Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На тебе су побоље хаљине, с тебе ћу их на себе обући“. Тад Латинче на ноте поскочи, пак посједе помамна дората, одмах оде пољем разиграват; Милош њему стаде на биљези.
Сад ћеш виђет, док се старац крене!“ Па он дрмну на граду топове, три хиљаде састави катана, па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију.
и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана, — одмах пође, у тазбину дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро царство постануло; а виђе га
руке, однесе је на танану кулу; ал' свом срцу одољет не може да не иде на бој на Косово, већ се врати до коња лабуда, посједе га, оде у Косово. 15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА Славу слави српски кнез Лазаре у Крушевцу, мјесту скровитоме.
Сједе Арап свадбу уговарат: „До петнаест бијелијех дана, док отидем у приморје равно и сакупим киту и сватове“. Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове.
Даде њему стотину дуката, па посједе Шарца од мејдана, оде право у приморје равно; све се скита, а за Мусу пита. Једно јутро бјеше поранио уз клисуру тврда
Нуто Марку велике невоље! Мучно му је ићи без оружја, а још горе не послушат мајке: не шће узет ништа од оружја, већ посједе Шарца од мајдана, окрену га низ поље зелено, оде право бијелу Ориду.
га све у гвожђе љуто: а на ноге двоје букагије, а на руке двоје белензуке, а на грло синџир-вожђе тешко; па посједе његова Шарина, а дората води у поводу, привезао Марка за дората, оде право бијелу Ориду, под Оридом вјешала огради да
А Алија не рече ријечи, већ од земље на ноге скочио, па посједе дебела дората, оћера га право на Цетињу. Осман-ага оста на Удбини, па он књигу на колену пише, те је шале на
Невјеста ми стаде вечерати, свијетли јој Бојичић Алиле... Кад свануло и сунце грануло, таде узе свијетло оружје, и посједе коња големога, па отиде на тамничка врата.
На њем нађе три ћемера блага, сва три пуна жутијех дуката; с њег отпаса а себи припаса, пак посједе бијесна путаља, оде право к мору на крајину — у Латине, видат десну руку.