да се скраси, то вечито наваљивање његовог брата Аранђела, кога је имао

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“²² У уторак, као други („втори“) дан недеље, сваки започети посао биће несрећан. Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору чува да му длака

С тога се и плаше да започињу неки посао тога дана, јер може да се пугоде на лош сат.“²⁷ Дете рођено у уторак биће несрећно, верује се у многим крајевима где

У народу се каже: „У петак сваком послу рђав почетак.“ Тог дана било који започети посао (сејање, зидање, плетење итд.) биће злосрећан. Мушкарци се петком не шишају нити брију а жене се не чешљају.

Док се дете свечано купа, отац или мајка ваља да раде онај посао који би волели да њихово дете ради када одрасте. Тако, рецимо, у Гњилану мајка, док се у цркви обавља крштење, чита

), а ако је женско, онда мајка дететова ради неки женски посао (плетење, шивење и сл.), да би дете када порасте било „добар радник (радница)“.

дете почне да хода, ваља се, каже се у народу, „да пође пут истока и то да згази прво десном ногом, па ће му после посао кроз цео живот ићи напред“.

ваља када дете папуни седму годину да му мајка дâ пупак да га одреши, „јер му се тада срећа одрешује, па ће онда сваки посао лако научити и радити“.

Када остари, он предаје старешинство другом, млађем и угледном мушком члану. У случају да старешина лоше обавља свој посао, да се карта, пије и да не мисли на опште добро задруге, задругари га тада смењују. Домаћица.

У Црној Гори, на пример, сва брига око деце је искључиво женски посао, те је свако брижно осећање или родитељско понашање за оца табуисано.

Девојку туку родитељи док се не уда (до 18—20 година) и оде из куће (а после тај посао препуштају мужу).¹⁶ Батине, с обзиром на пол детета, такође су неравномерно заступљене.

Ово учење одвија се било увођењем у посао, било показивањем деци, које чине старији, извесних моторичких вештина или давањем вербалних упутстава како да се

Саватије Грбић извештава: „Код сељака деца никад нису беспослена. Још од четврте године дете почне да врши неки лакши посао, и што је старије, то му се и тежи посао одређује.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Палила је цигарету на цигарету, пила барабар с нама, а, што је најважније, пошто је једина имала сигуран посао и сталну плату, често нам је позајмљивала новац, не очекујући да јој га вратимо.

А онда, када се више није имало куд, разиђосмо се свак на своју страну. Бледела је зора и кондуктери су већ ишли на посао у ремизу.

Никога не затече у кухињи. Сви су већ били отишли на посао. Одсече кришку хлеба која се мрвила под ножем, а преко ње намаза танак слој масти и све посу као цигла црвеном

Сутрадан, баш као да одлазе на неки важан и одговоран посао, они поново заузимају своја места на зиду покрај невидљиве црне тачке, да чекају нове госте, од којих ће се само

– Опет! О, боже, како увек приметиш кад хоћу да запалим цигарету? Није јој нашао посао, али јој је нашао мужа. Тек кад дође до развода, средовечни мушкарац сазнаје с ким је живео све ове године.

Ништа није смео да ризикује после напорних месеци борбе за тешко стечени посао и место у кревету са још једним кондуктером.

болешћу, док су остали једноставно обећавали да ће дати отказ или поднети тужбу ако их те ноћи опет одреде на посао, набрајајући све године у којима их је запала та незахвална дужност.

Одлучи због тога да је поведе на посао. То није био први пут да га она прати. У кишна времена љубавници нису имали где да се склоне па су се возили, срећни

Људима би дојадила неудобна вожња у мрачно јутро кад их тролејбус одвози на посао, па би бес провалио брану због једне једине речи или само неког покрета.

ни кћери да је пензионисан, наставио је да свакога јутра тачно у пола девет, као да се није ништа догодило, одлази на посао. Враћао се после три. Ручао, читао новине, одмарао се на старом дивану у трпезарији.

Главу не диже. Две клот — две фркет! Друкчије је то кад човек ради неки мушки посао, као онај лудак, пензионисани капетан, који читав блок снабдева нафтом за ложење.

Покушавао је да мисли на данског председника владе који се сваког јутра вози трамвајем на посао, сети се шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тога вечера, преко обичаја, бјеше озбиљан, јер иначе главни му посао бјеше да шалом и досјетком разговори и разведри сјетног владику.

Јанко поздрави све у браству, па одмах приону на посао, узе Василијеву Историју Црне Горе, па је поче преписивати, угледајући се на Долћијев рукопис.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Што чини искуство! ПРОВОДАЏИЈА: Ха, ха, ха! Допада л’ вам се? Но, сад на посао; јер сам ја, то јест, већ јавио. МЛАДОЖЕЊА: Јавили? ПРОВОДАЏИЈА: А? Шта држите сад о Сими?

(Опет се сви посаде.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте ми? ОТАЦ: Фала богу! МАТИ: Баш приповедам како смо сами, а толики посао. ОТАЦ: Е, шта ћемо! Човек док је жив све се једнако мучи: мало рāном, мало око стоке, трговина — ти, Боже, знаш.

) Хе, хе, ал’ ћеш да се шириш. (Она га пољуби у руку.) Сад морам да идем зашто имам, то јест, јошт један посао. Збогом, снао, то јест! ДЕВОЈКА: Службеница. (Проводаџија одлази.) ДЕВОЈКА (сама): Ју, благо мени!

ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету. МУЖ: Молим те иди гледај посао; не тандрчи толико. ЖЕНА: Зар ти мене не милујеш? МУЖ: Е, не милујем! ЖЕНА: Ах, какав си био кад си био младожења!

Зато да гледам посао. (Почне опет свој протокол прегледати и којешта уписивати.) УГЛЕД 2. ЖЕНА, ПРЕЂАШЊИ ЖЕНА: Шта ми помаже седити у

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

довољно и само позивање на дечју публику, као утврђени разлог који стално ваља имати на уму, па да се наруши уметников посао и да се у њ унесе нешто сувишно и несавршено, што већ не одговара слободи и унутрашњој нужности визије.

И доиста, чисто дечја књижевност неважан је, нижи, примењени књижевни посао. Што се тиче оних вреднијих остварења, њих радо читају и одрасли: она се, дакле, поново укључују у Књижевност, из чије

Бављење поезијом постало је прилично незабаван посао. Песничке школе, програми и манифести не дају се избројати. Ово се стање може различито оцењивати; у мом опису има

препоручивања и тумачења оно је прешло на стваралачку опредељеност Писање за децу је постао друштвено цењен и користан посао.

Немам ништа против поучавања деце путем књижевности. То се може чинити и проницљиво; у тај посао нисам упућен. Тумачи су тумачи: стоји им на располагању све што је на свету објављено.

плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни журбе ни заноса.

Нема сумње да је Поповић отишао врло далеко у потврђивању савременог градског језика; он обавља један посао коме би се, да је жив, Винавер дубоко радовао.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Да се збаце; сад је слобода. ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао. ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао? ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац.

ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао. ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао? ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа.

ШЕРБУЛИЋ. (глади Едена по образу): Ко ти је дао то? ЖУТИЛОВ: Не говори српски. СМРДИЋ: Ја мислим да је то посао фрајле Милчике. (МИЛЧИКА се поклони.) ШЕРБУЛИЋ: А Фрајла Милчи, за ово заслужујете белобунгс-декрет.

НАНЧИКА: Што нисам досад знала, то ћете ми казати ви. ШЕРБУЛИЋ: Ја... ја... опростите, то мој посао није, него ево господин Лепршић, он је од ученог реда. ЛЕПРШИЋ да! (Забуњено.

Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће. Изволте сести. ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао. МИЛЧИКА: Ниједан се тако није показао као ви. ШЕРБУЛИЋ.: Маните бестрага, може ми пресести. МИЛЧИКА: Како?

ШЕРБУЛИЋ: Мари ко за народност. Кад мене обесе, начаст вам народност! Хм, хм! То је ђаволски посао. СМРДИЋ: Ја канда сам знао, те сам био умерен. ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли?

ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати. ЛЕПРШИЋ: Шта, шта?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

историја српскохрватске књижевности има тек да се напише; у овај мах нема писца који би могао да изведе тај велики посао, и то по сопственим проучавањима.

Један посао овакве врсте и оволикога обима, који се сада први пут ради у српској науци и књижевности, није ишао без великих тешкоћа

Један део Рачана прешао је у Угарску, и у новој домовини они су продужили свој стари преписачки посао. Из реда тих Рачана, који су тако настављали стару српску писменост, јавило се неколико писаца који чине прелаз ка

Од њега је сачуван велики број преписа најразличнијих црквених књига. Али је најзначајнији његов посао: Букваръ или наука детем и юном, писан 1717. године по угледу на старије руске букваре из XВИИ века.

И од њега се сачувало неколико преписа црквених књига, али главни његов посао је његов путопис у Свету земљу, први путопис у новој српској књижевности.

до 1740. Они су, сем Ђорђа Бранковиха, калуђери, служе се језиком старије српске писмености, њихов посао је више преписачки и готово искључиво црквен.

излишно; руски Синод је Суворова готово сасвим напустио, а изгледа да је и сам Суворов био незгодан човек за тежак посао који му је био поверен.

Био је образован калуђер, и од њега је остало неколико дела. Најглавнији му је посао: Стематографïа, која је, посвећена патријарху Арсенију ИВ Шакабенти, изишла у Бечу 1741.

Од Ђулинца је остао још један важан књижеван посао, превод француског романа Бéлиѕаире. Године 1776—1777. штампао је он у Бечу свој превод: Велïзарïй гдина Мармонтелъ,

* Значајан посао Захарије Орфелина јесте Славено-сербскій магазинъ то естъ: собраніе разныхъ сочиненій и преводовъ, къ пользъ, и

ИСТОРИЧАР. — Најважнији посао Захарије Орфелина јесте његово историјско дело Житіе и славныя дъла Государя императора Петра Великаго, самодержца

Орфелин је тај свој посао радио дуго, неких пет година, и савесно. Преко својих пријатеља из Русије набавио је целу једну библиотеку руских и

Милићевић, Вук - Беспуће

скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, пожуривајући спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.

Али Манојло Ђаковић није старио, тако се чинило. Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, бивао сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да

Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано,

Они се осмјехнуше и руковаше. Инжењер га позва да пође с њима, покушаваући да га одушеви за свој посао. Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах. Она га погледа. Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!

раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба да се сврши.

темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну прије њега.

у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему за право,

И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« рекла би му пуна задовољства, гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца. Али: »Човек налаже, а бог располаже«, и наш мајкин »медиционар« запе, па ни

»Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!« рече он. И са овог дугачког практикантског стола размишљаше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало

Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти. Свакога би дана отишао раније у пошту и читао указе у Српским новинама, јер се охладио и разочарао, и није

Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао. Ужасну је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву недељу дана раније, знала да се Јова поштар спрема да

Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Доста, доста већ,

»Нисам ја твоја шефовица!« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину. На бадњи дан увече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћи на

Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика. Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему да он неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож.

Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био исцрпен.

Да је сад Максим којом несрећом био од оних учитеља старога кова и школе, он би извесно »узео у посао« победитеља, па би Пуја опет морао стругати каиш и тражити паучине, и богзна да л’ би је већ и нашао доста после

Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена,

Кафеџија је и механџија. Гледа свој посао, ради неуморно и савесно, а није му до шале, јер има да исхрани неких деветоро своје деце, с којима, кад се ту скоро

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао? Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед пази на казан, а самарџија му само прави друштво, јер неће да се петља ни у какав посао непосредно везан за људе. Да коњи пију ракију, хајде де.

— Ти само сједи под том твојом колницом и пеци ракију, а нас двојица знамо свој посао. Знамо ли — не знамо, то ми баш није јасно, али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам

првим сумраком: а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба јести.

— Ево нас, живи, здрави, посао завршили! — свечано је објашњавао дјед пред вратницама нашег дворишта. Тако би се он раколио само кад се враћао са

Обавља трудољубиви млин свој чисти, посвећени посао. Нема око њега ни безобразних женетина, ни Гњатија, ни Великог Јове. Једини млин поштеђен од ђавола и ружних прича.

Ваљало је ту насликати коња и коњаника, а то је врашки тежак и заметан посао. Остали свеци обично стоје побожно, погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је

Дјед се неодлучно узврпољи стојећи у мјесту: ко ће ићи привиривати у један тако посвећени посао као што је сликање свеца, иконе? То је исто као да идеш загледати у олтар шта поп ради. — Хм, шта велиш, Петраче?

— Хајде, стари, приђи, приђи — позва га брадоња не прекидајући посао. Дјед се примаче још за корак-два, надвири се над сликарев блок и одједном се промијени у лицу и мукло протисну: —

А новајлија се некако отпрве удјену под скут дједу, па се само њему обраћа за сваки посао, чак и за онај за који се питају искључиво домаћице. — Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси.

литанију, брат Сава само повуче очима по соби као да стручно процјењује како је лопужанер обавио свој лоповски посао и припомену с неодобравањем: — Брате Раде, најгори су у тој работи богомољци, душе немају: опири, однесе све, и

То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути.

плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни журбе ни заноса. Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед Раде.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Сами ће они, измеђ себе, да ућуткају Пинторовића, кад им затреба! Па и тог његовог зета! Важно је да ја обављам посао. То је по том питању. А што се тиче Хасанагинице — она је сама себи замесила. Сад нек извлачи консеквенце!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Заћутасмо обоје. Она је плела. У соби се ништа није чуло, а тако и споља. Јер беше радни дан па сви отишли на посао. Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.

Понекад, кад му ми, деца, сувише досадимо дирајући га и витлајући се око њега, бацио би посао, разјурио би нас и онда отишао.

Не осећа умор. Већ једнако, истина не брзо, али полако, дурашно, клатећи се, и сва унесена у посао, ради од рана јутра до мркла мрака. Па поред тога мора и око мене да је.

Без њега се није могло ништа, а камо ли слава. Ако га посао задржи, по неколико момака шаљу за њ. И пођемо. Магла пала, земља влажна, мрка, каљава. Још само снег што не пада.

Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао! — Прекиде је он тако искрено да се Паса трже и као покаја што га је толико дирнула.

Али она опет окрете на шалу: — Јест. Такав ти посао. Само да си по механама. Место овде, овако, да седиш, веселиш се, а ти тамо. Па и да се ожениш.

и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан. Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији. Само је гледао свој посао. И мајка му је радила. Она је гледала кућу. Од њега, оца му, није више ништа тражила.

нагнали да се из села преселе у варош (као да им је село било мало, тесно) и овамо, у вароши, опет продужили су тај посао.

Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе

затреба: каква крпа, пешкир, суд, он што му прво до руку дође узме, не пита да ли је то за то, већ узима и, кад сврши посао, он га после баца и то ма где. И зато кућа им је изгледала као гола, празна. Нигде ништа.

Толико је била вредна, готово лудо, сва унесена у посао, спремање, да је и њему, мужу, већ било више него што треба. — Де, де...

Неугодно му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог... А оно? Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи — никад.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође. Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

је он записао и данас је, с малим изузетком, најквалитетније у овом роду, а без икаква изузетка то је најбоље обављени посао. После Вука, ова два аутора народне приповетке — казивач и скупљач — нису се увек најсрећније допуњавали.

а судови зазвекеташе, — путник се веома зачуди, али не хтједе ништа питати, већ присједе те се онако гладан даде на посао. Кад се наједоше и напише, царев слуга скупи мараму и свега нестаде одједном.

снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с метлом и перајицом па стане чистити паучину и отирати прашину, и зачас му сав посао поквари.

дан стане паук наново прести и сновати, али проклета слушкиња опет дође па опет удри чисти и бриши, док му и опет сав посао не поквари. Трећи дан ево је опет, па четврти, па тако сваки дан.

— „Ми ћемо се“, вели, „опростити пропасника једног“. Кад сване сви поустају и оду сваки на свој посао, а увече се искупе сви на вечеру.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Код вас две, да плаћам јошт. СОФИЈА: Тако и ја кажем. МАКСИМ: Оћеш оставити те трице? СОФИЈА: Ја мислим да сам посао свршила. МАКСИМ: Свршила као наопако. Како си метнула онај пепео? СОФИЈА: Као што си казао.

МАКСИМ: Тако. Тражим, да полудим. СОФИЈА: Зашто ме ниси питао? МАКСИМ: Дакако! Да оставим сав посао па да питам милостиву госпођу, гди ћу што наћи. Ти да не дираш у моје ствари, јеси ли ме разумела?

ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право! СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива. МАКСИМ: Дакле да куваш. СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа.

Аратос ти, ето, и пекмеза и свега! Не знам што сам и почињала, кад ми је, ето, толики посао на глави. МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете. МАГА: Ју, право кажете! Идем да видим, шта сирото ради. Збогом!

МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи. ИСАЈЛО: Да видиш, ђаво<л>ски је посао. ПОЗОРИЈЕ 9. (ДОКТОР, ПРЕЂАШЊИ) ДОКТОР: Зар ви не чујете кад ја вичем, јелте, или вас ови трују? Овамо се вуците!

Шта мислиш? Знаш, од баште никакве вајде нема, само деца трче и кваре. ДАМЈАН: О бога ти, комшо, како те не мрзи у посао без нужде бацати се, а знаш каква је невоља с посленицима.

Што ће рећи човек? То је, моја кјерко, безобразно. Не ваља ти посао ништа. Јошт га ваташ за руку. Је л’ нам штогод род? ЉУБА: Није. СТАНИЈА: Па која девојка вата страног момка за руку?

СТАНИЈА: Тако, тако, само лакрдије. и безобразлук, а немојте посла. ПИЈАДА: Па то је посао. СТАНИЈА: Какав посо? Шта је то? ПИЈАДА: Казем вам: слинговати, нецовати, стрикати, хекловати.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).

СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод?

СУЛТАНА: Ти си безобразник, ти си нитков! ТРИФИЋ: Султана! СУЛТАНА: Први ће ми посао бити да те срамно из вароши протерам. ТРИФИЋ: Али, шта сад имаш опет с њиме? СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја.

Може бити да ће ти бурмут мало мозак очистити. СУЛТАНА: Ах, сирота Султано! СРЕТА (који је међутим сео за посао). Море, зар ти немаш правог имена, него оћеш да будеш Султана? Ајд, ајд! Знаш шта је, Пело, дед да ми мало певаш.

(Двор код Трифића.) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

да мирно могу изнајмити чак и неког половног нобеловца да уместо њихових наследника обави тај мучни, интелектуални посао.

Будите хировити: нека липшу, нека изгубе посао, нека пропадну на свим испитима, нека их ђаво носи, јер све ћете ви то после платити, и те како платити!

Остала бих тамо све до подне да Мишелина не обузе изненадни напад амбициозности. — Умивање, доручак, а онда на посао! Размишљајући успут о овом случају, дођох до неких епохалних закључака о мажењу.

Баш тако. И што је најзанимљивије, нико није знао у које време долази на посао; мора да је стизао још по ноћи. Једноставно, постојала је једна ствар у коју сте могли бити савршено сигурни на овом

Узмите, на пример, једног саобраћајца на Теразијама. Е, па кад он ради свој посао, сакупи се најмање милион људи по околним тротоарима. Шта раде? Стоје и диве му се. О чему се ради?

То је јаче од мене. Мислим, волим да посматрам како цури, а нигде у граду не постоји таква радионица, па би посао цветао као луд.

Гарантујем, за месец дана смо на сувом, само ако прионемо на посао! — У чему је штос? — Ево у чему! Потребно је обићи двадесетак села и показивати фотографију.

сам му уз кафу те вечери истркељисала дајџестиран приказ сусрета с другом Топом — па добро, Анчи, јеси ли ти тела посао или да исправљаш свет? Шта си тела? Знате ли шта сам му одговорила? Не знате?

У реду, јасно ми је како се то фарба на копну, али на мору? Мора да одвајају за тај посао приличан број лађа, мислим, због тога што се боја стално разлива? Било ми је криво што то нисам могла да видим.

Писац је пристао на тај посао да би покрио трошкове штампања хронике о Ани, писане искључиво за забаву читаоца, уколико читава ствар чабрира.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Шта, гди су? МИТА: Те гурабије. АЛЕКСА: Еј, простаче, ти ћеш мени сав посао покварити. „Абије,“ кажем, „понеже“ и друге славенске речи, којима ћемо осведочити мој карактер.

МАРКО: Хм! А госпође? ЈЕЛИЦА: У Бечу прве даме и отмјене фрајле не знају шта је посао, него спавају до девет сати; у полак десет донесе им штумадла фруштук; затим устану и даду се обући у неглиже.

То сте се рђаво на мене намерили, него ево моје Јелице, од ње нећете моћи утећи. Збогом! Разговарајте се док ја неки посао свршим. (Полази.) АЛЕКСА: Слуга нижајши. 6. АЛЕКСА и ЈЕЛИЦА АЛЕКСА: Ваш су господин отац веселе нарави.

АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја. АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче.

(Марку.) Ако ми дозволите, ја ћу тако слободан бити вас опет посетити. МАРКО: О, господине, како посао свршите, заповедајте. АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се.

) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим! (Одлази.) МИТА: А ја? Толика мука само за један ручак, и то је магарећи посао! (Отиде.) ЈЕЛИЦА (покрије лице рукама): Ах, Готт, шта се од мога романа учини!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама. Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан. За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.

“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката. „Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ја почињем рад у седам. Ако пођете у пет, могао бих вас и ја превести; тако бих за посао задоцнио само око пола сата.

— Долазимо из Белмонтехе, али нисмо све свршили. — Нисте свршили посао? — Не сасвим. Тамо је војничка свечаност па већину ствари нисмо купили. — Нисам никада био у Белмонтеси.

Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао. Гласови из њихових грла су врло значајни. Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне.

А после ћу морати на посао и све ће бити само стварност. Док приступамо ускоме хуентском молу, примећујем да се уз њега налази и чамац онога

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И за једно и за друго треба имати искуства и руку. А дедер, кажи ми га овде, међу вама, ко би био за тај посао? 'Ајде реци, је л' овај Танасије? Па он да је ваљао, ваљао би најпре себи, а не би пао под стечај.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

100 КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО 105 НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ НИВАМА МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135 СЕЛА СУ

Затим је потпоручник наредио да се изврши запрезање батерије. — Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао! — додао је на крају. Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали.

Истина, људи су се на то навикли. Извршена је подела рада и посао се брзо свршавао. Предвече паде киша, покупи прашину, али се ораница расквасила.

— прича Станко темпирач. Углавном, сваки је мислио на свој посао. Сви су поштено признавали да им није било пријатно.

— Ваљда и ти, попе, сада увиђаш да је боље добити грош, него изгубити динар. Шта ћеш... посао је посао! — и Милан оде у своју батерију. Војници на маршу разговарају о кући, о селу. О рату најмање говоре.

— Ваљда и ти, попе, сада увиђаш да је боље добити грош, него изгубити динар. Шта ћеш... посао је посао! — и Милан оде у своју батерију. Војници на маршу разговарају о кући, о селу. О рату најмање говоре.

Неко им наређује да се ту журно укопавају. У даљини, према Фрушкој гори, зачуше се пуцњи. Сви оставили посао и слушају... Обала је поседнута аустријским војницима... Ко би то могао бити тамо?

КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО Коњи су бректали када се батерија зауставила. Киша је уједначено падала, а на земљу се спустио сутон са хладном

А можда су и огуглали, тек сви мирно очекују да се обави и овај данашњи крвав текући посао. И то што пре. Одјахао је некуд и командант дивизиона, са свима командирима батерија.

Примире се за кратко време, па онда наставе свој посао. Налред су истакнути наши осматрачи и преко дана отварамо паљбу више пута.

Али су и поред тога расположени за смех и шалу. — Дакле, наредниче, ти знаш твој посао... Онај топ не гађа ноћу, а сутра како те Бог учи. — Дошли су ваши телефонисти — додаје један ордонанс. — А-ја!

— Ама, друже — говорио је потпоручник Алекса — то је њихов посао. Ми који гинемо не узбуђујемо се толико као они из позадине... Посилни, упали фењер, да види човек где ће да седне.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.

Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!... — Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.

Данас сте почели. — Љутила сам се много. Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао. Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.

ВИ Протекоше још три дана. Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом. Истина опа почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу

— Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.

па н сам да се поучиш чему. А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. — За ваш посао и нису потребна велика знања. Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли. Практика, света практика!

вама требају многе школе. Без тога не може да се ради ваш посао како ваља. Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...

А зао је, братићу мој, као... као... Шта ту, шта он може учитељима! Гледај ти само свој посао, па се не бој никога. Тако је то, братићу, ја... А он учитељима ништа не може. Не може ништа, кад ти кажем.

Веља беше на раду кад они стигоше. Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака. Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на

Тешко нама! Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано. Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...

— Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега. А за писара, како оно... запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов

Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу. Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

куповина и продаја као трговачки посао, купопродаја, трговање; погађање при куповини и продаји; 2. трг, тржиште, пијаца, вашар; 3. роба која се продаје; 4.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Могао си да копаш гробове, да чистиш оборе и штале, да туцаш камен! И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Отаџбина је пијана улица, а очинство прљава страст. Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота. А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част.

Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа почиње да се извлачи. Страшан је то посао.

Ја онда мислим да ту храну можда чак из Србије вуку и пуштам наредника да врши свој посао. Све им се одузима. Каткад, међутим, понашам се не баш морално и ми се брзо разумемо.

У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Приђем томе човеку и назовем му бога. Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао. — Која је ово земља преко воде тамо што се види? — упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.

Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитва има много више смисла због ових последњих немилих догађаја на југу наше миле земље.

Сви су, од управника до служитеља, примали ревносно плате и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности, — сем управника, који је зуцкао, овде-онде, како ће он, преко једног свог рођака министра,

— Хоћете ли дуже остати овде? — пита га министар председник. — Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати! Министре збуни та реч дуже. — Мислите, дуже ће трајати? — На сваки начин. Такав је посао.

Министре збуни та реч дуже. — Мислите, дуже ће трајати? — На сваки начин. Такав је посао. — Нама су ваши услови познати, а и вама наши, те држим да неће бити никаквих сметњи! — рече министар финансија.

— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! — Па онда? — Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.

— Е, сад је већ сасвим. Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да

Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице. Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: „Бакалин!... Трице!

Марко и лист! О, што ме луге којекакви лудаци! Нико за њега не вреди. Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао... Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж,

се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у с—ку основну школу, да тамо неки посао сврши и о резултату извести попечитеља. Господин Мојсило оде у С.

Љубиша је неразвијен и тром, некако се тешко креће, па му сваки посао што га ради изгледа као да га на силу врши. Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена.

— Јеси, јеси, господине! — повикаше сви у глас. — Добро, браћо. Сад сваки на посао, а ја ћу гледати... овај... шта ћу и како ћу, — рече капетан и диже се. — Попо, хајде и ти са мном.

Према томе није ни чудо што се мој дух, нашав овако подесно земљиште за своја вежбања, одмах дао на посао. Не знам колико је трајала ова благородна гимнастика мојега ума, тек ја одједном опазих да је свануло.

Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао. Народ изиђе на њиве, те се поче сабирање најблагодарнијег зрна. Спреми се и чича Пера зе жетву.

Јуче је и поп—Косту лепо огласио, баш сасвим лепо... И за тај посао треба вештине... Може звоно одједаред да се заљуља, па му оба ударца иду један за другим.

Требало је звонити. Марко не прекиде свој посао, нити се запита: »Кога ли то ваља огласити ?« као што би сваки други на његову месту учинио.

« као што би сваки други на његову месту учинио. Треба лепо довршити посао који је започет. Што да га прекида? А ко је умро, дознаће сад од најстаријег црквењака. Што има да нагађа?...

Што да га прекида? А ко је умро, дознаће сад од најстаријег црквењака. Што има да нагађа?... Кад доврши посао, упути се полако цркви. Врата црквена затворена; он окрете уз степенице на звонару.

А ја лешкарим тако и ћутим и мислим. Управо не мислим, јер за тај посао слабо марим, него ’нако некако осећам да ми се срце леди и стеже, кад погледам моје малишане.

Мајка је често помилује, пољуби; али је то све некако узгред, уз други какав посао... И најгоре је, што она баш тада тражи поглед мајчин, да из њега, као из тетина погледа, прочита бескрајну, нежну

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Да. Малопре је био један који се, сиромах, жали да га гоните као вука! ИВКОВИЋ: Хе, шта ћете! Такав је наш посао. Али, неће вас више узнемиравати. (Вади из џепа једну таблицу на којој пише: Адвокат.

Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш

Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд...

Ево, ако хоћеш, и уговор такав да правимо. ЈЕВРЕМ (шеретски): Јок, море, што ће мени то! Посао ми, хвала богу, добро иде, па што да тражим преко хлеба погаче. ЈОВИЦА: Па јесте, право кажеш. ЈЕВРЕМ: Друго ти!

Дедер, реци, ево, ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? 'Ајде, реци ми? Ако треба да се растури какав лажан глас по вароши, дај овамо

Па онда помиловања! Колико света лежи на робији бамбадава, па и то ти је леп посао, само кад је човек вредан и окретан. Да ли ме сад разумеш? ЈЕВРЕМ: Разумем!

Петља ме тамо за некакву бајаги двапут наплату. Молим те, сад кад се бацимо на овај озбиљан посао, немамо кад за никакве истраге. Нека баци акта у фиоку! А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.

а?” ЈЕВРЕМ (задовољно): Хе, хе... формална агитација! СЕКУЛИН: Па, брате, то ти је наш посао! Сваки мајстор треба да је печен у своме послу.

(Провери на кључаоницу.) Сад се може и ослухнути и видети. МЛАДЕН (одлази). СЕКУЛИЋ: Е, па хајде сад и ја на посао.

Обећај! Обећања бар ништа не коштају. ЈЕВРЕМ: Јест, и сам сам то мислио СЕКУЛИЋ: Е, 'ајде, у здравље па на посао! (Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим.

Е, 'ајд у здравље, газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Па, добро, куд ћеш ти? СЕКУЛИЋ: Идем да гледам свој посао! (Полази.) ЈЕВРЕМ: Чекај, де... чекај да проговоримо кô људи! СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо?

ЈЕВРЕМ (потписујући невољно): О, брате!.. СЕКУЛИЋ (трпа меницу у џеп): Е, тако, видиш, па да се иде на посао! У здравље! (Оде). ВИ ЈЕВРЕМ, СПИРА, СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен, држећи још увек перо у руци.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!

И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује! Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.

за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.

И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу

Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије! И, бога ми, он се баш даде на посао. Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који

— вели ћир-Ђорђе. — Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. — Јесум, јесум! — Дакле на посао! — рече Срета. — Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. — Неће, неће!

претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: — Браћо и грађани!

Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! Све се дало на посао. Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЖИВОТ НОЋНОГ ЧУВАРА Има људи који раде уз пут, заувар, По потреби, кад их из фирме заишту. Такав посао обавља ноћни чувар Запослен у складишту ил на градилишту.

хаље и прње, Са шубаром и у овчјем кожуху, Чувар размишља: бољи је рад од нерада, Чак и кад ти је седење једини посао! Звезде, на небу, исте су као некада, Ал живот је, ипак, неосетно прошао! Поумираше исписници и солунци!

) Што их има у срезу и у округу... Шта би још могло да се употреби? Чекање у мраку безнадан је посао! Кад би се бар знала страна са које би Мукло, на прстима, наићи могао! Ни сан не воли кревет по спарини...

Једног јутра — врт бејаше процвао — Веска реши: „Напустићу посао, И поћи ћу, куд и цуре толике, Тамо где се хлеб једе без мотике...

У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао.

УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ Београд. Сењак. На Сењаку — вењак Под којим цео дан седи учењак Чији је посао стручна обрада Далеке прошлости Београда.

Њиснуо бих од радости као осао И дао отказ на посао, И претпостављенима, наоко блиским, Најзад рекао све што мислим!

торњеви око Кутине, Мотри хоће ли купац наићи, И сикће, и цикће, и разглаба: „Кад ми се захукће надахнуће, На посао се бацам смело, Гвожђе се кује док је вруће, Са речи треба одмах на дело: Продајем кућу, све око куће, Брига ме

Стигао сам да се запослим у великој новинској кући, и да после шест месеци даднем отказ на посао; знао сам прилично о животу, а певао сам о ономе што стоји изнад живота, што га превазилази.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Шмит је имао срећу да су га у његовој земљи одмах добро и паметно разумели и да му је учињено све што је за свој посао тражио.

Али се опет могло закључити да се трагови недалеко од тих острва сусрећу. Шмит је тада предузео један сасвим обрнути посао: на место да даље тера траг одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, он је предузео трагање за јегуљином ларвом, да

Такве су каблове употребљавале све новије дубинске експедиције. Данас се за тај посао употребљава, као кабл, нарочита метална жица, потпуно слична клавирској жици.

Али, и поред свих таквих недаћа експедиција је успешно свршила поверени јој посао и сакупила богату збирку дубинских морских организама, извучених поглавито из дубина Атлантског океана.

на кога смо поменутом приликом били наишли и који је ту, на пустоме острву остао стално настањен и обављао такав исти посао, још се живо сећао доласка немачког брода и препричавао нам своје негдашње доживљаје са учасницима те немачке

Извршивши успешно поверени јој посао, експедиција се вратила у Монако са обилном научном грађом и подацима за проучавање океана.

А напред су описани начини и справе до данас употребљаване за такав посао. Први који је покушао да на тај начин реши питање, био је онај који је и дотерао траг јегуље до њеног плодишта и

Главни посао, онај због кога се ту и дошло, био је дубински риболов, по могућству у дубинама у којима се, према ранијим истраживањим

Обавивши, и ако не са очекиваним успехом, посао ради кога смо овога пута и дошли у ту океанску област, а после шестонедељног боравка на лицу места, кренули смо се

Приликом летошњег похода на плодиште јегуља тај је посао извршен онако како је било предвиђено и мрежа је опробана. Она је имала скелет састављен од гвоздених полуга и шипака,

И све је ишло добро до извесног тренутка. Гњурци су на дну мора обављали посао како им је казано, а ја сам се у кугли спремао да узимам филмске снимке.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ЈАНКО Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом; здрави је посао. ВУК МИЋУНОВИЋ Куни, сердаре Вукота, ти, е најбоље умијеш, а ми ћемо сви викати: Амин!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније,

Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...

Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез. Загреје се, зарадује. Сва се унесе у посао. Целог дана не дижући главе ради.

Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез. Загреје се, зарадује. Сва се унесе у посао. Целог дана не дижући главе ради. Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.

Сва се унесе у посао. Целог дана не дижући главе ради. Мати једва би је одвајала, да руча и вечера. И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале — а тај вез и шаре биле су тако

Али то не би трајало дуго. Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.

о руку, обучена, чак и са папучама јер, забога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека! ВИ Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији | Магдин син.

Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога кога он тражи. Магда узлете.

— Софка! Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. | — После ће она! — увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она. Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после?

У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. И то тако страшно тихо и грубо. Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.

Али, да се не би приметило, увек би налазила неки | посао у штали или око оног ђубрета. А то све зато да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута,

види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка. Али то бива мало.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе. Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску.

Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари поглêдаше на Господара, неће ли овај опазити како је он незадовољан што духовници задоцнише.

На лицу му нијесу могли познати ништа. Он као да се ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што би се сељак забављао око самара, коме треба поправке.

Е, богами, носити оваквог момка од Озринића довле, готово без предушка, богами није лак посао!“ „А ни мени, занаго, газити од Црмнице па од Црмнице амо!“ рече неко момче.

“ рећи ће неки. „Богами, заиста је боља од многога човјека!“ прихвати онај први. „Радији бих с њом и на јуначки чесов посао прегнути, но с многијема што оружје пашу!“ Сви се томе слатко насмијаше и потврдише.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу.

— Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао. — У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав.

Оправио посао као Петроније на Браићима. — Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече

Ова се пословица у доста случајева може приуподобити, а особито кад ко има какав дугачки посао свршити, пак теке што га почне да га ко упита: у које си доба?, а он одговори оно. Помоз’ бог, зла жено!

Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији. Кад послије вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мóра, „Него, — вели, — док ти још радиш, лећи ћу овдје крај тебе, не бих

Сава поред гувна и упита попа зашто на празник врше. Не знајући ко је, поп љутито одговори да му се у посао не меша. Одмах затим гумно са стоговима, вршајем, коњима и попом потоне, а појави се вода.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Колико се овај посао чини ласан, толико је, и још више, широк и дугачак. Читав човечиј вијек требао би једноме безбрижном човеку, да скупи

” „Колико се овај посао чини ласан толико је и још више широк и дугачак. Читав човјечиј вијек требао би једноме безбрижном човјеку да скупи

Кад се дете добро ухрани и угоји, Чивути полазећи на посао некакав заповеде матери да га испече па кад дођу довече с посла да га поједу.

Турчину се кроз помрчину учини да дечко ради онај посао који пара с коња стера, па и он чучне и једва се с великим натезањем онереди.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово ми је сад моје најмилије упражњеније и најдражи посао: или разговоре учени[х] људи слушам или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о

не ваља да почињу ни да предузимљу; ако ли кад по несрећи у таково искушеније упадну, ваља им дати познати да им неће посао на добро изићи.

странствовање из главе извадити и да ја гледам сваки дан какво благовременство да кудгод утечем, намисли јошт један посао са мном. Ствар је била заисто разумно измишљена.

На ови на|чин мој Ника врати се с матером својом и мојим братом, а ја останем миран и покојан. Мој је сав посао био држати чисто ћелију старца мога, очитати му који акатист и канон и у трапези житије; све проче време могао сам

сам те ја познати могао, ако се ти ученију не предаш, ти ћеш жалити што си се покалуђерио; ти ниси ни за какав други посао него за књиге.

— одговори ми Дима Дука, један од први[х] старешина. Речени свештеник за четири или пет дана могао је свршити свој посао и вратити се; но мени | за [х]атар ходио је ови чловек са мном равно петнаест дана по такови мести гди су хормовитски

јести, то није праведно, него нека долазе к нами десет или двадесет деце да се што од нас поуче, будући да ми за други посао нисмо. „Добро“, | одговори Дима Дука, „кад сте ви таки, и ми ћемо знати како ћемо вас отпустити кад од нас пођете.

Пођем драговољно. Допрате ме двојица до Свети[х] Четрдесет; они се врате дома, аја пођем на мој посао с уговором да кад им пишем из Корфа, да дођу узети ме. За једно писмо, љубими мој, мислим да је већ доста написато.

Ово је посао мирски[х] људи, старешина и поглавара, који су не само словом, него самим делом прави свети оци. Ко је мени за богом

Одем; а кад се вратим, нађем посао горе него кад сам пошао. Каже ми мој Харалампије, будући да се није могао успех у неком надејемом претпријатију имати,

” Док се ми овде разговарамо, повише именовати поп Агапије оправи ми други леп посао. Он је с таковим усердијем о мени овом купцу беседио, да човек обешта не само за свога најмлађега од седам синова

Табак један наштампати коштује ме 12 талира; а за ови посао хотело би се најмање десетак табака. Дакле, ко [x]оће то да зна, а далеко му се чини поћи и видити, а он, ако не зна

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Смијући се његову претјерану страху, сваки се помало ослободи свога страха. Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.

Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то. Сви ће они мене надживети. Може посао наопако да ми пође. Изгубићу све што сам до сада стекао. добро је што ова будала Тола ћути. Пијан је, па дрема.

Ни орах. Женскима је то посао. Плаћају им само они којима су празни и глава и чакшире. Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.

шапуће на миндерлуку и зимогрожљиво дрхтури. Ђорђе је синоћ дошао, а још га нема да се поздрави и исприча како је посао обавио. Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао.

А она се, „паметна“, досетила и с једним младићем, дућанџијом из Паланке, кад се нико није надао, свршила посао, јер је схватила да је муж крив што немају деце.

Често је хватала себе како прекида посао, стоји занемела и замишљена, пође у кућу а оде у стају, заборављајући за каквим је послом пошла; перући посуђе,

Није издржала, устала је да наставе посао. Наслонила се на виле и погледала низа се. Жена му је мршава и ружна. Ноге су јој као тршљике и увек прљаве.

„И не треба да знаш! Осетио је њен осмех и у мраку видео румене десни изнад ретких, крупних зуба. „Гледај свој посао и не кели се стално као да си кошуљу умокрила.“ „Јао, чича, срам те било.“ „Шта сам ја теби?

Као да је Симка лепша од ње! „Престани да се смејеш и иди гледај свој посао.“ „Је ли истина, чича, да ти код куће спаваш на парама?

— Ђорђе је љуби без отпора у себи. — Могу ли да га видим? — шапуће. — Још не можеш, док Роза не сврши посао око Симке. Али да знаш: исти је ти! И уво му је квргаво као твоје.

Она каже... — пресече се, осети да су му образи букнули. — Има право, док се око Симке посао не сврши. Тако и треба. Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо. Кума нећу да слушам. Име ће му бити Адам.

— Чека. Аћим не одговара. Подиже глас и строго: — Господине Андро, изиђи напоље. Имам службени посао. Андра протестује. Ако нећеш сам да изиђеш у ходник, ја ћу лепо да те изнесем.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Видела је да биљка весели девојчицу и спокојније је одлазила на посао. »Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно.

Док би лист на земљу пао, десница му је била сва у посекотинама, али он не напусти започети посао, нити дозволи мајци да му превије руку. — Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко.

— Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У сваком послу откривао би нешто што га је занимало и док га је обављао, изгледало му је да је то најпривлачнији посао на свету. Учио се разним вештинама и ниједна му није падала тешко.

Где год је дошао, шта год је радио, посао би напредовао. Говорило се да је срећне руке и сви су се отимали о њега. Али он је постајао све мање задовољан собом

Тако је почело. Убрзо је Анастасијевић схватио да је трговина посао који је највише његов. Не само зато што му је стално доносила добит него зато што је слутио да у овом послу има

Румун нуди, Анастасијевић размишља а сви га, кришом, одговарају. Ћорав је посао, ти јеленски рогови, ко ће то да купи?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но то ме није чинило нестрпљивим: ја сам свој посао завршио, а дело ће, ако вреди, наћи само себи своје место у науци.

Тако морам, годинама, подешавати свој посао према средствима којима располажем и, ево, чиме сам отпочео. Моја лична библиотека која ми, једина, стоји на

Својим концептом задовољио бих се тек онда ако је створио утисак стварног догађаја или доживљаја. Мој посао није био лак.

У таквом расположењу, мој посао напредовао је врло добро. О великим научницима Антике, о Питагори, Демокриту, Аристотелу и Архимеду имао сам у својој

Сада мора на посао геометар који је, једини, у стању да те границе правилно обележи. Из те потребе родила се у Египту геометрија, као

За кратко време стекао сам сва знања и вештине, потребне за тај посао, а вредноћом и поузданошћу скинуо свом господару сав посао и бригу са леђа; он је имао само да одобри све што сам

време стекао сам сва знања и вештине, потребне за тај посао, а вредноћом и поузданошћу скинуо свом господару сав посао и бригу са леђа; он је имао само да одобри све што сам урадио и да тапије, које сам саставио и написао, власторучно

“ Оба сенатора пођоше по Хипократа, но вратише се без њега. „Он још није свршио свој посао“, известише они Грилуса, „прегледа биљку по биљку и чини о том неке прибелешке на својој воштаној таблици“.

Посматрао сам, правио опите и испитивао састав света и ткиво материје. Беше то дуг и тежак посао, јер наша опажања нам казују како нам све то, по нашим чулима и нашем ограниченом схватању, изгледа, а не како је то у

Домаћин им донесе пржене рибе, хлеба, маслинки и два бокалчета вина. Они ућуташе и дадоше се на посао. Никија одруби рибама главу, расколи их својим дебелим прстима вешто по дужини, избаци из њих кости и поче да их

Ја сам спремио и објавио прво критично издање Хомерових спевова. - Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос.

- Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Све што ме тиштало то је: да пронађем какав било посао или измислим какав му драго разлог па да понова одем у Вујановац.

Али њега то никад не љути. Он ради и кад га не терају на рад; он је такав, тражи, сам измишља посао и кад га нема. У јеку колеричне заразе, у Велесу, кад је сва дужност санитета била да сахрањује, он драговољно помаже

— На посао! — зачуо се отуд његов претећи глас. „Смрт“, севнула је кратка, ужасна мисао и Петроније Свилар, кога су тукли по глав

чије је лице угледао оног вечера према малој, џепној електричној лампи кад је изговорио ону страшну заповест „на посао“, а сад наредио да се обојици донесе топал чај с лимуном у оним порцеланским шољама из којих се пије у канцеларијама.

Донели су мало после носила, па су је полако и пажљиво положили и све што треба за опасан посао припремили. Осетио је тада Митар да је то врло важан тренутак и таква прилика кад је ред да се са женом поздрави и

Само недељом и празником, кад би сав посао отаљала, седела би она пред кућом, на клупици, али и тада много није говорила.

Тај, вели, наш посао захтева и тражи да човек буде духовит и да има професорско памћење. Ја морам, каже, да памтим да се газдарица Вучка

свршио права ступио сам, као адвокатски приправник, код једног угледног београдског адвоката, који је имао развијен посао и много клијентеле.

Али кад се воли свој посао и кад се труди, све може да се постигне, зар не? Једнога дана дође код мога адвоката један трговчић из Васине улице и

Нас смо двојица, господине потпуковниче, одређени за овај посао, и обојица ћемо и остати! — Добро, добро, дее!... Утом донеше и мастило.

После тога, посао око укрцавања болесних војника за острво Видо и око утовара и истовара хране на пристаништу постао је тако огроман, да

Али једнога јутра и кад је посао допустио један од официра, а у друштву двојице маринских официра оне крстарице, упути се тамо да би се уверио како се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Све у свему, рђав посао. И тако, ето, за тај мудри и срачунати корак ка оплемењењу соја, учињен од оног претка који није хтио да плаћа сталије

Његов посао сматрао сам позивом и држао га необично племенитим. Бакин брат изгледао ми је у неку руку као магијски стваралац плавич

Болничка чељад и послуга данас има излаз, или поштеду и полуодмор, лијечници су у току јутра завршили свој посао, преобукли се и отишли.

све дарове живота ситематски своде на рационалну, бива, најмању могућу мјеру; и при том још мисле да тиме праве добар посао, нешто веома важно и мудро. И то називају владавином свога ума.

И смјеста је то искористила. Славни је писац увидио да „то пали”, да је човјек-амеба данас много тражен и дао се на посао.

Сад се одједном трзнуо; ужурбао се, ускомешао, прегнуо да надокнади пропуштено. Просто се помамио. Запуштао је посао, готово ваздан проводио с њима, угошћавао их у уским могућностима свога дома.

— Кад путујеш? — Сутра у подне, брзом пругом. — Куда? — Према југу... Имам неког посла у Грчкој. Тај „посао у Грчкој” било је свирање у једној лучкој ноћној кафаници у Пиреју. Устадох. Устаде и старац.

Још неколико вечери сједили смо и ћаскали. А онда сам ја морао да отпутујем на нови посао, и више се нисмо срели. Ово је сад први глас који сам послије тога о њему добио.

Све у свему, прилично јефтина ствар. Могло би се чак рећи: добар посао. Кад би се у ширим редовима спознало како се релативно лако постиже тај вид савршенства, вјерујем да би се људи у

Око виле је био простран и запуштен парк, позади дестилерија, све то издвојено високим оградним зидом. Посао нам није задавао бриге: водили су га стари намјештеници, и све је текло као и раније.

Откриће властите оригиналности далеко је тежи посао него што то плиткови замишљају, а пут до своје личности кудикамо дужи и кривудавији!

Ето, под старост сам искусио и то: што значи посједовати један рукопис. Примирисао сам и списатељске сласти. Шашав посао!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње. После, кад својим оштрим и

Нису наши доктори скупи као ваши. Писар га прекиде: — Хајде, продужи посао. — Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...

А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему. Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако. Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... — Који Радисав? — прекиде га Ђурица.

Ти мислиш ја се шалим, кад што радим. Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. В Свиће зора. По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те

Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.

— Добро. Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. — Зар ћу и ја... на посао? — Мораћеш; нема ко други.

— Зар ћу и ја... на посао? — Мораћеш; нема ко други. За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. — Баш бих те молио ...

Свану му кад дође Вујо. — Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам. — Нећеш дуго, не бој се. Сутра, зором, на посао! Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...

мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао. Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли.

Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари. Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати. Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.

Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао. Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама ; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.

— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао. Ако га извршите добро, биће вајде свима. Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Мајстор га дочека, изгрди, наружи, ама штоно рекну: ни пас с месом, те му даде опет стари посао, да продаје сомуне. Једнога зимскога јутра подиже се везировић да обиђе своју стару мајку, али је не нађе код куће.

Он одговори: — То је ваш посао. — А да те не свезасмо, хоћаше ли побјећи? — То је мој посао. ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ Отиде једном некакав

Он одговори: — То је ваш посао. — А да те не свезасмо, хоћаше ли побјећи? — То је мој посао. ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ Отиде једном некакав чипчија код свог аге, па му није имао шта друго да понесе на

шта је; а он: — Скакавац није, ни терзија, ни тица, ни мачка, него нешто живо те једе и пије, а како се зове то наш посао није.

Једноме сељанину није могло бити да не лише у Дубровник књигу за некакав голем посао, па да му се поп почем не би одговорио и рекао да нема једно од троје што за писање треба, понесе све троје попу.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једне зимске ноћи, оца су позвали да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио грубо оца на земљу.

Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању. Једнога дана, Мане је цепао дрва.

пошто бих запушио све кључаонице и пукотине, читао бих све до зоре када је мајка већ започињала свој мукотрпни дневни посао.

Морао сам тај посао да завршим, али када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао себи: “Никад више.

отишао у Стразбур да обавим тај посао. Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању. Чудном игром случаја, известан број људи који

Једва сам чекао да то учиним, али су се мој посао и преговори отегли због разноразних малих препрека на које сам наишао, тако да ми је повремено ситуација изгледала

Директор одељења ми је обећао педесет хиљада долара када завршим овај посао, али се показало да је то била неслана шала. Та чињеница ме је болно погодила и поднео сам оставку.

То осећање је било толико јако, да сам решио да оставим сав посао и да удовољим тој жељи. Али, схватио сам да ми је сувише тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико месеци

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Свака група је била под надзором једног искусног младог говедара. Није то био лак посао чувати крдо од педесет волова.

Ноћу је посао чувања био изузетно тежак. Принуђени да преко дана остају у хладовини под дрвећем, волови би се слабо користили добром

је било чувати волове да не оду ноћу у кукурузе и зато је искусни вођа говедара тренирао своје момке преко дана за посао ноћних чувара.

Највише ме је занимало усаглашавање или ”штимовање” гајди. Нисам ни сањао да ћу неколико година касније тај исти посао обављати електричним колима.

прекривени стотинама оваквих места и како у тим узаврелим центрима људске активности мора бити да и мене чека неки посао.

је онај пријатељски наклоњен Швајцарац и обавестио ме даје према мени направљен изузетак и да зато добро пазим и нађем посао.

малопређашње туче, придружио ми се на путу за Касл Гарден и када смо дошли до бироа за запошљавање он ми је понудио посао. Кад сам сазнао да би ми један од послова била мужа крава, одбио сам.

Према српским обичајима мужа крава је само женски посао. Један други господин, Швајцарац, пословођа на неком пољском добру у делаверуЩ понудио ми је посао кочијаша и чувара

Један други господин, Швајцарац, пословођа на неком пољском добру у делаверуЩ понудио ми је посао кочијаша и чувара мазги, а главни посао би ми био да превозим ђубриво и све друго што треба за пролећњу сетву.

Швајцарац, пословођа на неком пољском добру у делаверуЩ понудио ми је посао кочијаша и чувара мазги, а главни посао би ми био да превозим ђубриво и све друго што треба за пролећњу сетву.

да је време спавању и да ме обавести да ће ме рано изјутра пробудити и и одвести у коњушницу где сам распоређен на посао. Тако је и било.

Упозорио ме је да не претерам са утоваривањем и истоваривањем док се полако не привикнем на посао, јер би се могао претргнути од напрезања. Следећег дана био сам сав укрућен и непокретан.

Ћипико, Иво - Приповетке

— заврши нагло. —Па си га болесна оставила? —Нисам од обијести. Понешто се опоравио, но не може ни на какав посао. А радиша је... Све потрошисмо, највише за љекара и љекарије... Двоје нејачади остало с њиме.....

Прођите се како знате. Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге.

Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама. Други дан, око подне, оставили су посао. Почело је да ромиња. Испрва су се заклањали испод крошњастих стабала и уз гомиле, мислећи да ће поросити, па престати.

Цвета се надала да ће тај дан радити и тако унапред до њихова повратка. Преварила се: било је мокро, па посао није ишао за руком.

Она се часом збуни, али одмах се смисли и као да није њен посао, крене напред. —Биљет амо! — завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази!

Блене у њу и нешто кроз зубе мрси. Мушки, као да није њихов посао, ћуте и пуше. Не чује се него јецање и кукање мајке и сина. Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука.

Цвијета доврши посао, пође у кухињу да стакне, а, повративши се, простре на трпезу и смјешта посуђе за објед. Домало, једно за другим,

Одлучи се на посао, па, пошивајући, мисли је заокупљују, а на махове и мучно јој је сва као да од нечега преда. У томе слуша жамор с

Дјевојка доврши посао и пође у кућу. По собама већ осваја мрак; ствари се тек назиру и губе свој посебни облик, а по прикрајцима лежи све

— Мало сам спавала, — тужи му се. — Живот ми је сломљен, као да сам најтежи посао радила... — Види се, блиједа си... опази он.

— рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила. —Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо! — замоли га дјевојка.

свакога дана, слуша чврсте корачаје војничке страже и глас њиове трубе; скрушава се и богу моли, и сређива свакидашњи посао; у тим старим навикама умирила се њена душа.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Пионирски посао је у том погледу обавио проф. Драгиша Живковић у својим вишетомним Европским оквирима српске књижевности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: А шта код вас значи кад вас пошљу за цилиндер? МОМАК: Значи да је господин позван у Двор и тај посао треба брзо свршити, јер бивало је да ја по коме до несем цилиндер, а он га погледа кô крава мртво теле и вели:

АНКА: Јесте. ВАСА: Уосталом, за мене је важније да ли је зет Чеда код куће. Имам с њим да свршим један посао, по наредби госпођиној. АНКА: Гле, а и ја имам с њим да свршим један посао по наредби госпођиној.

Имам с њим да свршим један посао, по наредби госпођиној. АНКА: Гле, а и ја имам с њим да свршим један посао по наредби госпођиној. ВАСА: Па ваљда није и теби и мени поверила једно исто? АНКА: Је л' треба да свуче капут?

Молим! ЖИВКА: Шта радите ви, забога, Анка? Ви ми много нешто отежете, као да је то бог-те-пита какав тежак посао домамити мушког у собу.

Ви ми много нешто отежете, као да је то бог-те-пита какав тежак посао домамити мушког у собу. АНКА: Па није тежак посао, не кажем да је тежак, али знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо.

РИСТА: А шта то? ЧЕДА: Ниси требао још да дођеш, док ми не свршимо тај посао са њим. РИСТА: Па госпа Живка ми је поручила да дођем. ЧЕДА: Знаш, не бих волео да он наиђе па да те затече овде.

А и ви, Анка, могли би гледати други посао, а не да читате новине... АНКА: Ја сам само донела новине које сам купила. РАКА: А и ја.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

о руку,обучена, чак и са папучама ↓ - јер, забога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!

Изгледало му је потпуно чудновато да би неко могао да му се умеша у овај посао и да га што пита. Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Отишао у Колашин, сабрао довољан број берача и људи с коњима за пренос грожђа у винице. Као по каквом заверавању, цео посао је обављен плаховито и на време, на највеће Хамзино задовољство.

И сами малаксали, готово безнадно али још упорно, ми углавном свођасмо свој посао на то, да крепимо заосталу снагу једне управо луде расе на безуман отпор према завојевачу, и да јој уливамо веру да је

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Морам и једног коња из Париза бештеловати, зашто ови наши нису за тај посао. Јуче сам ктела једног пробирати, али то је прави гурбијан био. Тако ме је бацио да сам сво колено одрла.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ја сам пријатељ са једним Бретонцем, који се зове Роберт Л'Вотр. Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода. То је савршен бретонски тип.

Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао, не питајући где ће налазећи своја места већ традицијом утврђена.

Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења. Њихов посао изгледа као играње пиљцима, и њихова тужна песма разлеже се кроз шуму.

Изглед са високог прозора био је величанствен. Црнци, радници, свршивши свој посао, враћали су се певајући у своја села.

После, кажем вам, ја с црним говорим његовим наречјем, тако да белцу испред носа однесем посао. О, црнци ме се грдно боје; од мене тешко шта могу сакрити.

од запламтелих младића, оне се много не љуте, дуре се само размажено и долазе да ме гуркају, па опет одлазе на посао.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Само похитај! Знаш да је Радак доле на скели, Да за Продана спрема прелазак, Па зато хитно свршуј посао! Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи...

Шта хоће везир?... Укратко казуј, Јер ме на дому чека посао! ЋЕРИМ: Овај пексијан не дође амо да слуша, но да заповједа!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ми смо много што шта предвиђали што се сад дешава, и да смо послушани, наш би посао данас друкчије изгледао. Не могу да говорим; било је у тајним скупштинским седницама; али ако једном дође време да се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Позвао сам десетаре. Договорили смо се да питају да ли би се ко добровољно јавио за овај посао. Јавио се одмах неки Милош, који је на маршу, баш дан раније, добио батине што је појео своју резервну храну.

А код коњаника!... Кад погине командир, они га прогласе за националног јунака. Међутим, код пешака је смрт текући посао. Сахрањују нас као незнане хероје.

Прва... — Односно: четврта. — Да, четврту групу чине они који... немају куд. Хоће, неће, мора... Врше свој посао савесно, јер иначе биће кажњени... Дисциплина, параграфи, преки суд, смртна казна...

— Разуме се. Волео бих да видим тога коме је мило да погине. Али, тек, било овако, или онако, посао се врши. Запитао сам командира за пету групу. — А... они су цвећке позадине. Забушанти.

— Али они ће у мирној земљи водити прву реч — каже Драган. — На жалост, тако је... Господо, можемо на посао. Драгане, вечерас треба непрекидно бацати бомбе, да не би везивали за жице звонца. — А зашто везују звонца?

— Е, кад би хтео да нам овако скроз прошири саобраћајницу, добро би било — смеје се командир. — Јесте ли свршили посао?... Сад сте слободни до два часа, а тада дођите к мени. Добро би било да мало прилегнете.

Јесте ли ме разумели? — Јесмо! — говорили су одлучно војници. Командир се обрати мени: — Сад настаје ваш посао. Могу они лако да нам најашу за врат. Ви ћете бити на објавници.

оним ожењеним, најтеже пада што је нека: „Госпа Милка постала велика фрајла и отворила радњу у својој спаваћој соби. Посао јој одлично иде.“ А они знају да крв није вода... А овај се рат, као за инат, одужио унедоглед. — Знаш...

— узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај? — Сматрај ово од сада као текући посао живота и продужи где си стао. Драгиша настави. — У пет часова били смо на пристаништу и одмах ушли у лађу.

Уосталом, поседећемо мало па ћемо отићи. — Отићи?... Онда није требало ни да долазимо. То је њен занат. Посао је посао. — Добро, де, даћемо јој нешто... Правиш сад питање, као да ти је ово први пут — одговори ми помало љутито.

Уосталом, поседећемо мало па ћемо отићи. — Отићи?... Онда није требало ни да долазимо. То је њен занат. Посао је посао. — Добро, де, даћемо јој нешто... Правиш сад питање, као да ти је ово први пут — одговори ми помало љутито.

Казали су ми да не говорим да ми је она сестра јер се после посетиоци од ње окрећу... А ми од тога живимо... Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као вештачко и насилно оживљавање нечега што је већ давно а заслужено мртво, час

када бисмо могли имати и ону највероватније баш немачку песмицу коју је Еустахија Арсић превела: да видимо како је тај посао обавила, и да ли је у њега унела бар нешто свога.

и брату на сутрашње свечарство, повела је собом и К(атицу), тако сам сама све уређивала и наређивала по кући, слуге на посао оправила, увече с вечером дочекала, бутер правила, сир сирила, краве и телад да се наране и затворе надгледала, —

непотпуна додуше, али драгоцена Библиотека Матице српске: без ње се уопште не бих смео усудити да предузмем овај посао; у ту сврху добро ми је дошао и год. 1950.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ако тако потера, може почети још и да шаље расписе; може чак да заведе и деловодне протоколе па да почне посао под нумером... АНЂА (чита даље): „Једва чекам срећан час да притиснем...” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне?

тек видиш — у слободи. Ето, тако, иде му тај посао од руке. Е то је, видиш, домаћин човек, таквог зета дај, а не Боку.

ЈЕРОТИЈЕ: Знам шта хоћеш да кажеш. Не брини, господине Вићо; ако овај посао свршимо, мени класа, а теби невеста у кућу. ВИЋА: То тако ви кажете, а девојка?

МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо посао међу собом. Ти ћеш, господине Милисаве, рецимо, да напишеш распис... добро!

МИЛИСАВ: Па јес'! КАПЕТАН: Добро! Седи, господине Вићо, па настави посао. А писмо читај ти, господин-Жико! (Даје му.) Баш да га не ужива господин Вића. (Грађанима.

КАПЕТАН: Е, добро, чула си и сад си га видела, а сад 'ајд' тамо у собу, да ми наставимо свој посао. МАРИЦА: Не, ја нећу да се одвојим од њега. Ја ћу га овде, пред целим светом, загрлити, па не можете да ме одвојите.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Пошто је од Копитара стекао основна филолошка знања и упутства за рад, дао се на посао и у току педесетогодишње неуморне активности обавио послове за читаву академију наука.

Када је 1961. добио Нобелову награду, посао је највише превођен и на другим језицима тумачен српски писац. Ушао је у гетеовски схваћену светску књижевност, као

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.

Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора. Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа

А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена. И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки

свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...

Гледај си твој посао. Продужи, продужи. Ја имам када и да причекам. И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет,

— Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.

Младен је био занет у посао. Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.

Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази

И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе. Никакву бригу, посао. Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу

све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: — Хајде!

све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред. Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Локотѕцх, № 1023, примљена од Турака), наврт. Калемљење воћака сматра наш народ »као побожан и чаробан посао« (БВ, 10, 1895, 90). Калем се прима само »чистом« човеку (ЖСС, 96).

Калем се прима само »чистом« човеку (ЖСС, 96). Калемљење се сматра за свет, богоугодан посао (ібідем). Најпре ће се примити они калемови који су извршени на Благовести (іб.

се употребљује у аналогној магији, да би издејствовао какву везу или спајање. Проводаџија, кад пође на посао, ухвати се рукама за ч., »да би му се тако и започети посао прихваћао« (СЕЗ, 7, 9); или просиоци баце ч.

Проводаџија, кад пође на посао, ухвати се рукама за ч., »да би му се тако и започети посао прихваћао« (СЕЗ, 7, 9); или просиоци баце ч. на момка, »да би се залепила девојка за њега« (СЕЗ, 14, 152).

с., 10, 132; 19, 205), итд. »За сваки посао на њиви, за сваки празник намењен њиви и стоци, намењивао се ,кравај̓, ,погачка̓« (СЕЗ, 86, 98), а »нарочита моћ у

Ћипико, Иво - Пауци

Илија неће да зовне љекара, стрепи, могао би га оздравити, а неће да зовне ни попа док не опреми свој намишљени посао. Сјутрадан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека из околних кућа.

Ти ништа не рискираш. — Али ја се надам за мало купити ... Оно се не разумије у посао... —Толико боље! —Газда, чујте, — мален је муштулук ! ... Примакни! —Видјећемо, болан! Што циганиш?

—Толико боље! —Газда, чујте, — мален је муштулук ! ... Примакни! —Видјећемо, болан! Што циганиш? Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... Је ли поштено?

Петар је јутрос све уредио. Узео новац код господара. —Треба да виде новац, — рекао је газди, биће лакши посао! Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару,

Али, путем премишљајући, дође му да овај испоснички посао и ситан је и неприродан, нешто што нема друге сврхе већ да удовољи вољи попа Вране.

Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд. Поздрави се са суцем и сједе. — Мали посао, — вели, — свршићемо брзо. Послужник призовну странке.

Одвјетничке пристојбе судац је преполовио, узевши у обзир да није дошао само за овај посао. Излазећи из суда, вели Петар Војкану: — Јесам ли те намјестио, а? То ти је за ону штету у пољу! —Не мари, болан...

Све своје нуди у залог, али узалуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мрзе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?

Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао. Сада треба бити опрезнији, јер по новом овршноме закону ипак не могу се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти

— Док се посао обави, — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена. Гради се на бившем земљишту Војкана Вујића, близу

— Пусти га' — јави се умиљато мајка му. — Зна и он,није већ дите. — Знам ја најбоље! Не,гре посао у реду. Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.

Онда сте и ви женска правда! —Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране. —Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дадра је био најпогоднији човек за тај посао у читавој земљи рашкој. О њему су колале гласине да је највећи ђидија и курвар између Жрнова на северу, Бучина на

Измакао сам се одатле да не бих слушао клетве и запомагања. Моји људи су посао обавили брзо и спретно, па смо се упутили преко глибавог поља, ми пешице, они пребачени преко коња.

Краљеви гласници, уосталом, никад и не носе друкчије вести него лоше. Поново нас чека проклети војнички посао: дуга путовања преко непознатих предела, умор, спавање на седлима, неизвесност, страх, клање, одсецање глава.

Врло брзо је научио војнички занат и исто тако врло брзо дошао до уверења да је тај посао управо скројен према његовом бићу. Почео је искрено уживати у послу. Из битке у битку његова вредност је расла.

Они ће радити, каже, свој посао, тући ће се са разбојницима, а ми ћемо клечати овде, у својим одајама, и молити бога да им подари ратну срећу.

би се притајио у каквој чести или пећини, живећи као и свака друга шумска звер, па кад би потере отишле не обавивши посао, опет би изашао из свога легла, цуњао неко време по шуми док око себе не би окупио нове људе. Таквих је увек било.

Радили су то сасвим смирено, као и сваки други посао. Нико осим њих троје није дуго издржао. И најтврђи су морали да побегну одатле при погледу на хрпу меса у усиреној

Рећи ћу јој да се не брине, да је видар њенога мужа здрав и жив, да му је пријатно. Ради свој посао. Ставља своје чудотворне мелеме на отворене ране. Како ли ће само рикнути моја лепа кошутица.

Неко од њих је чуо шум корака по кршу и отискивање каменица. Мрак је очигледно отежавао посао нападачима, кретали су се насумице у тмини и никако им није полазило за руком да се бешумно приближе бедему.

Свако треба да ради свој посао. Наш посао је да ушчувамо веру, а то је прече од свега осталог. Можемо сви ми овде одреда да изгинемо, сви, колико год

Свако треба да ради свој посао. Наш посао је да ушчувамо веру, а то је прече од свега осталог. Можемо сви ми овде одреда да изгинемо, сви, колико год нас је у

Он ми је одвратио изговоривши старозаветну проповед јудејског цара Соломона. „Све има своје доба и сваки посао под небом има своје време.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Све радошћу дише. И, у чистој вери На посао дневни покрећу се они, На храму су давно отворене двери, И у храму кимвал тајанствено звони. 1892.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

свету била само малени део данашњих требало је богоданим вештацима Хумболту и Арагоу по четири дебеле свеске за такав посао.

Манимо се, дакле, школских књига и учитељовања! За такав посао више воље немам, а Ви, драга пријатељице, нисте, са Вашим бујним темпераментом, више за скамију.

Ниједан важнији државни посао није предузиман, док они нису нашли да су знаци неба повољни за његов почетак. Може се лако замислити колики су утицај

Тај први посао чисто је научна ствар; и сам Кеплер, један од највећих астронома свих времена, бавио се наиме и израчунао хороскоп

Један изненада искрсли посао наше Академије наука довео ме је у земљу Јелина. О самом путовању немам ништа нарочито да споменем.

Растрешен и расејан, ипак сам успео да добро свршим посао који ми је био поверен. Тек трећег дана мога боравка успео сам да предмету своје жудње учиним прву посету.

Крајње је време да средим све своје списе, а недовршене довршим. Већ сутра даћу се на тај посао, а ти ћеш за то време прегледати моју осталу библиотеку и довести је у ред; данас сам је претурао и збрку начинио.

Помоћу тих списа могу се пратити покрети небеских тела и испитивати закони тог кретања, користан посао, до којег, као и до много других, нисам, на жалост, стигао.

Тако ће и те две звезде затреперити у Вашем везу. А кад тај посао довршите, па ми га, као што кажете, пошаљете у награду за моје александриско писмо, ја ћу - као што погађате увек, кад

У погледу израчунавања Месечевих мена, решено је, по предлогу Његове Светости, да се за тај посао примени егзактни астрономски рачун. Тако су све три тачке календарског питања решене да не може бити боље.

Са џиновским замахом дао се Еуменес на тај посао и скупљао за велике паре списе и научна дела. Од свих њих највише су била цењена дела великог сиракушког геометра и

Довршили сте онај посао који су некад почели наши свети оци, први христијани и апостоли. Та зар не пише у деветнаестој глави дјела

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Него, нека се онако гола на сунцу играју. (С подсмехом тајанствено): Неко дошао! ТАШАНА (не прекидајући посао): Ко? СТАНА Па знаш, Сарош. ТАШАНА (радосно): Е, је л’ се истрезнио? СТАНА Море изгледа да није ни био пијан.

(Трза се, понизно, предано, тихо продужава посао, јер одозго, на степеницама, појављује се Ташана с послужавником јела и пића, спремљених за Парапуту.

Младога газду сретох на капији. Поздравио те. И пита: »Шта ради мајка?« Не може, вели, да дође. Са трговцима има неки посао, шта ли. А у кући, сви су здрави. И, каже, да мало Миланче већ одавно проходало и већ говори. И већ тебе тражи.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било.

Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже. Тако завршава дан и рад редовно.

Госпа Нолино имање и трговина траже све више стручњака и скупих мелиорација. Њу саму, изморио је посао, одговорност, бриге.

Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио?

Способности ваше су лепе , и, говори паланка , лепо и зарађујете. Али за ваш посао треба удобна своја кућа, треба усавршавање.

Стали би на ноге у послу свом. А због посла неког смо се сви и родили. И ја сам се удала за посао, и да њега није, реците сами, ко би била госпа Нола!... И сад да свршим.

Није могла никада да трпи да дуго бушка по њој мисао. Тек скочи, па је све прошло. Треба радити, посао гледати. Сажаљење ју је нарочито раздраживало. — Не кукајте! Не олајавајте друге да би мене утешили!

Јова је прешао на неки чудан посреднички посао, из капије у капију. Није носио мустре, или какав каталог, него је углавном прискакао у помоћ у оним трагичним или

— И мени би требао да помогне мало овде, али, као велим, ово овде је ситан посао према оном онде, па га некако и сама свршавам. — И свршавала га је, да се цео свет чудио.

То је виртуозност, то је као свирати у клавир, то је питање уметности духа и вештине прстију. То је један сложен посао, као нека симфонија!

Али је много напуштала кућу и децу. Увек је тешко било, и остало, сложити домазлук и посао ван куће, а у оно време поготово.

Не знам ништа! Васа је болестан, и не примају, Мимић иде на посао, али ћути као камен. Код Гавре, знате, запалило се буре петролеја, и човек има и жалост и штету...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да би со тим мени посао одлакшан био, мислим да не треба спомињати. Но несрећом таковог у том пределу није било, јер су баш онда сви на које

Начинити да се људи не туку, да жене не буду сујетне, да се курјаци с овцама друже — то ја за посао не држим. Једним словом, све што је на земљи, испод земље и више земље, — све што се помислити и не помислити може, —

Ја мислим да други не може бити, него на вас, љубведостојна фрајлице, цео овај посао оставити. Ви сте њега, као и ја, но не сумњам, бољим очима видили, сљедователно ви ћете и боље известије о њему дати

Ком делу вино и јело није оскудевало. Пошто свој посао сврше, предаду свога роба началнику с додатком да га, као роба, на каков оће посао осуди, но овај, из врођене му

Пошто свој посао сврше, предаду свога роба началнику с додатком да га, као роба, на каков оће посао осуди, но овај, из врођене му скромности без сумње, њима одговори: да је то за њега велика чест, коју он, без

Тако обично велика господа планове праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави, ако ли пак не, слуге су криве зашто се нису боље владали.

немојте му казивати; тако ме непрестано мучи са својим лекарним књигама; све оће да се плеће у оно што му није посао.« Али овим средством не само жена него и људи тајне могу се докучити.

— претплатити се ПРЕТПОЧИТАВАТИ — више ценити, више волети, претпостављати нешто нечему ПРЕТПРИЈАТИЈЕ — подухват, посао кога се неко подухватио ПРИБАВЛЕНИЈЕ — прилог додатак ПРИВЕЗ — превез, вео (приликом венчања) ПРИВИЛЕГИЈУМ (лат.

Сцхлендріан) — онај који иде утрвеним путем, примењује старе доскочице или (правне) формуле; који посао отаљава механички; јавашлија

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али се мени предговором ваља оправдати што сам предузео овај посао — писање биографије — којим се обично баве пропали политичари, прогнани владари, беспослени пензионери, бивше дворске

Па, како сваки академик мора да изради своју аутобиографију — и како је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни

је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о њиховом животу ни о њиховом раду на науци — то сам одлучио да за

Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за перје“, наставили посао све док гуске не би остале голе као да су се тога часа из јајета излегле.

би узабрао зрелу крушку и пропустио га кроз шаке, како ни крајњи опозиционар са левог крила не би учинио, и кад је тај посао завршио, он је министра финансија, једним згодним ударом, просто пребацио преко плота као фудбалску лопту.

кафу и пошто сам петролеумом из лампе залио салату — вратио сам се мирне душе и савести, као човек који је неки важан посао свршио, и легао у кревет жмурећи, као да најдубљим сном спавам.

— Па онда, не ради ништа, запева који пут, о великој недељи, „амин“ и то му је сав посао. — Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран!

тиме што сам, на питање: шта знам о Пилату, рекао да је Пилат син Мојсијев, да је изродио велико племе и, кад је тај посао свршио, да је опрао руке.

То ме питање доведе у ужасну забуну, јер, одиста, пошто смо тровање као главни посао свршили, ја нисам знао шта би сад друго имали да радимо! Најзад, паде ми сретна мисао на памет.

Оно што је у глумачкоме позиву нарочито пријатно, то је што он своју јавну реч, свој посао, своју задаћу, врши маскиран.

Отиди у шуму па пресрећи путнике, тако ћеш брже стећи а никакве ти школске квалификације за тај посао нису потребне. Или шта друго: да браниш невине или можда криве? Невини мало плаћају, а кривци немају пара.

Кад сам и тај посао обавио, те дипломи одредио њено право место, ја сам опет стао, пред питањем: лево или десно? Адвокат? Новинар? Глумац?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

ватру... сва разарајућа средства... Господо, тешко ми је што вам морам рећи,. али... изволите на посао! Ћутећи, излазили су официри. Магловито ишчекивање постало је сада голо збивање.

— Господо командири — настави потпуковник Петар. — Изволите на посао! Паде оштра команда и војници се разиђоше по батеријама.

Командант је издао заповест да војници буду слободни, а од идућег дана настаће редован посао. Сутрадан многи су лежали у шатору болесни од стомака и неке ватре.

Енглез да извлачи из магацина, а Танасије да продаје. Посао је ишао не може бити боље. Нарочито су много тражена шаторска крила. — Их, господин потпоручник...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Биће од тебе чудо! — шапну, а ораховим деблом заструја радост. Скривен од свих, дрводеља се даде на посао. »Шта ли то деље?« — питала се жена. »Столица се не теше од једног јединог комада. Није столица кашика или чанак!

Око Царевине поче да расте стрм и висок зид пред којим су се чак и ветрови заустављали. Али, посао је споро напредовао и Царици се чинило да смрт ка њој брже хита. Нареди зато Царица да градитељи убрзају рад.

— посла Царица поруку да се глава надзорника узида у темеље, али тек кад паде десетак надзорничких глава посао потече брже. Заједно, с камењем сада су у зид уграђивани људски животи. Али, зар је то важно? Поданици нису дукати!

Пуна два дана трајао је тај посао. Ограђена високим зидом царска башта била је сива и гола. Где би ту могао нићи цвет?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Изгубивши утврђени град Београд, Ђурађ се дао на посао да изгради нову тврђаву у Смедереву. Она је била завршена 1430.

Вели се да је то скроз феудална песма: Марко презире тежак сељачки посао, замеће кавгу и лако долази до блага. Тако ова песма може да се тумачи само у том случају ако се посматра ван наше

Који човек зна педесет различни пјесама, (ако је за тај посао) њему је ласно нову пјесму спјевати“. А по народу највише разносе песме слепци, путници и хајдуци.

Он је тај посао радио боље него ико пре и после њега. Мањи број јуначких песама (уз женске) објавио је 1814. и 1815. године.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије. На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе.

— Исту, исту! — заграјаше дјечаци. Чак се и Јованче сложи: — Нема боље од Жујине. На посао, момци! Почеше да раде брадве, сјекире, пила. Радило се весело, без предаха.

Дјечаци су се били толико загријали за посао да умало не заборавише да пођу кућама у вријеме кад се и остали ћаци враћају из школе.

— Видиш, моја Жуја не једе цртеже — похвали је Николица. — А ни ја још не знам да цртам. Посао на колиби настављен је са истим жаром као и прошлог дана. Грађевина од јака коља и витка прућа брзо је расла увис.

— А шта ће ти сад сламка? — зину Стриц. — Кад смишљам пјесмице, ја морам да жваћем сламку, иначе посао не иде — објасни Потрк.

Опасан и шкакљив посао око набавке хране преузео је на себе главом сам вођа групе, Јованче. Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у

Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак. — Ваљаће добро запети.

па чак и на лађи морских разбојника, гусара, увијек се нађе понеко тихо створење које мирно ради неки свакодневан посао, свима потребан. Можда кува ручак, пере крваве кошуље, плете неком шарен појас или пришива сребрно дугме.

Ник је трезвен, брзо ради и лако се одлучује за сваки нов посао у логору, а ћутљиви осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор,

Врагометан посао, нема шта! Борећи се вјечито с дјецом, није онда ни чудо што пољар, временом, и сам подјетињи и упушта се у права

је Ваљушко — како идемо на одбјегле дјечаке, наоружаћемо се штаповима, опасачима, уларима, шибама, бичевима; за овај посао добра је нека подугачка рука да малог одметника зграби за врат.

— Нијесу оно авиони. То су тенкови, пролазе цестом. Момчина остави посао и заједно с дјечацима попе се на заобљени врх брежуљка и загледа се у даљину.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А ја, кано скот бих у њега; не сетих се ити на господинов посао. Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и

остало што је год на земљи, једно настаје, а другога нестаје; које пак множи се и прибива, а ово отходи: свиден посао поточњем прелазу и текућим водами у морске дубоке разливајући се пучине!

Али, за тај му посао покара га Бог, те њега Давидов фертмашал с мало људи разби, пак бежећи му кроз шуму на коњу, замоташе му се власи о

Дан за посао, а ноћ пак за спавање и отпочинак телу и очима... ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ Код вавилонске реке, тамо смо

Што да чини, брже по њега посла да дома дође. Кад дође, пита цара који је посао. Цар га нуди да иде кући својој два-три дни да стоји, а он не хтеде: »Идем — рече — на бој, не стоји се да код жене

А ако ли сам изда се, то без свакога суда погибе. А Бог не тако. Него кад човек таји свој посао, онда га мори и мучи га, а ако ли својевољно искаже, таки га опрости и у прву своју милост опет га узме.

а нису добро за ово сказивање разабрали ни од других чатаца прочули, ја л' су заборавили, зато вала ми за ови Ахаров посао понашире исказати што и како, крошто ли се је случило што. Знанцем да је на спомен а невештим за знање.

Со тим врло се затаја да нико жив за то не прозна. Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде. Ама Бог за тај његов посао на све се војиштане врло расрди и до згоде остави кад ће им то с временом отчалити. И ту крађу пројавити на мејдан.

Нити је он могао њима душманин бити ако се и одсецао грозљиво на њих, нек се сећају за онај им првашњи посао што су му учинили, те кад га прознаду да га се боје и виде како право јесу му се збили његови снови и изашли су на

Сами на се кривци без питања посведочише кривицу! Те потајни посао изјавише на видело! Та хесапите који их то насили или принуди донети им то крвно дело пред самим краљем напред, што је

И мољаху га да седне уједно ш њима обедовати. А он не ктеде ништа јести онде чекајући му други посао знајући му јер у граду мало почас имати ће своју ужину.

цар и распита је ли он којигод мајстор и што ли зна пословати; зна ли дунђерлук, дрвени или зидарски који и око камења посао? Тај одговор му на то апостол даде: »Ја, рече, то знам правити с дрвенога посла те плугове, ралице и кола.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и

Обојица се задубила у посао па раде. Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за

Обојица се задубила у посао па раде. Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш...

други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.

Зато заборави брзо добивени шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, — комад хлеба и повеће парче печене бундеве — прекрсти се и поче вечерати,

А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом

Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуса мало с друштвом.

Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком.

Белешка је била подужа, пакосна и заједљива. А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.

А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.

Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.

А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње као да му је богзна какав посао за вратом!... Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће