Употреба речи посло у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Поп једва чека да се врати црквењак, само да их изненади. Црквењак нађе учитеља пред школом и рече шушкајући: — Посло ме поп Вујица, учо, да му даш ову тицу! — Коју тицу? — упита учитељ и набра обрве. — Па ону што си је њему ујдурисао.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ПЕТАР: Господару, ево једно писмо на вас... ЈАЊА: Ко га шиљи? ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму? ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем.

ЈАЊА: Ха, Чивут, Чивут! Ти си посло Чивут да ми кради новци и Рошилдова облигација и ш нима делиш. Пустаљијо, дај мои новци! ПЕТАР: Шта велиш?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

(Враћа се Јусуф са колевком) ХАСАНАГИНИЦА: Ево моје молитве, сија у колевци... Посло ми Алах колевку пуну светлости... Јабуко моја... Мојој дојци топло у твојим устима као грешнику у милости Алаховој.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Харамбаша поче: — Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све што се догодило. Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Зар не да? — викну Симеун кад ме угледа правни' шака. — Не да. Каже: „Да те посло'о мутесарип бањалучки, не дам!“ — Даће! — загрми Партенија.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности