Употреба речи последњи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А после?... Последњи лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога

ти свуку и кошуљу са слабог тела; а кад се после на њихову прагу смрзнеш, они те покривају — свиленим покровом... Последњи отпор српски у Банату беше на Томашевцима.

ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака шаљу смрт непријатељима народа свога. Отац је мој сваки час долазио да види шта радим и како напредујем.

„Имате ли хлеба, Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залогај поделиле!...“ После се окрете мени и питаше ме: „Јеси ли гладна, Грлице?...

А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу. Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби... То беху последњи пољупци. Он беше рањен... Крв му је лопила из уста и из рана. То беху крвави пољупци... Ја сам сва претрнула. „Крв!

Збогом! Збогом, можда занавек, збогом Грлице!...“ Он ме притиште на своје широке груди, пољуби ме последњи пут и оде... Оде као сенка.

Та ваљда ће дати бог да нам и ово не буду последњи дани! Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!

Кад је био пред нама, ми се обојица поклонисмо и приђемо руци да целујемо... То је последњи пут што сам пољубио калуђера у руку...

Али он ћуташе немо, без речи; једанпут је само уздахнуо, то беше грозан уздисај, човек би рекао последњи је, с тим ће уздисајем издахнути.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам ја здрав, ти си први при мени; а кад сам болестан, онда си последњи!”„Сама љубов и верност моја к теби и попеченије о твојем здрављу причина су што ја касно долазим и лекарство ти носим”.

— „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити први и последњи пед. А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда.

Август цесар, отпуштајући од себе учитеља свога Аполодорија, запроси га да му даде свој последњи совјет како ће се владати.

пак они који су паметнији и срећнији одмећу их и исправљају, а простији остају у њима, и чекају да у свачем буду последњи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У овом свету несланих мора и јела, Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена у Твојој трећој руци!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Владика Јовановић даде Пуљевићу и други онолики топић, те га Пуљевић у Варадину оправи. ИВ Сад око последњи̓ дана марта 1804.

писмо мојом руком препишем и оним стричевим печатом запечатим и, аки би на Врачару било писато, с датумом августа последњи̓ дана потпишем и адресирам: „на Теодора Филиповића у Московску, где се нађе”, а мур онај о камен истрем, па путујући у

Ово је било последњи̓ дана априла 1805. год. у Пећани. Казао сам напред како је Мус-ага јоште у августу 6. 1804. мимо Ћурчију прошао и у

А Бог праведној страни помаже. Таки и последњи одговор и селам однесите Афизу. Више нема разговора!” — Турци оду и кажу све Афизу.

и да Турци секу, вешају, на коље набијају, робе и харају и проче, тако да је народ принуђен био и по други ред, обаче последњи, послати ме с полномошчијем и печати да могу просити милости најпре у императора росијског као у покровитеља, а после

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало баштине.

Надао сам се од овог последњег акта да ће бити што, па бадава!.. Баш ми га жао! Носи тамо нек се сајузи! То је био последњи акт од окружног начелства; јавља како су сва начелства и сви срески начелници већ одговорили да »траженог мркова«

— Не да ти ђаво седети с миром... Него, штета, Симо, твог мркова нигде! Сад баш добих последњи одговор од начелства!... Сава и Никола прснуше у смех. Сава само што није легао да се ваља од тешка смеха.

Кад су се сви обредили и кад је последњи спустио празан бардак на земљу, поче кмет Пурко: — Вала, људи, ми смо се често састајали.

Треба му, Похитај само! То рече поша, па остави кључ на клупици пред кућом и врати се унутра. Вуја продену већ и последњи пут иглом, пригрте задовољан свој окрпљени гуњ, узе кључ и отрча тако брзо горе уз воћњак да су кокоши, што беху по

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу... Станко посрте и паде на десно колено...

Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се. Онда се окрете. — На здравље вам молитва!

Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. Скоро последњи дође Алекса Алексић. Људи га погледаху ћутећи. Све је село знало за јучерашњи догађај.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време

Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој

Пружила је ка гомили своју у црну рукавицу обучену ручицу на чијем је длану било исписано да ће последњи потомци кнежева и победиоца код Епидаура бити просјаци. Пучани су на тај длан остављали сребро а властелини злато.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Шта се није од то доба променило! Ја сам постао сасвим други. Побратиме, пусти ме да се исплачем — последњи пут! Све ме је оставило. Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А да не би до тога дошло, није жалила труда, него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.

И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после ручка увек мирољубиви и добре воље, зато су и после ове сцене

Извин’те што сам се толико задржао. Први пут, па толико да траје визита... — Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде — вели гђа Перса. — Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.

Још да нема онако помало кад неко западне у шкрипац, па помагај, ча-Нићо..., мор’о би’ багов да пушим, к’о последњи павор! Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха! Ди би мој крај био садакана!...

Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали. К’о да смо последњи у селу! — Та ’оћеш ли већ једанпут казати: шта је то било? — Та... она тамо... она поп-Спирина, гром их спалио!

— Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу, којој те мáмине речи угасише и последњи зрачак надежде. Јула је жалосно проводила дане после овог разговора с оцем.

Псује домаћин заборавне и несавесне млађе, и пита ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора. А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али

Тога се бојао поп Спира, па је зато и одлагао ту непријатност, и дочекао, ево, последњи дан да погађа кола. А после, бацао га је у бригу и његов барометар у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој

Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде. Ала би се секирала и кидала она дебела! Еј, моје радости онда!

и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао); изброја седам осам звезда, па захрка јуначки и тај »последњи Мохнканер« из данашњих сватова.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Дêдо, и ове моје препој! И после пошто поједе сам оно што је напросио и нудио другима, раздавао, последњи би се дизао и стењући одлазио.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Не браним. Дакле, хајд’мо! Али да идемо једним путем на оба места. — Наравно. — И то нека ми буде последњи пут. Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Још једном, последњи пут, баци поглед по соби, на своје грађанске рите, на књиге, на фотогоафије, на плакате и на табаке.

је у прљавој пени мукло хучао Дрим, она најодвратнија река на земљином шару, у сутон оног новембарског дана кад је последњи заштитнички одред имао да пређе с оне стране, и да напусти последњу стопу земље, људство једне пољске батерије ћутећи

Наташа, ја сам мозак свој исушио. — Чим си отишао, мили, недељу дана после твог одласка, изгледало ми је да је наш последњи сусрет био некад давно... као, као у неком од мојих претходних живота. Да ли ме појмиш?

као, као у неком од мојих претходних живота. Да ли ме појмиш? А оно време кад смо заједно били, (заборавила сам онај последњи дан), оне интимне вечере овде испод нашег дрвета, оне шетње по месечини обалом шумне Мораве, онај последњи залазак

сам онај последњи дан), оне интимне вечере овде испод нашег дрвета, оне шетње по месечини обалом шумне Мораве, онај последњи залазак сунце, сећаш ли се оног дивног заласка, све то чинило ми се као одломак нечијег туђег, са свим туђег, живота

— А кад оздравим... — Мила оздравићеш, мораш оздравити. — А кад оздравим, на онај дивни пропланак, одакле смо последњи пут посматрали залазак сунца, одвешћеш ме. Водићеш ме под руку.

Као орлу враћај ми увек младост моју да доживим крајњи твој ужасни дах живота, издисај твој, последњи твој ропац и пре него видим све ново да чујем последњу реч свих на свима местима, у свима приликама, онај најпоследњи

И потпуно сам, кад умукне, и кад изумре и последњи језиви јаук звона, да се зацерекам безумно над свим што је било: над свима страстима, предрасудама, конфликтима,

Африка

Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда последњи људождери на самој обали Океана; бродови који настављају на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.

Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама. Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом.

То је у ствари био први и последњи наказно израсли деран кога сам видео у Африци, где сами родитељи убијају рђаво рођену децу. Н.

Све то изгледа нестварно и неопасно у овој прекрасној ноћи. Идем сасвим последњи у реду, задржавајући за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно

Сликам га усред воде, нагог, са целим Океаном у позадини. Први пут купање у мору у половини јануара. Последњи ручак са црнима. Риба на пиринчу преливена папреним сосом.

Кажем себи: Сутра ћу бити на броду! и мисао да је ово последњи пут да сам са црнима, последњи пут да делим с њима њину гозбу, жалости ме необично.

Кажем себи: Сутра ћу бити на броду! и мисао да је ово последњи пут да сам са црнима, последњи пут да делим с њима њину гозбу, жалости ме необично.

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазим

пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином. Последњи листови говоре о његовоме бесу, о недавном топљењу бродова и путника.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У одступници до Беча, последњи су били Расцијани, а у претходници до Београда, први, они. Под командом аустријских ђенерала, који су имали велике,

Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије Павел Исакович Влкович.

Он је гледао та сунцем обасјана егзерциришта, свестан да их можда последњи пут гледа. Гомила Срба, са својим барјацима, коњима, копљима, шубарама и црвеним гуњевима, у његовим ноздрама није

Трифун им је говорио да треба издржати још само мало. Аустрија је матора шкорпија, и то су њени, последњи, трзаји према њима. Росија има списак и њиховог ђенерала Шевича. Темишвар им не може забранити одселеније.

И то се, дакле, било свршило и сад у кући нема никога. Био је тужан, али није ни сањао да су то били последњи пољупци, које су он и његова жена измењали, у животу.

Затим је почео да прети, у шали, Исаковичу да ће му узети, на фараону, вечерас, и последњи талер. А Павле је одговарао да се не боји и да на коцки никад не губи.

Стрнџали су се, горе него последњи, у Футогу, кад остану у мраку, да сено дену, а млади су. Валдензер отац, довикивао је Божичу: у реду!

Госпожа Хумл је сасвим сигурна. Није он први, ни последњи, сербски официр, кога она скрива. А има она и са Бургвахом добрих веза. Још никога није издала.

Павле га је радо сретао. Тај последњи сусрет међу њима испао је, међутим, онако, како га Зимински није желео. Кад се Павле опростио од госпоже Зимински,

Петар им се смејао. Зашто, каже, кукају толико? Па није Трифун ни први, ни последњи, муж, који је жену отпустио. Тако су радили и наши стари, кад брак није ваљао. Што се они у то петљају?

“ Ако остану сами, на путу за Росију, све још може да се сврши добро. То није ни први, ни последњи брак, који је Бог закрпио.

Кад су остали сами, Трифун седе на постељу Павлову и промени и свој поглед, и глас, и начин говора. Можда се последњи пут, каже, разговарају, као браћа, а нема места за дуга брбљања.

Теодосије - ЖИТИЈА

и високи благородници чак до границе грчкога предела испратише га, па се, изљубивши се с великим плачем и уједно последњи пут, вратише својој кући.

Бога, коју стече својом крвљу“, знајући да ћемо и за једну једину овцу од главнога пастира Христа у онај велики последњи дан јављања његова бити испитивани. И тако свима мир давши и благословивши, посла свакога у свој крај.

све у Господу од њега сабрано словесно стадо као ливадом, угостивши их уједно и телесним, даде свима мир и благослов и последњи у Господу целив, и тако изиђе од њих.

и све који су дошли, и од свију молитвама измоливши себи отпуштење, а он опет свима мир и благослов и у Господу последњи целив давши, спреми се да пође на пут у страну земљу.

Молитву и последњи целив у Господу један. другоме давши, патријарх оде у своју ћелију. А у поноћ када је свитао васкрсни дан недеље,

И тако мир, и благослов, и заштиту од непријатеља у молитви имајући, уз то и последњи у Господу целов братији даде, и навршив дане своје у доброј старости, и поста подвизавање скончав, показа се добрим у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

год.), које су Дробњаци делом асимиловали а делом истисли. Последњи су се остаци Кричана досад одржали према Дурмитору на десној обали Таре. Лужани су били исте судбине: 1455.

После побуна 1882. и 1884. год. у Босни и Херцговини је почео низ атентата на представнике туђинске управе; последњи је био 28. јуна 1914. године. АустроУгарска се одмах почела светити српском становништву.

оне мале старе верске секте које живе у најзабаченијим крајевима источњачких (предњеазијских) вароши: представљали су последњи стадијум народа који је сведен на најнижу друштвену и економску класу. Угледање на господаре.

Ова млада претапања Аромуна су само последњи одјеци. Старо се балканско становништво повлачило у планине и напуштајући стари начин живота одавало се сточарству.

Жале, што због ратова не могу у печалбу и што морају тако дуго да живе у овим забаченим и некултурним селима. Последњи од њих, отишавши још мали с оцем тамо, свршио је румунску основну школу, што је иначе ређи случај, и љути се на свога

Нове идеје, развијенији привредни живот и националне тежње су учиниле своје. Стари обичаји ишчезавају и са њима и последњи остаци старе балканске и турско-источњачке цивилизације.

Сви знају да су били хришћани, и то ми је и сам хоџа из Жрнонице причао. Последњи православни Мијаци који су живели у неким торбешким селима поисламљени су или су се одселили после 1863.

Власи ових области били су добро познати у средњем веку и њихови су последњи представници ишчезли тек у XИX веку. Чести су влашки називи места, нарочито у Средњој гори (Бунаја, Урсулица итд.).

Нарочито су се на салашима одржале задруге, последњи остаци великих задруга из доба Војне границе. Ове су равнице много пространије од балканских, а земља је масна и

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Скупила је уста, а очи су јој постале мало црвене при крајевима, док ме је гледала као да ме гледа последњи пут. - Неће. Измислићемо нешто, Весна. Ти и ја, знаш? - додао сам.

Са банатске стране враћао се последњи брод, а горе на мосту тутњао је Тауерн-експрес. Лица путника била су зелена и неиспавана.

је пре пола године мајка имала побачај, тако несрећан да је и за хитну помоћ, која је била заиста брза, било прекасно. Последњи пут кад ју је видела већ су јој били ставили сребрњаке на очи. - Ја морам да идем, а ти како хоћеш!

Мени оно није богзна колико помагало. Сваки сам час имао утисак да видим неке од оних које сам последњи пут видео кад су им већ били ставили сребрњаке на очи. Затим сам неке од њих и чуо. - Чујеш ли их и ти, Рашида?

у мојој ђачкој торби уместо књига била је Грета. Данас ми књиге нису биле ни потребне, јер је последњи дан школе, а Грета је на часовима била мирна, иако је креда оно што она није у стању да поднесе.

Рашиду нисам могао да видим. - Можда је она унутра, Грета! - рекох, већ сасвим сигуран да се лажем као последњи идиот на свету. - Сигурно је унутра. Читаву вечност чучао сам у трскама слушајући гласове из дворишта.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га. Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше.

Бичеви пуцају, вију се око ушију, коњи тешко дишу, сустају, а онај последњи од водене стране све клизи и пада низ бајир, каткад га лађа тргне натраг, па се изврне. Страшно мучење.

Још је при одласку Шамика обрекао фрајла-Лујзи да ће скоро у посету доћи. XВИИИ Шамча је дао још један, последњи, „ноблбал”. Али Полачекови не могу доћи, јер је старом нешто позлило. Неће ићи ни Шамика. Настао је пост.

— Плаче, јеца. Кречару се на жалост да, па и он плаче. — Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. — Морамо се једаред раставити. Једнако плачу. На то уђе Чамча и види да плачу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Иза плотова те куће, где су кроз дубоко блато товарили лађе, од јутра до мрака, склонио је Аранђел Исакович последњи остатак блага што га дотераше са љубичастих падина Шара и пашњака крај Бистрице.

Вук Исакович беше отишао, а за њим нестајаху и слике њеног прошлог живота, већ мутне, и сва она брда што их виде последњи пут, на растанку са њиме.

Био је поверовао плачу и лелеку, при поласку, и слутио да ће му ово бити последњи одлазак и да ће у овом рату умрети. Нагло је мењао расположење и ћуд, тих дана.

Ломећи пук, који беше опет раздражен, јер је ишао последњи, вежбама преласка преко реке, успео је да војнике прибере за онај последњи час, за који их је брижљиво припремао.

пук, који беше опет раздражен, јер је ишао последњи, вежбама преласка преко реке, успео је да војнике прибере за онај последњи час, за који их је брижљиво припремао. За сечу и покољ.

јој у посету, у тој несхватљиво блиској туђини, помислив више пута да се уклони, застајкујући и предосећајући и тај последњи ужас, који није могао да обиђе.

Тако је ето Исакович пошао на последњи део пута, до мале варошице Штукштата, на Рајни, где су га већ чекали у логору ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта Јохана

Карло Лотариншки журио је у Чешку, јер Пруска беше заиста почела рат. При нападу на челу војске, остадоше сад последњи, у заштитници, и дођоше изнемогли и болесни до Шердинга, на Дунав, где су сазнали да ће зимовати у Горњој Фалачкој, и

Полк Исаковичев при преласку први, био је сад последњи који претрча преко запаљених балвана. За њим, на другој страни Рајне, остаде само прах и дим што тако брзо ишчезне.

Кад у даљини угледа звонике вароши, последњи пут повика слугама, које су биле заспале седећи, и коњима што су били упропашћени.

Још сад! Још последњи пут, помисли Исакович, да их поведе и да их покаже! Довољно је било да, на коњу, успе да заузме војничко држање, па да

И војници су знали да је то последњи преглед и журили су, разбарушени, неопрани, зарасли у браде, брке, перчине. Било их је који су ћопали на једну ногу,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У истом овом крају, жена може, још уочи порођаја за који жели да буде последњи, постељину да застре са папрати, а да по порођају легне у њу (пошто је, по веровану, папрат без рода, онда ће и жена,

(Негде, нпр. у ђевђелијској кази, међутим, сматра се да ће дете рођено на овај дан бити — срећно.) Субота је — као „последњи“, али и „женски“ дан — несрећан и нечист дан. Она је и дан мртвих, односно задушни дан.

детета од сисе, у Гружи, врши се на следећи начин: „Мајка умести бушан колач или погачу, па провуче дојку кроз колач и последњи пут подоји дете, пошто му да дренов прутић да држи у руци. Дете се најрадије одбија у петак.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Царе Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула детињства барка однекуд испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз? Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме.

аутомеханичар, састави потпуно нови мотоцикл снаге петсто кубика и појави се са њим на првим тркама око града. Последњи пут је виђен како савија окуку изнад тријумфалне капије Принца Еугена Савојског и замиче према Ади Хуји.

Патили смо обоје. Последњи пут видех је како једе пон-чипс у »Доручку код Тифанија« Помислих да је ипак добро што нисмо отишли предалеко са нашом

) и њене очи напунише се сузама. Обоје смо осећали да нам је то последњи сусрет. Седео сам у сали још дуго после слова ТНЕ ЕНД, све док ме разводница није избацила напоље.

обзира, све док те малаксалог и измореног, онога дана када будеш лежао на самрти, не додирне једна блага рука и док последњи пут не чујеш реч: Шуга! И то је шуга.

Сваки базен носи име неког свеца, објаснио им је Стоњанин. Последњи од њих зове се Мундо, што значи »свет«, а намењен је сиротињи да из њега бесплатно узима со.

Недостајао му је још само делић снаге, онај залогај меса који боксеру недостаје да би извео последњи, одлучујући ударац у рингу.

Истребисмо тако све зечеве у равници. Све до последњег, јер су нам тако наредили, а тај последњи је сумануто трчао преко залеђених поља, луд од зечије усамљености.

Хипици на угловима препродају испод руке своје траве, али то није оно што је мени потребно. На пијацама, последњи травари куњају изнад чајева и корења који лече камен у бубрегу, жуч, кашаљ или астму.

На часну реч, каже, нисам никога могао да препознам! Ово ми је последњи пут да сам био тамо! Све чешће употребљава онај леш од реченице да »човек није стар колико има година, већ онолико

— каже поносно Жика — и вади фотографију из новчаника. — Осамнаеста јој... Жан Жик отвара мали кофер и вади свој последњи модел нестварно лаке хаљине од чисте љубичасте свиле, коју је понео ни сам не знајући за кога.

—Јагњетина ти је била одлична! — рече. —Гле, твој последњи чланак! — насмеја се жена, показујући на келнеров новчаник док је слагао новац.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године. И тек 1813. јавља се нов српски лист. СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ Последњи изданци старе српске књижевности допиру до самога краја XВИИИ века.

»Хебски сужањ«, »Последњи деспот« постао је народни херој и мученик, симболична личност, коју су историчари, песници и беседници за готово два

године. ПАВЛЕ СОЛАРИЋ Најмилији ученик Доситеја Обрадовића, последњи међу главним писцима његове школе био је Павле Соларић. То је први од важнијих српских писаца рођен у Хрватској.

13 драма и трагедија: Мејрима (1849), Милијенко и Добрила (1850), Смрт кнеза Доброслава (1851), Смрт Уроша В или последњи Немањићи (1857), Краљ Вукашин (1857), Цар Лазар (1858), Цвијети србске (1865), Ванда (1868), Кобна тајна (1869), Марта

Овај заслужни јавни радник био је »последњи бард дубровачки«, за тренут је васкрсавао из прошлости стару дубровачку књижевност и везивао је са новом српском

Полемика Јована Хаџића била је последњи трзај старе школе; превод Новог завјета био је последња реч Караџићева. Он је осећао да старији нараштај, васпитан у

Јелисавета, кнегиња црногорска, која се првобитно звала Последњи Црнојевићи, најбоља је Јакшићева драма, и са Максимом Црнојевићем Лазе Костића најбољи производ романтичне драме

1865. у Новом Саду изишао је његов превод с енглескога Едварда Литна Булвера Последњи дани Помпејеви. Са мађарскога је превео већу песму Јосифа Киша Јехова (1904). ОПШТИ ПОГЛЕД.

Он је живео у доба када су у Србији умирали последњи ратници и очевици народног ослобођења у почетку XИX века, и он је или бележио њихова причања (Причања Петра Јокића о

»Душановом Царству«, хоће се револуционисање народних маса, револуционарна акција ослобођених српских земаља, као и последњи идеал: савез слободних балканских народа.

и више драматизовао је класичне мотиве: тако Питија (1887), Смрт Периклова (1887) и Аргонаути на Лемносу (1889). Последњи посао те врсте био му је Песник (1893).

Он је био последњи песник старе песничке школе, за киме су одмах дошли нови, модернији и бољи. АЛЕКСА ШАНТИЋ Рођен у Мостару 27.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Кад последњи растасмо се пут, Један брат кâ други болан и жут; Мене болна оздрави туђина, Каква за те беше то милина: „О Боже,

простре море, Облачак никак' му не квари жар, О сретно тако, сретно, гледај, море, Ужива око неба красни дар! Последњи зрак ев' дана веће тоне, А траве витке сјајне сузе роне. 33.

Урош гледну, Те пећину ману ледну, Де је данак преданио, Од злотвора своји с' скрио, Гледну данку на висини, Последњи се њему чини; Па ка земљи спусти очи, Онда једном стазом крочи, Поред једне стене сави, Два-три крока па с' устави.

“ ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1. ујутру Драги је обећао, за годину се вратити. Време се у песмици следећој узима последњи дан године (те, по свршетку које је обећао драги доћи).

Па кад дође последњи мој данак И кад вечни довати ме санак, И гусле ће у раку лађану Разлупане са мноме да пану. Ал' што пева неће у

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

четврта прирамљује, пета без пола зуба, шеста длакава ко мушкарац, седмој се бело навукло преко ока, осму бабица последњи пут окупала! Дај шта даш! После четири месеца у овој пустињи, учиниле нам се као султаније!

— то ми грми у глави, ефендијо! Ко да ми главу разноси! Зашто? Зашто? ЈУСУФ: И ја се питам. Хасанагу су исцрпли последњи бојеви. Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И сломљена, побеђена диже главу, зину пут Стојана откуд долажаше његов глас, те као да хтеде да и последњи акорд његова гласа, којега нестајаше, упије у себе. — Вода дошла, а ти? — трже је мужевљев глас.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.

Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Господу сева бритких мачева кад се поведе последњи бој, богу што звеком скрханих негва припевне гусли победопој: ти, клетво земне омане, Ти, песмо небних снова, однес'

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Пак? То је само у стражњој Индији. ШАЉИВАЦ: А шта би било, да је у пређној Индију? ДОКТОР: Последњи прве на броју прелазе. ШАЉИВАЦ: Јербо је предјел са шумама покривен. ДОКТОР: Које имају црвене чврце.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си... последњи човек на свету. СРЕТА: Хе, хе! Што јој нисам ја муж! СУЛТАНА (полети му у очи; Трифић је задржи): Пуштај, или сад ћу

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

), ништа ти не знаш док базаш наоколо без везе, а време лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно богатство и сав

На пример, када је председник Западне Амулије, Батиш-Хасан-Коки-Петл Беј, последњи пут посетио нашу земљу, бакута је викнула насред Теразија: „Живело вековно пријатељство наших народа са народом

На пример, када је председник Западне Амулије, Батиш-Хасан-Коки-Петл Беј, последњи пут посетио нашу земљу, бакута је викнула насред Теразија: „Живело вековно пријатељство наших народа са народом

од нас није имао лове, шверцовали смо се аутобусом, а када су нас избацили, тачно на средини савског моста, бацили смо последњи ситниш преко рамена у воду зажеливши нешто најлепше на свету.

Сада је то експрес-ресторан и зове се „Загреб“, али мени је некако поетичније — „Руски цар!“ То је, наиме, био последњи неукокани руски цар, ако ме разумете. Хоћу да, кажем, најдуже је издржао!

На пример, чувена кафана „Три шешира“, у којој сам била три пута у животу: први пут, последњи пут и никад више! Једанпут је, наиме, Мишелину пала на памет суманута идеја да нападнемо са друштвом те шеширњаке.

“ Песници! Па одавде је последњи песник збрисао пре једно двеста година! Келнеришка је стајала изнад стола са изразом на лицу који је сликовито

мишеве је већ био навикао, мислим, и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на то, али сад одједанпут последњи делиријум: беле змије! Даса само спусти чашу на сто па оде до тоалета да попије пилулу за смирење.

је Барбара казала да је наша, да је удата и да је добро што није сама — што је то казала нама, које је видела први и последњи пут у животу.

Јао! И док се матуранткиње праве важне са својим гробљима од туђих ствари, записујем кришом на столњаку последњи успех једне од њих: у Дубровнику су јој прошле недеље веома повољно уваљали распеће старо двеста година пре Христа!

На тепиху догорева последњи опушак. Велико спремање заказано је за следеће јутро. Као и ранијих година (те дивне, нежне године!

— Баш је лепо што нас се сетио! Мисли на нас, то је најважније! И ето, ко се последњи смеје најслађе се смеје! Два зелембаћа одлазе до отмене „Фонтане“ у Кнез Михајловој, док матори и ја седимо и клопамо

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ја ти последњи пут кажем: да те нисам више видио с њима! Гребене, црн вам образ, и перајицу, а не којекакве мозга баукове!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!

Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде. Стражари амо, на испит строги! — срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива

Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског

Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак. Низ тиху стазу, шапа за шапом, шуља се Жућа и уза њ мачак.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не знам. Овако је мој живот завршен. „Смешна ствар, мислим за себе; веровало се, пошто је последњи рат био тако страшан, да други више не сме, не може доћи; бар док не изумру сви који су га доживели.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ ДАН 38 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 39 Т 40 В 42 ПРВИ СНЕГ 43 ЗИМСКО ЈУТРО 44 ЗИМСКА ИДИЛА 45 ВИ 49 НА ВАРДАРУ 50 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 51 РОДОЉУБ 53 НА

ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ! Сунце тоне за планине, И последњи трне зрак; Кроз пољане и долине Прикрада се црни мрак. Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ!

Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.

Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

Док једаред, црни јаде; Од тиранске пушке паде. А заступник вечног Бога Кад последњи зачу крик, Са светлошћу лица свога Обасја му бледи лик — И онда се с њиме врати, Где га брижна чека мати.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки. Немам на коме да се искалим.

Тако ће све да се среди на два краја са два завршетка један у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да сунце пролази под земљом покуњено ал ће да се врати као

Сунце се рађа последњи пут га шаљеш да се под њим луде скупе нула се отвара ствар беше тако кратка ускоро све ће бити бездан и

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СВИ (одлазе уз степенице). ПОЈАВА ИВ ДАНИЦА, МИЋА МИЋА (он је последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз средња врата, он се врати):

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Траило се већ обукао и дрмао ме. Војници су размештали шаторе и, док сам се дигао, трубач је свирао збор. Последњи је стигао Таса, вукући крај опасача, који никако није могао да дохвати руком иза леђа. Однекуда наиђе и командир.

— Је л то пета? — питали су сељаци из мрака, чекајући да се последњи пут поздраве са својима. Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или

— Па клецају му колена, поднаредниче! — смеју се војници Танасију. Када и последњи воз беше извучен на плаТо, командир нареди да се стане, док пешадија не избије на одређену коту.

Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце. Уморни пешаци полегали покрај плотова, повлаче последњи дим из кратке цигарете на којој се изређало више њих, и већ се намештају да одспавају.

— Терај док не липше... — Маррш... маррш! И људи, гоњени страхом, а животиње, подстакнуте лармом, учинише још и последњи напор и како који возар пређе бару, као откачен опругом појури, те се заустависмо пред једним насипом.

Инжењерци су припремали последњи распон. Командир је давао упутства за прелаз запрегнуте батерије преко понтонског моста.

Предао сам муницију и хтео да се вратим. Али, видим крећу последњи распон и решим се да сачекам докле га прикопчају, па да пређем преко моста.

Нашу жељу прекиде нова команда, те војници искочише код топова. И таман опалише последњи метак, тада Траило распали бусеном земље Јанкуља, помоћника нишанџије, који се само занесе и оста збуњен на топу.

У једнога укрућена рука, уздигнута високо, са стиснутом песницом. Ваљда последњи вапај... Или опомена живима. Свештеник се врати и отпева последње: — Вјечнаја памјат...

Јер пао је последњи крик у артиљеријској команди: на картеч! — исто као на броду који тоне: појаси за спасавање. Људи су свесни да смо

Да се покупи и последња чаура. Први вод галоп! — викао је командир, капетан Мирковић. И последњи пуцањ... Послужиоци на рукама покренуше топове и каре, прикачише их за предњак који се већ креће и у покрету се пењу.

У равници је паљба малаксавала. Нова команда није следовала, што значи — напад је одбијен. Сунце већ залази, и последњи зраци се повлаче по земљи. Најзад, црвено и крваво, оно замаче за хоризонт и тамна сенка пређе преко земље.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном... Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.

Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...

Таман да се лепо путује. ИX Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.

Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе у последњи ред клупа. — Тамо је, чини ми се, Веља ? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Не пропустите прилику да у једној од највећих представа видите цвет српског театра! ПРВА ГРАЂАНКА: Није цвет, него последњи шљам! ДРУГА ГРАЂАНКА: Баш сте ми нашли време за позориште! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид!

ВАСИЛИЈЕ: Најбоље да вам отворено кажем... Видели сте да нам је представа забрањена. Последњи динар смо дали на закуп кафане. СИМКА: Па нећете имати пара да ми платите кирију? ВАСИЛИЈЕ: То сам и хтео да кажем.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут. Слушај ме, драга, последњи пут. Умрећу, па кад се зажелиш мене, не вичи име моје у смирај дана. Слушај ветар са лишћа свелог, жутог.

Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто.

Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у таму, спуштао свој последњи зрак.

Калинфалви Јурка Ћула, Капдебо Елемер, Ђика. Где су, и да ли су живи, не знам. Први ми се последњи пут јавио пре првог светског рата, са Експортне академије у Келну, а чуо сам да је био негде у Индонезији, после рата,

На прослави Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био сам са њим у истом возу, у истом купеу.

Стидео бих се да је моја здравица прва, поносим се да сам последњи. Пијем у славу дашчара пуних стеница, над главама њиним; нажалост не знам да вам их опишем, господо.

У славу банаћанског смеха којим је то одбио. Његовој последњој жељи да му даду славску иконицу да је целива, последњи пут. У славу оног дана кад су га одвели. Пијем за проститутку којој је платио стотинарку да га зарази.

Сироте жене и родитељи ипак су долазили да виде своје последњи пут, у Коморану. Пошто је дезертера било и при вагонирању, батаљон маршира на станицу, опкољен стражом, која је узела

Мислили су, на пролеће ће наставити. То нису били први револуционари који су се преварили; ни последњи. Сем тога, тај замор, после победе, и у рату и у револуцији, појава је која се враћа, у историји.

Из његовог описа запамтих само њено бледо лице. Он је неколико пута понављао како ју је тако бледу последњи пут видео. У мом сећању, нервозно, почеше тако да се мешају бледа лица жена, од којих сам се и ја растајао, или која

Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе. Последњи је дан у овој години. Пред вече је стигла мала, црна лађа, која обилази острва.

Немоћно, тешком муком се Са њима лађа бори. Прешла је бура; Море покоја нађе. А пена таласа грли Последњи део лађе. 1908. У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ Далеко горе испред мене слива се небо са травом.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

МАРИЈИН ВЕО Пре но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Шта има да учини?!... Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући. Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако,

тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно... Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај...

Сунце се смирило. Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола. Скупљају се радници под брест. Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега

које је он знао »као воду«, а сад су му направили читаву збрку у глави Келти, Финци, Хуни, Вандали, Готи, нарочито ови последњи са оним проклетим ост и вест. Па онда војсковође тога времена: Аларих и Стилихон, Гензерих и Атила, Ајеције и Одоакар..

Неко мора звонити, па што да не звони он, кад има још снаге!... Однеше поп-Косту. Марко му одзвони последњи опроштај ...

хе-хе-хе... Ђаволи смо и ми ђакони, и ако смо млађи... ЖИВОТ И СМРТ Одјекнуо је и умукнуо последњи звук манастирског звона...

Чини се изнемоглом болеснику да слуша и њихово шуштање, и оно му изгледа онако исто злослуто и језиво, као и последњи одјек јасног звона...

је давно све промислио и средио своје мисли, давно се помирио са својом црном судбином, па само чека да наступи и тај последњи час. Све мисли о прошлом животу, све наде и снове младости завио је густом копреном заборава и као неког презрења...

Што ће им то сад, кад се све свршава? Нема више у свету ни среће ни радости, ничега!... Наступају последњи дани... Гле како се мрак лагано прикрада и разлива по околини, како лако и брзо носе мутни облаци, како се витла и

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Е, па није потребно да се потурчиш, довољно је да потрчиш. Сад је, видиш, последњи час. (Гледа на сат.) Још мало па ће се затворити капије на општини, и онда нико нов не може ући.

ИВКОВИЋ (испраћајући га): Е, па хајде, не губи времена. Немамо кад више, последњи је тренутак. Ако сад малакшемо, испустићемо победу. (Испраћа га и Јовица одлази.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на

А ствар је била у овоме. Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЖИВОТИЊА 132 КРАВЉА ЉУБАВ 134 НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА БОТАНИЧКА БАШТА 138 НАЈВЕЋА ЗАГОНЕТКА 139 ХЕРОЈ 140 ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ 141 КУКУРЕК 142 ТРЕШЊА У ЦВЕТУ 144 МИРИС ЗÓВЕ 145 КАКО СЕ ЦРТА ПАШЊАК 146 ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ 148 ДРВО НА

Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива. На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат.

) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада? И напослетку — а последњи Играч у колу зове се кец — Ту је и главни земљопоседник Акса Аксић, ливадски зец.

После се расцвета воће, Олиста лено дрвеће, И друго — боље их не број! Ал само је коприва херој. ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ Крај левог ува —северац дува, Здесна, Кроз лужњак, Стиже јужњак! Северац цвили: „Збогом били!

Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике београдске железничке станице На далеки пут пођу последњи возови... Урлају локомотиве сто километара и двеста; Машиновођа мисли о својим стварима, јер воз и сам зна пут.

оранице, Кад замукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике железничке станице На далеки пут пођу последњи возови. Возови стално листају исте досадне странице: — Станице... Станице... Станите, једном, станице!

ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума је тешка нога, коју су У невидљиву сапели кљусу. ЗИМСКИ СУМРАК Последњи зрак, истањен, Дотиче лакат окуке; Речица, наишав на камен, У празно шири руке.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Међутим, сићушна ларва, коју је ухватио Шмит у водама острва Фероер поништила је овај последњи закључак и довела до праве истине и тачног решења проблема.

На тај начин и последњи отпаци јегуље налазе употребу и имају добру прођу у трговини и индустрији. При поменутом силажењу јегуље у густим

такву једну мрежу, па ако иста експедиција буде ишла у ту област овога лета 1939 године, покушаће се још једном, можда последњи пут, решење питања дубинским риболовом.

а одатле на рибарски брод, све чудноватије морске организме, међу којима је увек било и јегуља икрашица или млечњака. Последњи лов био је на дубини нешто већој од хиљаду метара и учесници експедиције су са највећом радозналошћу и нестрпљењем

почевши од области Азорских острва, своју енергију и продорну снагу, екваторијалне воде као да ту покушавају још последњи пут обићи једну такву препреку од хладне воде, али се при томе и сувише расплињавају и дефинитивно губе своју

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено

Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.

Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго,

Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио. Прво што му паде на памет, то је да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која

и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по

Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да

Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж. И то га поче као освешћивати. Сети се свега. Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.

И Софка осети како су те њене речи последње. Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И онда, кад звезда моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки

У страху пружих руке преко свега Страстима гладним, суровим и јаким Плен у животу последњи још туди, Да кобни бол се живота зајази. – Ал’ где ли страха нестали су трази Под зором бледом и поднебљем млаким?

А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све стрти. А ветар пева поезију смрти.

Скоро ћу чути н последњи фијук Гломазног, црног и димљивог влака Што ће те вући у далеке краје, Равници снега и пределу ледном, Где као

На вечне збиље немиломе тлу Одмараће се и последњи знак Живота нашег, и судбину злу Свих срца тешки покопаће мрак. Вршиће пос’о распадања црв...

— кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па ишчезне близу Срца. Видим малу парализу, — Знак последњи грознице живота.

Видим малу парализу, — Знак последњи грознице живота. МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА И после ручка тако много јêла И пића стоји на столу.

просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!

Сад вас носе тужно, а нико вас неће Спомињати некад, колевко уздања! На носила ваша бацају сад цвеће — Последњи и први знак општег признања.

Њој, Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.

Поздравља те увек твој... и тако даље. САМОУБИЦА Успомени давнашње пријатељице Гле, то је дакле њен последњи стан... Како сам болно и суморно пренут!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва банк, итд.); из страних језика (бити шик, шворц, лихт, доћи на сицер итд.

— Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси. О СЛОЗИ — Без збора нема договора. — Договор кућу гради.

13 Питали рибу. — Али ти је милији они те зна али они те не зна пливати? — Први, јер се последњи боље чува. 14 Питали зечеви свога харамбашу: — Хоћемо ли бјежати ђе људи нема? — Ма зашто?

Видојевица је последњи огранак планине Цера, а удаљена је од варошице Љешнице за пола часа. А Ковиљка се устави под планином Гучевом; ту

Кад отпевају и последњи стих, онда једна другу пољубе као да сишу мед; затим се промене и отидну на суседно место, па опет наставе игру и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро награда. Стога и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађох богоизабрана светила што различитим

Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа. † Од свих последњи Сава грешни. ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК ИСПИСИВАЊЕ И УКАЗ ЖИВОТА У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ

“ (И Јн. 2, 15, 17) Зато ја грешни и лени, последњи од свих, монах Сава, молим се падајући на колена и вапим говорећи: У Христу љубљена и духовна браћо моја и оци,

Да, већ слушао сам како си благословио наследство своје, али и сада свој последњи благослов дај им!“ А он, подигавши руке, поче са сузама говорити: „Тројице Света, Боже наш, славим те, и благосиљам

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу, имајући прилику за спомињати и познанству последњи[х] родова предати имена моји[х] пријатеља, љубезника и благодетеља.

Време је живота нашега један минут, једно тренуће ока и једно ништа, а по смрти чека нас вечност. Само последњи родови суде право и без пристрастија о прошастима.

И тако годину и по плачевно прежививши у фтором браку и родивши последњи плод утробе своје, по мало дана преставила се заједно с породом својим у дому родитељском, у Семартону.

Но, ово није начално намереније и последњи конац јестества; из њи[х]ова смеја, игре и сласти происходе нови житељи света и наследници живота.

запечатио и у гвоздени сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за отпочинути

Ја кажем да имам три грошића од они[х] што ми је последњи пут мој тетак дао (а да је знао на какав ће ми и[х] пут дати, не би ми и[х] дао).

Све ми је ово тада уједанпут пало на ум. Нисам могао опстати. Сад пролазим, може бити, последњи пут! Може бити за навек! Покрај блаженога места, остављам га за навек!

” Увече нађе нам једног момка који нас превезе у Сланкамен. | Ево ме у Срему, у земљи наследија последњи[х] српски[х] деспота.

Зато послушај ти мој последњи совет: извади из главе то твоје светињичење; ја ти задајем моју српску веру да из тога неће ништа бити.

И ако ме послушаш, како знам да ћеш, благосливљаћеш ме кад у гробу будем.” Ово је последњи разговор мојега милостивога оца и благодетеља.

Мој последњи у француском језику учитељ био је (на велику моју ползу) чловек преизрјаднаго у читенију књига вкуса и познанства.

у Цариграду престала; обаче, за већу ползу моји[х] ученика и за дочекати лепши за мореплаваније пут, изостанем повише. Последњи февруарија поздравим моје добре пријатеље: ученога медика господина Скилици, старога Инглеза Самуела Брецбриџ, који од

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И тек понекад, у час тмине, Кад и последњи корак мине — Крето сам ка свом тргу-гету: И вртео се сву ноћ дугу Као робијаш по свом кругу Или куглица у рулету.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући. Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи. Сви се окренуше на тресак врата, сви погледаше у њега, и он стаде.

Поред њене руке ражаби се платнена кеса и умуче, ове вечери последњи, сипљив цик дуката. Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу.

У зору, кад би се Ђорђе преокренуо на последњи сан, она би се из ината и љутње, врела и опуштена, прострла по њему. И све време док би га грчила на себи, шапутала

Тако је. Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од

— Лево! Лево! Запамтиће ово Бадње вече и овај Божић, последњи у Прерову, сутра ће се вратити, рано, вечерас се мора све свршити. Главу још дубље увлачи у астрагански оковратник.

Његова сенка, полегла по патосу, успела се зидом до прозора и на њему пресекла главу. Дуго стоји. Ово је последњи ноћ у очевој кући, у којој је доживео неке ситне среће. Под овим истим кровом проводе ноћ у очајању брат и снаја.

Жели да започне нов живот, хоће Србију да уводи у Европу. Хоће ли му то бити срећа? Зар је истина да је последњи пут у очевој кући? Није могуће, није истина... Вукашин се наслони на зид поред пећи.

Сув бусен дивљег јечма. Његово дисање гребе јој надланицу. Први пут је овакав дошао кући. Неће бити ни последњи, зна, а Милунку је истерао и њој на поласку поручио да га не чека у кући. Куда ће? Све су је наде изневериле.

Тај што у санкама заувек одлази, не личи на Вукашина. Ни онај Вукашин што је последњи пут дошао кући да му каже оно што му је рекао, није његов Вукашин.

Ех, боле сам мислио о његовој памети него што она заслужује. Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут. Брзо се и он умио, бацио ковчег на леђа и пошао за оцем на станицу. После... о испраћају неће да мисли.

Бели кругови јуре се око њега по тами. Кад ли је овом последњем ударен колац? Склопи очи и гадљиво се стресе. Последњи пут је послушао Аћима. Овога ми није жао. Није ни био човек. Против ножа и овца би се више борила.

То му је једанпут рекао и он је запамтио. Тако су и из суда по старешинству излазили. Онај с најмањом платом ишао је последњи. Све чавке у чаршији заноћивале су на судским таванима. Сада су, до самог суда, направили нову апсану.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат... — Шта ће ми богатство? — прибра се дечак. — Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету? — Да будем виши!

У њеној унутрашњости нешто се покретало, покушавало да се ослободи. С јауком стена одбаци и свој последњи заштитни слој и рашири очи од чуда.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Била је то раскошна представа, за злобнике. Знало се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и његови људи, прећи y

изазивало уверавања која је Господар-Јеврем, себи упркос, радо слушао: да је баш његово, Господар-Јевремово, да сад, у последњи час, узме ствар у своје руке. Најзад је он то и учинио, узео је ствар у своје руке.

Васи је у сећању један други 29. новембар, давнији но што је овај у чији је спомен улица добила име. Док су пролазили последњи часови тог 29. новембра, допузао је до места где је, отприлике, сада зграда са куполом и притајио се у слеђеном блату.

У то подне свуда су била пространства светлости и спокој времена, сав врућ. Тада је Добрача, последњи пут, био дуже са Вождом. Године које су следиле биле су све немирније.

Можда и животима, ако народ побесни. А незадовољства, Кнегиња то зна а и Вучић је обавештен, има много. Последњи је час да се Кнез обузда и његови су пријатељи дужни да то учине док његови непријатељи не скупе довољно храбрости.

Опет је промицао један београдски октобар, пун просењене топлоте. Љубица је знала да је то последњи октобар који промиче и над њом. Умрла је девет месеци после окршаја у Жабарима, у мају 1843. године.

године, тихо. У целој Србији је жалост због ове смрти била велика и, ваљда у тој жалости, нико није обратио пажњу на последњи старчев спис, Јастук гроба мога, који је остао међу Доситејевим хартијама.

шетње, опет упућује, у пполазу поред Шеих-Мустафиног турбета, Студентском парку, никако да се сети о чему је он то, последњи пут у животу, писао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО 206 ЦИВ ГРМ 207 ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...

Ил' земља куне своје покоре? Ил' небо можда даље путује, Да моју клетву више не чује; Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује! Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?...

и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с животом што се гаси.

А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И

Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш последњи што се на пут спрема.

Са покиданих жица, Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге. По дубравама тавним Њезина

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу

Вихори снежног праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

Косовски јунади, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да кане...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Годинама радио сам на том делу, и када сам пет дана пре бомбардовања био у штампарији отштампан је баш и његов последњи, осамдесетдруги, табак.

У својим недрима носио сам писмо које је требало да ми отвори капију мојих жеља. Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог који је лежао даље низводно.

практичне циљеве довољном тачношћу правоугаон, јер ови бројеви, подигнути на квадрат, дају 289, 196, 484, тако да се последњи ових трију квадрата разликује само за јединицу од збира првих двају.

Докле је Архимедес стигао на том путу, не зна се, јер су његови последњи списи, као и он сам, пропали у страшном вихору који је опустошио Сицилију.

Архимедес се није бринуо што они раде, већ смишљао последњи став свога дела. Пљачкаши беху разочарани што не нађоше нигде злата и трагаху даље за њим.

„Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“. Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа леђа, запленим од господина Герикеа. Кад се вратих, продужисмо да пијемо вино.

Како дивно изгледате! Не буди урока, далеко боље но кад вас последњи пут видех. Шта вас подиже опет на ноге?’ - ,Мој анђео хранитељ’, рече он и погледа захвално на своју младу пратилицу.

А једанпут се прибојао, а милостива госпођа завриштала од страха мислећи да ми је куцнуо последњи час“. „При тим мојим опитима“, настави Лавоазије своју причу, „показало се да је топлота што је наше тело производи

Даламбер му је утро његове прве путеве, а сада корача властитим ногама напред и пење се све више и више“. Као последњи гост појављује се Жозеф Луј Лагранж, већ онда научник светског гласа, можда највећи, но сигурно најоштроумнији

Један посетилац, последњи којег је могао да прими, седи још код њега“. То саопштење служитељево мало ме збуни, али се брзо присетих.

„Разумем: л’ консеје емпериал м’сје, де Рундер“. „Тачно!“, одговорих и насмејах се слатко у себи. Последњи посетилац излази из собе Кивијеове, а служитељ улази онамо, преговара нешто са својим господарем, па се враћа и

Прва двојица били су по свом позиву инжењери, наредна двојица лекари...“ „... а последњи је био пивар“, допуни ме Дарвин.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи? Ја сам сретао људе којима је у овом паклу рата ишчезао и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио неспособним за рад и обичан

ОД шегрта постао сам угледан грађанин и све сам ту стекао. Дозволите ми да још једном, последњи пут, погледам чаршију у којој сам поштено живео шездесет година.

Је л' предратна костобоља?“ А он ме вуче за капут, показује главом на Николу који је задремао и вели: „Ви знате муж последњи види. Ето и он. То је судбина сваког мужа.“ После ми је показао једнога господина врло услужног и досадног.

— Ти опет последњи, мајку ти коцкарску? — Зашто мајку, го... го... г. — Шта го, го, м... м. џукело добошарска! Докле ћеш да штрчиш сам

1 ...А у павиљону шестом потпун мир је већ, само попац досадно шкрипи међу дрвима код пећи и болничар је, на прстима, последњи пут прошао кроз собу.

Идемо сви за сандуком његовог сина. Спуштају га у гроб у који га је он отерао. Последњи је час, баш последњи. И ја хоћу да вриснем, Боже, да вриснем; и у том часу како би ми било лакше! А он ми не да.

Идемо сви за сандуком његовог сина. Спуштају га у гроб у који га је он отерао. Последњи је час, баш последњи. И ја хоћу да вриснем, Боже, да вриснем; и у том часу како би ми било лакше! А он ми не да.

месту где се налази лептир, а другу уперио на срце, које, уверавам те, удара исто онако одмерено као кад сам с тобом последњи пут разговарао о томе како се у Београду више не може опстати, јер је постао дозлабога једна гадна и бездушна пословна

И у тај пар, ето у тај мах, бацајући последњи поглед на нове и старе кровове Београда осветљене месечином, с проклетством своје несретне свидригајловске крви и

У истој намери, носачи венаца, којих је било много, неколико редова, такође пођоше брже. Оценивши да им последњи ред измиче, вође црних кола, на којима се сандук од метала приметно труцкао, снажно су тргли подбратке, док је возар,

обасјане, ја сам на лицу осећао један осмејак заиста чудан, који нећу заборавити док год сам жив, јер је био први и последњи у моме животу.

Поведите собом поднаредника Средоја који је последњи био с њим и што вам буде потребно дознајте од њега. На извршење. Ја поздравих и пођох да извршим ово мучно наређење.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

просједа фигура) у некој концертној агенцији, или библиотекара у каквом старом дворцу, међу полицама на којима се, као последњи и најузбудљивији новитети кротко сјаје Хистоире дес Гирондинс или Мéмоирес д'оутре томбе, у својих осам или дванаест

Резигнирано је гледао како слабија крв односи коначну превагу и растаче здање које је дугим истрајним маром подизао: и последњи изданак ето одлази од куће да би се посветио том „циганском занату”!

Можда? Наука нам чврсто обећава да ће, у више или мање недогледно вријеме, држава одумријети. Надајмо се!... Само, у последњи час подилази ме једна мала зебња: негдје из дна меморије исплутава ми ријеч по којој је држава једнако народ.

У последњи час сјетио се да купи и сноп ракета. Припалио цигару, умотао се у бунду и повикао: „Тјерај!“ Пред самим улазом у село у

Ионако, за мене, између пролетера и лумпенпролетера сва је разлика више-мање у томе што онај последњи од тога не прави неко нарочито питање!... Што? Опет сам погријешио?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак. Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га

— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. — Јуче ти је био последњи дан. — Е, па то ме ви сад можете убити? — Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће

Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка. Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте! Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.

А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош

Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. Постепеним током догађаја Ђурица

Истина јест, више нема нас Дражовића. Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац

И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ...

Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.

И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички...

Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ... Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан. Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.

Све се роји , ври... без реда, без свезе... Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно... Примичу се последњи тренуци... Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро.

И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... »Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

махнем руком на вас, а ви онда потрчите, и који први дође до мене — тај ће добити капу, други ће добити штаку, а који последњи дође — онај ће добити папучу“. Деца се обрадују и отрче на брег где им је Петар казао.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Бићу измирен с тајнама далеким. Рођење своје заволећу гробом. С осмехом можда, ил' с уздахом меким Бацићу поглед последњи за собом. ПОД ПРОЗОРОМ И синоћ сам био поред твога стана.

Ту некад беху сан и звезде саме. Кол'ко велик гроб! И ја, ту, крај њега Стојим к'о облик умрлих времена, Последњи човек на граници свега, Последњи талас отишлих спомена.

Кол'ко велик гроб! И ја, ту, крај њега Стојим к'о облик умрлих времена, Последњи човек на граници свега, Последњи талас отишлих спомена. Свуд мртво море, свуд нигде ничега; И спава вода, и нема промена. Нема промена.

Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада. У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда.

Саранио сам љубав и поноса век. Још остала жеља ми што са мном путује, Лепа као анђео, к'о последњи лек. Још остала жеља ми, на прошле олује, Да уморну главу спустим к'о оборен цвет, И да слушам тишину и мртве славује.

Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај плач долина? Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У једном од самртних тренутака, за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом.

Када сам позвао А, рекао ми је да одлучује Б. Овај господин је сматрао да само Ц може да одлучи, а овај последњи је био сасвим сигуран да је А једини овлашћен да делује.

И мој последњи неуспешни покушај да сакупим новац за рад на конструисању, био је још једно разочарење, а када ме је господин Бечелор

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада

Осећао сам као да ми продире у плућа и због тешког дисања изгледало ми је да су ово моји последњи тренуци. На сву срећу, судије су рашчистиле гомилу младића са мене и ја сам почео да слободно дишем.

Али, морао сам се брзо растати са Београдом да бих ухватио последњи локални брод за Панчево. Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари.

мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Прими молитву његову.

Али, морао сам се брзо растати са Београдом да бих ухватио последњи локални брод за Панчево. Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари.

мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Прими молитву његову.

Њега су, пре само пет година, тај исти хор и те исте оргуље које сада слушам, испратиле на његов последњи пут. Тада је болом скрхани Универзитет одао последњу почаст свом великом човеку, и одавде су Максвелови посмртни

њихов савременик а његова открића су им била као велики светионик који имје показивао прави пут ка научном прогресу. Последњи пут сам посетио Тиндала на крају последњег, ускршњег семестра.

Овако гласи последњи пасус Максвеловог кратког приказа Фарадеја у ВИИИ тому часописа ”Природа”, о коме сам раније говорио: “Вероватно не

Ћипико, Иво - Приповетке

А на снежним висовима далеких планина последњи сунчеви зраци сјаје бледом, леденом светлошћу. Заробљени Арнаут, везаних руку позади црвеним широким појасом, пред

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

При уношењу записа песме у књигу Вук је благо редиговао само последњи стих: у запису је било звездама се накитила, а у књизи је а звездама накитила. О томе смо сазнали када је, 1975.

Б. Шимић, на пример, хотимично употребљава овај последњи назив кад жели да истакне савршенију ритмичкозвучну страну матошевског сонета), на доста изразит начин показују шта

говорнога низа прослеђена у границама унутарње, обликовне микродраме коју наслућујемо у развоју Куленовићеве поезије. Последњи „чин“ те драме, иза кога је већ остало неколико најзначајнијих Куленовићевих сонетапесама, покушао сам да

проведена у целоме Споредном небу: песме се укључују у циклусе од седам песама, које песник назива спевовима; они последњи се укључују у збирку од седам циклуса, што би требало да функционише као целовит еп; данас чак постаје јасно да Попа и

Међутим, последњи пример не импликује хијерархију у мноштву, него само делимично импликује множину, а делимично делове или стране исте

и не може да буде чисто језичко: оно је неминовно укључено у књижевни систем, и његову функцију и смисао одређује овај последњи систем.

Ови последњи разлози објашњавају трећу одлику Мишићевих текстова: одуставши од полемика и критике, он је годинама писао бриљантне

Сигурно је да постоје и многи суптилнији, само вама приметни, моменти? По природи ствари, ја сам последњи који би у ономе што пишем могао да назре моју личност.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни. ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер! ДАРА: Па где је? ЖИВКА: Последњи пут, кад је био пријем о краљевом дану, мет'ла сам га тамо у соби, на орман.

ДАРА: Ето их у фиоци. ЖИВКА (вади их и меша): Баш да видим како у картама стоји. (Размештајући.) Кад је последњи пут Сима ааванзовао, погодиле су ми, не можеш чисто да верујеш како су ми све погодиле.

ЧЕДА: Тако је то, мој ујка-Васо. Пацови се разбегавају чим лађа почне да тоне. Није овај ни први ни последњи. ВАСА: Море, нек иде до ђавола!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

уђе у снахину ложницу уместо сина, онда први дани Софкиног живота после свадбе и, на крају, Маркова погибија и сахрана последњи су догађаји исприповедани успореним временом.

Насупрот томе, у првој половини реченице онако како смо је последњи пут написали (са заменичким обликом њиховим, не њеним) све се рачуна са ауторове објективне тачке гледишта.

97 Кад мајка на растанку љуби последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији -

У тако добијеној слици мале Софке најпре уочавамо њену необично јаку свест о хаџијској лози, чији је она последњи изданак.

Ето стога Софка није само последњи потомак, него је у исти мах рефлектор једне суморне породичне хронике. Ваља то истаћи, мислимо, зато што се на

Ваља се само присетити почетних и завршних реченица Дневника. Завршна гласи: „Али ако умрем, погледаћу последњи пут небо, утеху моју, и смешићу се”.

Има теоретичара који мисле да се проза коју прозаисти пишу разликује од прозе коју песници пишу по томе што ови последњи уносе понешто од „технике” стиха. Сеобе су, мислимо, добар пример.

У Стражилову, рецимо, можемо наћи строфу сатављену од условних једанаестераца и дванаестераца, а као последњи појављује се четверац.

При томе цела строфа у вишеструком понављању варира, тако рећи, на свим плановима, па варирају и поменуте дужине. Последњи, „крњи” стих укључен је у ехо-риму (упор. прву строфу, која се појављује и на крају, и више пута се понавља).

Следећи корак води ка стварноме осамостаљивању реченичног члана: „Девојчица је ћутала. Упорно”. Последњи се случај се у нашој данашњој лингвистици назива парцелација реченице, тј. њено комадање.

на веома јакој подлози паралелног Дафининог умирања, полаганог и ако рачунамо време самог романа, изузетно дугог: последњи део четврте главе и с краја на крај осма, а роман има десет глава.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

У Солуну му се већ товаре огромне количине вуне и получињене призренске коже. То Му је ваљда последњи узмах, јер је остарио. Пред полазак је оставио завештање, да његова мука не би отишла у ветар.

Откако се зна за њега, увек је само једном годишње силазио у манастир, и то о Петровудне, вазда последњи и тек после подне.

Тако страшан и разрогачених очију, сав у уверењу да добро ради, он помисли да за сутра остави последњи обрачун, па се прући покрај сина и одмах заспа. У неко доба Богдана се подиже и протрља очи. И виде да је свему крај.

Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти

ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца.

Крштен је Мојсил, џанум!... Запањисмо се. За нас ово беше последњи потез, па да осетимо са истинским страхопоштовањем величину овога чуднога старца.

Устани, устани! — осорно поп понови, па га таче искаљаном чизмом. — Устани да сједнем ја!.. Видиш ли да сам последњи гост и дужан је сваки да ми учини почаст!.. Устани, јер нијесам Циганин!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Удовица сиротица Један новчић спушта ти’о, А можда је (ко би знао) Последњи јој новац био; Радо ј’ дала мален део... А Христос је то видео.

“ То је било на спроводу самом, Где осећај загушује реч. Ти ми пружи своју десну руку, Ја је стискох прв’-последњи пут: Са твог лица читао сам жељу, Што с’ не крила ни са лица мог. Ти заусти: „Сутра до виђења!

Дођу л’ деца да ме виде У последњи дан, Нећу да им мрка слика Протрзава сан. Омакне л’ се која суза Луда, дечија, Ти пољуби голубане Кад не могу

Ђорђе Рајновић (1825—1886), писац многобројних радова о знаменитим Србима, уредник неколико листова (последњи је био Бршљан). ђулисад (тур.), ружичњак. ецетера грека (лат.), и остале тричарије. жидски, чивутски, јеврејски.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Е слабо, да! Колико сте боја од мајстора изели! ФЕМА: То је инпретиненција! чујеш, сад ти последњи пут кажем да ми више не спомињеш што је било. Тако би ме безобразник и пред каквом страном персоном осрамотио.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје крви.

У шкртости тишине без себе и иметка ми смо последњи заточници почетка под каменом што име има. ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ И На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви

Краков, Станислав - КРИЛА

Вода је весело носила голо мршаво тело. Спасени рак се радовао под каменом. Последњи војник, који је прешао реку, претресе пусто одело на обали. Било је масно и подерано.

позади међу каменим обалама црнила се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом зрна и праском шрапнела, вукли се последњи изне могли бегунци — рањеници. Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи. И мајор је остао жив и дошао је.

да пије бљутаве течности, вадили му смрвљене кошчице, пекли и резали иструлело месо, и за сваки дан говорили да му је последњи. Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле. Али је он и даље живео.

На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса. Потом их је један дечак водио у уске и мрачне улице. Последњи пут се нашли код Викторије. И сада се Бора није много зачудио. — Гле, Мије... а шта? рањен... код Битоља?... шта?..

Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео, ађутант је нервозно погледао на војнике под собом, и заповест је пала.

Петровић, Растко - АФРИКА

Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда последњи људождери на самој обали Океана; бродови који настављају на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.

Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама. Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом.

То је у ствари био први и последњи наказно израсли деран кога сам видео у Африци, где сами родитељи убијају рђаво рођену децу. Н.

Све то изгледа нестварно и неопасно у овој прекрасној ноћи. Идем сасвим последњи у реду, задржавајући за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно

Сликам га усред воде, нагог, са целим Океаном у позадини. Први пут купање у мору у половини јануара. Последњи ручак са црнима. Риба на пиринчу преливена папреним сосом.

Кажем себи: Сутра ћу бити на броду! и мисао да је ово последњи пут да сам са црнима, последњи пут да делим с њима њину гозбу, жалости ме необично.

Кажем себи: Сутра ћу бити на броду! и мисао да је ово последњи пут да сам са црнима, последњи пут да делим с њима њину гозбу, жалости ме необично.

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазим

пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином. Последњи листови говоре о његовоме бесу, о недавном топљењу бродова и путника.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Још се овда онда чула по која усамљена пушка; то се поздрављају последњи упорни борци. Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и

Светло сунашце! Колико су дубоких, крвавих рана на бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно

После нашега одласка из шанца, Турци су учинили још три главна јуриша. Последњи јуриш извршили су Арнаути, и догонили су се до под сами шанац.

Идеш напред, а у глави ти се буди мутно сазнање да је ово последњи час, сад је све свршено, сад више нема размака и одгађаја већ мораш напред док те не дочека непријатељски плотун...

Намах опет обузима те црна мисао: ово су последњи тренутци... Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва мила и драга створења, цео

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Он је појахао коња и на челу одреда пошао у правцу наших мртвих. Тада је пала команда: — Поздрав надесно! Последњи поздрав мртвим друговима. Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве.

Војници су лежали на камењу, и многи су спавали... Можда им је то био последњи сан. Не ки подмазивали пушке, а други се раскопчали и требили од вашију.

Погледали смо последњи пут на варош... павиљоне. — Е, браћо — говорио је капетан Воја „Фикус“, опраштајући се — маларија нас је сакупила,

Један од војника је свакако приметио моје узбуђење, па да би ме утешио каже: — Шта ћете?... Рат је! — он повуче последњи дим из једне цигарете која му се била прилепила за доњу усницу. Затим је одлепи и баци у ватру.

Командир га потапша по рамену и рече: — Ти остани за другу групу. Приликом поласка, ти ћеш последњи да се провлачиш, па се копрцај у жицама као пиле у кучинама... Е, тако. Изиђите вас петорица...

— Ја бих још предложио, господине капетане — упаде Драган — да онај који приликом провлачења испод жица буде последњи, да тај на излазу из канала остави неки бео предмет, белу крпу, тако нешто, да бисмо знали где је канал.

— То је добро. Ми имамо овде широке, беле завоје, н нека последњи пушта кроз канал, а на крају нека стави гужву... Видите, тога се нисам сетио, а веома је важна ствар.

Војници се узмуваше. Чују се гласови: — Ранко, хајде са мном. — Ти буди последњи. — Хоћеш ли да будеш мој задњи? — А јок, данас си се најео пасуља. Каплар се насмеја.

Изгледао је као неки див. — Војници!... Храбро, у име Бога. Напред! — и командир први пође. Остао сам последњи. Глава ми је тешка. Како бих сада радо спавао, ту на земљи, ма где било.

Стајао је на једној нози. Његово лице грчило се од болова. — Има ли још кога горе? — Нема. Ја сам последњи. Командир уздахну, приђе отвору и погледа у небо. Војници су се пребројавали. — Нема Раденка, ни Стојана...

И они који су били на крају сада су први, а ови мали пешаци, ако су још у животу, остају последњи.“ Мало даље видим огромну рупу, а наоколо поломљено дрвеће. Онда парчад од граната. А тамо у трњу пробијен шлем.

Чујемо да се спрема офанзива. А и крајње је време. Трећа је година како смо на овим положајима. Попуне нема... Последњи је час. — А морал?... Како се држе војници? — Како?... Душа је замрла. У људима као да је нешто прегорело.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” Кад је ове речи рекло, Око му се засијало Као угљен под мехови, А глас му се задрктао К’о од звона глас последњи Кад је кога огласило.

примерка, преписао првих 18 строфа и прва четири стиха 19-те строфе, дакле првих 130 стихова Горестног плача (последњи стих: Мње она не јави), па је онда због нечега преписивање прекинуто; претпостављам да је свој недовршени препис

До краја своје позне активности (последњи његови стихови које знам јесу они публиковани у новосадској Даници 1866—9) он није примећивао никакав несклад између

највећом готовостију приносили, ничим мање опет смо и за нашу Матицу бринули се и трудили да међу прочом браћом последњи не останемо. Позиву пастира нашег, пароха г. Ј.

Моја нега нек те снажи И сунашца топли зрак, Зора нек те росом поји, Ноћце крепи тихи мрак. Ти си залог од љубави И последњи драге дар, Ах, у теби једном гледим Лика њеног дивни чар. Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Не могу, кнеже, ’Вако ћу лакше дочекат дан: — Последњи можда — ако дочекам? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта збориш, чедо, Последњи дан?

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта збориш, чедо, Последњи дан? ЈЕЛИСАВЕТА: Ја рекох — Јер ове ноћи Тако ми бедној казује сан... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сан?...

По седој коси салик Баошев — Ту ћеш на сухој видет десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај прстен само једним додиром Отвара двора тајне сводове, — Онде се склони...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Бојић ПЕСМЕ Садржај ЛЕПОТА 2 ОНИМА ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ

ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА ПОКОЛЕЊА 63 ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР 72 ЈЕЗЕРА 75 ОЧИ 76 МЕЋАВА 79 КРОЗ ПУСТИЊУ 80 КАО ПРОМЕТЕЈ 82 СИНГИДУНУМ 84 БЕЗ ДОМОВИНЕ 86 СЕЈАЧИ 88 НА

Зар је већ јесен човекових дана Посула иње по срцу, затрне Последњи спомен прошлих великана? А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо?

Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли и грца без крика. (1910) ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК Давно раскрстивши с Боговима палим Не преза, не стрепи, мирно живот живи, Не зна шта је мрзим, ни волим ни

Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И заборава бокор цвета. (1913) ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР Паук је исплео мрежу своју у царској палати, совуљага је закликтала своју ноћну песму на кулама Афразијаба.

Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она кад се роди Господ Нови. А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.

Цар, опустивши мач, гледа где гази Нараштај нови стазама долина... Но гле! Последњи херој срамног чина Замахну мач, јер кроз ноћ кô да спази Два плава ока тек рођена сина.

Гуслари, где сте? Враг наш је разбијен, Но још нам гуја плете мукло мреже И бриге наше младе главе снеже, Последњи гутљај бола је испијен. Гуслари, где сте? Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Јунаци су сада последњи представници српске државности, сремски деспоти Бранковићи, којима су током прве половине 16. века посвећени култни

). Он је и прозни писац, најзначајнији приповедач епохе романтизма. Последњи велики песник међу романтичарима Лаза Костић (1841-1910) био је контроверзна личност, писац од кога је критика

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ил’ небо, можда, даље путује, Да моју клетву више не чује? Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује... Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Ето он, Младен, не дâ то да буде. Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Девојке уочи младе недеље или петка откину грану од бршљана на који је пао последњи зрак сунца, савију је у венац и кажу: »Сунашце на заходу... дај да у сну видим свога суђеника«.

О празнику Константина и Јелене »удају се« коприве (и тога се дана последњи пут могу јести, СЕЗ, 7, 1907, 133). На Велики Петак такође се »удају« коприве и није тога дана допуштено јести их

, »да буде п. црвена« (Караџић, 3, 116, Сентомаш); таквим концем обавија се и последњи откос (СЕЗ, 32, 110). Кад је вршај, не ваља на гумну јести, јер ће се п. гламничити (СЕЗ, 32, 37). Кад се п.

гранчицом (СЕЗ, 86, 1974, 104). У Гружи д. је саставни део обреда при одбијању детета од сисе, које мајка последњи пут подоји пошто му да д. прутић да држи у руци, а она провуче дојку кроз бушан колач или погачу (СЕЗ, 58, 1948, 266).

, онда се последњи оџак најбоље окопа, па се преко њега укрсте мотике, да би њива понела добар род« (СЕЗ, 58, 1948, 321, Гружа); у

и да би се клипови укрштали (СЕЗ, 70, 1958, 543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају

Употребљава се у гатању и лечењу. Узабравши цвет б. р., девојка кида листиће говорећи: »оћу, нећу«; ако на последњи листић падне »оћу«, верује да ће се удати. Скувану б. р. пију деца од грудних болести (СЕЗ, 58, 1948, 359, Гружа).

додаје »под сваку мишицу по једну погачу«, на крају свадбе ломи се кумова погача, па погача старога свата, који одлази последњи (СЕЗ, 86, 1974, 431—449); у Горњој Ресави, у петак пред венчање, девојка из момкова рода меси ћутећи »глуву« или

Орач ћути док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и жетвар ћути док носи последњи клас до амбара — »да мишеви не гризу семе«, СЕЗ, 86, 95).

Ћипико, Иво - Пауци

Бацајући за последњи пут камен, чобанче се расрди и вели: — Не би бог! Поп—Вранин слуга љути се што опет калуђер однесе барјак, а снажни

Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили, и о чему она му пише.

на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

се чини да је то сада најпрече, далеко прече него да поправљају манастир, јер за манастир има времена а за сетву је последњи час.

Не знам да ли је то било истина. Не верујем. Ми смо, ипак, само два усамљена, јадна бића, ја — последњи међу монасима, она — прљава сметларка, ђубретуша.

јер се не би тако одвратно поступило с нама да ништа нисмо знали, и покушали да живимо од лова и земљордње као последњи затуцани себри што живе. Димитрије ме погледа и осмехну се.

Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали се потом у двориште, пипали отврдлим длановима дарове Божијег Милосрђа. Последњи је на капију ушао Дадара, пешице, водећи коња за узду. Поглед му је био празан, образи отромбељени.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

46 ЗИМСКО ЈУТРО 47 АНЂЕО МИРА 48 НА СТЕНИ 49 ЕЛЕГИЈА 50 У НОЋИ 51 ЉЕЉО 53 ЛАДА 55 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈА 63 ГОСПОЂИЦИ Н* 64 НА ТИЧАРУ 68 ГОСПОЂИЦИ Н* 70 (СИВО, СУМОРНО НЕБО...

тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца последњи трептаху зраци.

Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца роморећ пада... 1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу

Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге. По дубравама тавним Њезина

1888. ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ Равна шајкаша поља, остајте збогом и даље, Растанка нашег куца последњи, ево, час... Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље: Небо нек чува вас!

Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с животом који се гаси.

А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И

Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго. Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто.

“ И подне пристиже тако. Служба је свршена давно, И звук последњи звона одјекну јасно и равно. И народ из цркве наже. Једини општински ћата, Зверајућ, застаде мало крај сниских

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То откривање је узбудљиво као игра лепе Саломе. Кад са ње падне последњи вео, онда ћемо, обухватајући духовним оком целу васиону поћи у бескрајне даљине. То је мој програм за наше путовање.

Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату. Ви не можете ока да одвојите, догод се не угаси и последњи сунчев зрак. У полутами продужујемо нашу шетњу а ја Вас водим на лево у алеју засађену високим палмама.

У том погледу стоји последњи велики александриски астроном Клаудиос Птолемајос у завидном положају изнад свих астронома старога века.

Међу тим поцепаним плодовима грчког песништва и мудрости лежали су, разбијени, последњи остаци класичних дела грчке скулптуре.

Увело лисје, ношено јесењим поветарцем, лелуја у ваздуху. Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град. „Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин.

„Кажи ми,“ говори он као испред себе, „тренутак свог рођења, па ћу ти рећи када ће ти куцнути твој последњи час.“ Сви упреше своје очи у Тиха. Он разумеде те упитне погледе, па даде ово тумачење.

се војничког, а моја баба домаћинског реда - а трајао, у угодном разговору, до после десет часова, када сам се ја, као последњи, онде појавио. Остали део доподна проведен је у башти или на Дунаву.

но пространо зданије Високе техничке школе, а тамо, на десно, на самом улазу у главну улицу Видена, виде се још последњи остаци једне старе зграде коју морам нарочито да споменем, јер она има своју историју, и без обзира на то што сам и ја

Ја сам за све то сносио одговорност и касно увече, последњи од свих, остављао биро. У истој згради у којој је предузеће заузело горњи спрат имао сам, доле у мецанину, и свој лепи

Наутилус је једини и последњи изданак велике патрицијске породице чији, родослов иде чак до самог почетка камбриума; ниједан живи створ нема га

Нисам тада ни слутио да је то био наш последњи растанак. У јесен те исте године био је Кепен мој гост у Београду. Он ми је тада причао да Вегенер полази спролећа на

Проћи ће нови векови. У топлијим крајевима гасиће се и последњи живот, можда и живот подивљалог човека, који је у борби за опстанак и у прилагођавању новим приликама изгубио све што

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Моје су руке нечисте: оне више не припадају само њиховом оцу. Али могу децу бар кроз рупе на вратима да последњи пут видим. (Прилази отворима и кроз отвор гледа): Слатка моја децо! Погле како се играју. Ништа не слуте.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

ЗЕМЉОТРЕС 5 ГОСПА НОЛА 17 АМБИЦИЈЕ, ДИМ 73 ВЛАОВИЋИ 128 КЊИГА ДРУГА 140 ДЕЦА 141 ЉУДИ С КАШИКАРЕ 169 ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ 181 Кроника паланачког гробља Рад овај посвећујем сени мога оца Данила Секулића Нас двоје, иако

Мала стопала; ситан глас; танке руке измучених прстију на којима су последњи зглавци као оглодани, од тврдих дугмета, штављене поставе, јаких конаца, и вреле материје испод утије која просто

Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој. А уз дрвену католичку капелицу легао је на последњи одмор живахни „господин жупник”.

И тако је Нола расмејала још последњи пут свог оца. Храбро се држала и ту. Тешко јој је било оставити га, јер се сад бринула за њега баш као за неко дете.

Мало дана затим, Станојла Перчинова је први и последњи пут у животу обукла кићену свилену хаљину, узела Тошу, или како је она говорила, Тодора, испод руке, и корачала за њу

— Нико, брајко мој, не зна да слуша, него мора да слуша... Јеси чуо, Србо! То нека је последњи апс, јер није ти први... Зар је теби апс занимање и забава, ако Бога знаш?!... Доста с Грком!

Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености. Скочи из постеље здрава, и тачно она.

а ја, да сам им'о резерву свећица, богами би јој запалио, и за моје би здравље било... к'о за пакост, дадох последњи штуц тамо опет некој сиротињи... А што не запали кандило, кад си већ тако милостив, еј, чича Никола!

— Адвокат је гледа с неразумевањем. — Па добро, госпођо, ваљда није све баш заувек и последњи пут. — Не знам је ли заувек, али одох ја за неколико година, одох, и ништа ме више не може задржати, ни живи ни мртви..

је уливало респект буквално целој гимназији и професорима вероватно; а послужитељи су говорили да је то први и последњи пут ђак који нема ништа на креди.

Јуре, промећу се, врдају, претварају се; у зору су први на послу, увече су последњи на одмору. Никада не живе, како бих то рекао, личан и лежеран живот, како живот дође. Стално су у напрегнутим улогама.

На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу. Отуда сви људи, смртно болесни, без интереса можда већ и за децу своју, свом

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Из овог се може закључити да ја не би био последњи шлендријан кад би хтео романе по старом калупу правити, и да би моје персоне тако исто уздисале, сунце, свет и судбину

но треба да знаш да ти други и не може тако помоћи као ја, јер сам ја агина кћи, и само почитаније које сам ја у моји последњи 18, и словом велим осамнајст година задобила, могло ми је кључеве од тамнице прибавити.

) — поротник, члан поротног суда; заклети чиновник, присежник КАНИКУЛЕ (лат. цаніцулае) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту КАПА — (фиг.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил илалах Кичица

не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли видиш на дну ноћи Златно и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске

НАД ЧЕГРОМ Је ли ово наш свет или није Крагуј нам пламени с лица пада Вепар дивни срце напушта Ноктима се хватамо за последњи дах За шта да се ухватимо Ни облак да нам пружи руку Ни камен да подметне раме Ни време у помоћ да притекне Ко још

скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме сте Трг На грудима белога града Лево и десно сунце На вама

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Он изабра овај други начин, као тежу и суровију казну за неверницу, и оде, не бацивши ни последњи поглед на свој рођени јастук, на коме су почивале њихове две главе.

Онако отприлике као што у позоришту има комада тако некако недовршених да публика, и кад се последњи пут спусти завеса, још увек седи и чека наставак.

Нушић је одиста умро“. Да би се код публике одагнао и последњи траг сумње, могао би, том приликом, доћи к мени и ко од новинара да ме интервјуише.

„Реците ми, докторе, — питао сам га кад су већ настали последњи часови — реците ми, шта ће ме отприлике коштати смрт?“ — Мислите ли: заједно са трошковима око сахране?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Кола шкрипе. Затим тресак низ камене литице. А река гута... Заповест се мора извршити, ма све пропало. Већ је последњи час. — Испрежи! Тр-р-рас. Сад већ иде брже. Што промакне кроз Лукине руке, дочекује капетан Душан.

У једном моменту чупао сам косу... Сакупио сам онда војнике. Замолио сам их као другове, нека учине још и овај последњи напор. Иако су били изнурени до умирања, поспушали су ме и пред зору изиђосмо на врх...

Треба на сваки начин зауставити надирање Бугара. И виша команда се одлучила на последњи корак, колико очајан, толико и дрзак...

Командовао је: „Паљба уназад. На картеч!“ Сео је на топ и лично опалио један метак. То је био онај последњи пуцањ наше пете батерије. Са њим је замро и Александар. Кажу, остао је пресамићен преко топа.

Бар да можемо бацити последњи поглед!... Тешка слутња притисла душу, а расплинуте мисли као да се повлаче и усредсређују на једну представу, везану

Три месеца тукли су се без смене и одмора. А сада су оставили земљу и мртве другове. Остао им је последњи дах. Стоји маса промрзла, док Бистрица хучи и ветар завија.

После подне одазваше у дивизију команданте пукова. Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука... — Свршено је, господо — рече при повратку командант. — Је ли ту ађутант?

Наређено је најзад да се људи склоне. Онда су бачене бомбе у топовске цеви. Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом погреба.

За све време док није прошао и последњи војник дивизиона, потпуковник Петар је као стражар стајао на улазу у клисуру. Око подне наиђосмо на нека насеља,

У групи, појединачно, развучени, и тек се на неком застанку прикупљамо. А када они челни крену, последњи тек седају да се одморе. Голо стење штрчи из земље, наборано и нарогушено, као да се сва земља најежила.

Њене усне као да се померише, очни капци затрепташе, а из угаснулих дупља као да сину једна искрица. Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је!

Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је! — рече лекар и спусти женину руку, која млитаво паде поред тела.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Самоубиство, ти носиш још живот у себи и ништиш страх од умирања! Да ли ћеш ступити у моју собу, кад из ње изађе последњи Изглед?

Одједном рука диже застор, и загледах се у зору, То мислим беше први пут да се удубих у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у одговору, Подне већ беше прошло, ја још гледах кроз прозор: Зраци су ми дубоко продирали у

чело своје на камен, милост Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме утеши; А мој лик би сам се грчио, кад бих наредио му да се смеши.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим, пренесе све старце и старице, јер млади су бежали и сами, безобзирно гурајући слабе и болесне. Још једном, последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу с мрављом децом: матица воде ју је већ вукла к дну.

Занесе га за трен лепота Златокосе, на кошуљу заборави и пође ка извору. У последњи часак се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па

— рекле су жене не успевајући да кошуљама и постељини врате белину. — Нешто се мора учинити! — Куцнуо је последњи час! — уздисале су баке и деде, враћајући унуке из шетње са сиво-црном скрамицом на лицу. — Нешто се мора учинити!

— А сада? — ускликну победоносно река. — И сада! — пркосно подиже главу последњи Белутак. — Увек! Узалуд је пенила река, вртела се, о камене га обале ударала — Белутак је остајао при свом. Гад мали!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

). Урошеви такмаци за царски престо како песма каже били су Мрњавчевићи: Вукашин, Угљеша и Гојко. Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350. био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365.

Константина Филозофа, XВИ је век, као нов додатак, утврдио ту суревњивост међу Вуком Бранковићем и Милошем Обилићем. Последњи прираштај косовском епу биће онај о узроку те суревњивости у размирици двеју кћери Лазаревих, Вуковице и Милошевице.

Константина Филозофа, XВИ је век, као нов додатак, утврдио ту суревњивост међу Вуком Бранковићем и Милошем Обилићем. Последњи прираштај косовском епу биће онај о узроку те суревњивости у размирици двеју кћери Лазаревих, Вуковице и Милошевице.

А кад се Ђурађ закалуђерио (као калуђер звао се Максим), Јован је постао деспот. Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа.

случају Марково кршење царске наредбе представљено је врло ефектно баш тиме што се она понавља обрнутим редом, што је последњи стих наредбе „да с' не игра колом уз кадуне“ поновљен као први стих о њеном гажењу: „Марко игра колом уз кадуне“.

“ Тебе здравље! — била здрава, бог ти дао здравље! Уз последњи стих ове песме Вук је написао следећу примедбу: „Кажу да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече

било је помрачење сунца фебруара месеца 1804. Константин, син Манојла ИИ и кћери Константина Дејановића, био је последњи византијски цар (1449—1453) и јуначки је погинуо бранећи Цариград.

случај, срећа, удес намоловати — насликати наодити се — находити се, налазити се напокоње — напослетку напокоњи — последњи наприједа — напред (наприједа је због стиха) наредити — уредити на селам дочекати — дочекати поздравом настати

Описују га као веома храбра и мудра, и као човека који је свршавао послове са мало објашњавања“. Последњи пут је поменут 1435. Али постоји и мишљење да се под именом Облачића Рада крије велики војвода Радослав Михаљевић.

Поцерје — североисточни крај округа подринског почивати — одмарати се починути — одморити се, умрети пошљедњи — последњи пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда — (значи и:) истина:

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

46 НОЋ 47 ДАН СМРТИ 48 БОГ СМРТИ 49 ПОСЛЕДЊА ЧАСТ 50 БРЗИ КОЊАНИК 52 НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ... 53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ 58 БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА 60 МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 64 ЗА ДОБРУ

УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА 93 ПОЗИВ НА ЧИТАЊЕ 94 МУДРОСТ СЛУШАЊА 95 СВЕЋА ЈЕ МОРЕ 96 ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ 97 ПОСЛЕДЊИ ДАН 99 САН 100 ГОСПОДАР ВОДА 101 ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА 102 ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ 103 УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА

И подругат ће се Нашем грохотноме се смејању! ПОСЛЕДЊИ ДАН Да нам је пред нашим очима, на уму, обносећи нам онај незагашени, увек плантити огањ у дубоку, беззорну, вечиту

нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за колико и докле ли што траје. ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову. А прво небо и земља прва оде и прође.

Метну они чудни човек на њега Своју десну руку и рече му: »Устани, не бој се, ја сам први и последњи! Мртав сам био, И ево сам жив у век вечити! Имам код себе кључеве од смрти.

И понапре је она глава мотрена гола била, а врло голема за чудо, тако да је могао последњи човек ходити изнутра по њој. Пак Давидов син Соломон, кад по своме оцу оцари се, како божији пророк, знао је чија је

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а то је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...

дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...

још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...

свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи

Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.