Употреба речи послужавника у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— прошапутао је нагнут над њено уво, док је виљушком и кашиком вешто пребацивао парчад раскомаданог фазана са послужавника на њен тањир. — Грашка? —Не, хвала...

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.) Али, ево ја ћу и за тебе, дедо, да попијем. Пићу, хоћу, чак и опићу се. СВИ (пију).

Једном руком носи послужавник а другом загрће рукаве на првој руци, да јој се не прљају од послужавника. Полако, пазећи на послужавник, силази дрхтећи од старости и иде Парапутиној кућици.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Изнад прозора свуда рафови препуни поређаних сахана, сребрних послужавника и зарфова за шоље од кафе. Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности