Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Натресе крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорио с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је
„Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање. И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене. Посљедње што ми је од те вечери остало у очима био је разигран пламичак дједове ватре, који се неосјетно преселио и у мој сан,
Дошло вријеме да се умире, па то ти је. Ломна корака старац је отишао у свој собичак, у посљедње скровиште још незаузето од саблазни, а кад тамо — сликарев тихи млинчић већ сипа сиво мливо сутона.
— Оде, вјере ми, ко на Косово! — Ехеј, погледај га, посљедње крејино перо на кићеној капи хајдучкој. Из жандармеријске касарне Саву пребацише у срески затвор, добро знану бувару,
Отме ти се то тек онако, с оним дубоким срећним уздахом којим казујеш да си нарастао до неба, да си стигао до посљедње млаке логе у овој ноћи, да си такао тврде прсте цуре жетелице. А откуд би све то ишло и слатко било без камарата?
Најстарија коју памтим из дјетињства био је један слијепи стари коњ. Посљедње године првог свјетског рата отјеран је у војну комору наш дорат, један од најстаријих коња у читавом крају.
преконоћ срондачи и пропадне, а наш ти веселник са својом кићеном братијом провали у магацине, опљачка и опири све до посљедње крпице и обуче се ко један по један.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: То може и код куће бити. СТАНИЈА: А да се целива? ВЕЛИМИР: Опет код куће. СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву. СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ту се окупљала читава обитељ о доручку, о ручку, о вечери. Моје двије тетке допловиле би из својих одаја посљедње, кад су већ сви посједали за сто.
, итд. Обична слатка причица, добра за шипарице и за посљедње странице седмичних илустрација. И кадра, чак, уз неки минимум спретности, да човјеку донесе кудикамо више славе него
Мама-Јумба заогрнутих плаштем митскога или заодјевених у бијело рухо привидно рационалнога. А ове посљедње обично су најопасније.
Глас је, међутим, ишао и ширио се шапатом, шуњао се кроз мјесто као пас без господара, допро до у посљедње куће у предграђу, међу рибарске жене и крезубе старце што крпају мреже, увукао се у уши и старим наглухим бакама уз
Ово посљедње бива онда кад се човјек осјећа потпуно „на своме”, кад је постигнута савршена подударност наше тежње са стварношћу; али
Киша је била престала и опет се у разливеном сивилу и руменилу запада помолило сунце. Посљедње сузе сушиле су се са сланкастим пецкањем на мојим вјеђама.
Сухо врело љето, посљедње које сам провео код куће. Преко уличице, у узаном Егидијевом дворишту, из кога је заувијек нестала Калпурнија, њена
) Касно у ноћ спремао сам ковчеге, при свјетлости двају свијећњака. Бака ми је слагала марамице и кошуље. Читаво посљедње вријеме мотрила ме испод ока. Чинило ми се да на мени тражи црте мог покојног оца. Сад је изгледала примирена.
А убрзо затим њихов исцрпан извјештај о стању послова, с читуљом неуспјеха и удараца које је фирма претрпјела у посљедње вријеме.
Чак и они који су отклањали утјеху последње причести нису хтјели да се одрекну задовољства посљедње воље. Један од њих, већ сасвим крезуб и готово слијеп, са застарјелом непрозирном бионом на оба ока, показао се
То јест конкретнијем. Причај ми о себи. Реци ми: што радиш? Ја пречух ово посљедње питање. Шарао сам палицом по шљунку тријема. Лице му се постепено рачило.
А ако је лукавији, ако је то неки сељачки, мутно подозрив тип, тад се опире, и скупља посљедње моћи да се од нечег нејасног обрани.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ту сам, кнеже витеже. — Дедер, пољару, би ли нам знао казати, јеси ли у посљедње вријеме опазио неке дјечаке да се скитају око воде и лове рибу? — упита кнез. — Дјечаке, дјечаке, дјечаке!
На зачељу посљедње чете климало је некакво коњче претоварено котловима и којекаквом старудијом. За њим је бодро корачао пољар Лијан