Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Бране се војници, јер немају куда, но која вајда кад ниједног оклопника посјећи не можеш. Сабља га посијече, али одмах зарасте; одсијеку му руку, она одмах сама прирасте; главу, ногу, тако исто! Изгибе цару сва војска.
“ па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође те купус посијече, а ђаволу остави корење. Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика.
— и оде у подрум. Кад је уш'о у подрум, војник брж' боље потегну сабљу и посијече га, те га баци у једну ћошу. 'Ајдуци чекају, чекају — ал, нема 'ајдука ни од њега трага.
'Ајдуци чекају, чекају — ал, нема 'ајдука ни од њега трага. Пође други 'ајдук, војник посијече и њега. Кад виђе цар шта ради војник од 'ајдука, почне се од стрâ трести и јаукати; на то ће војник њега шаком у
И тебе ћу онако, ако нећеш мучати. Цар се ушуће. Ето ти и трећега 'ајдука, војник посијече и њега; ето четвртога, петога, шестога и тако даље — војник је свијех редом исјек'о до два'ест и девет.
Кад га војник саслуша, рече му: — Е кад си толико зла починио, сад и ти лези онђе код њих! — па заману сабљом те посијече и њега. Тако су обојица без стрâ ту преноћили.
Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар видећи Турчина ђе трчи на
Воденичар видећи Турчина ђе трчи на коњу поплаши се и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече, дâ Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Може онда кад вјерно Турчина служи дванаест година, па тринаесте да га ага посијече. 4 Питао син оца: — Куда сијече Турчин рају?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на
“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо!
Баба се препане и повиче да је не посијече. „Брата ми на двор!” повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу.
“ Они не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, | онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
А кад диже руку над њом да је посијече, разрика се жалосна му жена: „Ах за Бога! не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена
Кад у јесен буде, свети Сава дође те купус посијече а ђаволу остави корење. Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика.
Ето Турчина да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на
“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо.
Видећи један непријатељски војник да овај бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га посијече, док га стигне па не погоди по врату, већ му одсијече сабљом темењачу | и угледа му се мозак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они, не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град. Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!
Баба се препане и повиче да је не посијече. — Брата ми надвор! — повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу.
“ па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође те купус посијече, а ђаволу остави корење. Мало за тијем ево ти и ђавола. Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика.
— Знади да у нашему ћитабу пише: кад право и вјерно раја служи својега агу седам година а ага га осме године посијече, отворен му је рај као да је прави Турчин; анаишеш ли?
А Турчин: — Ћера, море, да! — Бјежи Марко преко поља равна. — Бјежи, море, да! Хоће Туре да посијече; и хоће вала, и вриједно је. — Кад се Марко натраг повратио... — Бак, ана се ни ситим (Гле, мајку му)! — По..
Ето Турчина да те посијече, већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на
Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
) имају гдјекоја (сјеновита, која у себи имају такову силу да онај који их посијече — одмах умре или дуго година до смрти остане болестан; кад се ко боји да није сјеновито оно дрво које је посјекао,
Ћипико, Иво - Пауци
И сваку главу свога блага оплакиваше, и заболи га у души, као када би морао да посијече за љуте потребе стари храст у проређеноме храстику поврх куће: зна, из старога пања на прољеће неће младица тргнути.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шарцу осијече главу: да му Шарац Турком не допадне, да Турцима не чини измета, да не носи воде и ђугума; а кад Марко посијече Шарца, Шарца коња свога укопао, боље Шарца нег’ брата Андрију.
Кад јој рече, кâ да посијече, те под собом коња уставила, напријед му ни крочити неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Макс