Употреба речи посљедњем у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

разњежењу над самим собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту дуговања према некоме ко нам је задао и превише главобоље. Да.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво. У посљедњем тренутку Куја се заскочи, дохвати га за ногу и скиде му пространу стричеву ципелу. — Ајој, закла ме!

Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници. У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности