Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Средњи возар је дремао, а рудни, Крста, тежак и гломазан као „Ексило“ на коме је јахао, непрестано се жалио што није послужилац, те да и он скрене са пута у понеку кућу.
Посматрајући са висине коња, видело се како војници нешто склањају с пута. Један послужилац првога топа беше заостао и брисао руке о траву.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир је јахао дуж батерије, питајући да ли су сви људи стигли. Чујем где неко позади рече да је један послужилац испао. Сигурно је то онај кога прескочих на путу.
Они послужилац дода гранату и тури је у чељусти цијеви. А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а
— Ех, да хоће још само овако да „ни презентирају земљу“ — каже један послужилац. Зачу се опет онај стари узвик: — Прими!... Код коња! — Ама они само „вранцуски“ говоре! — добацују послужиоци.
— Сад смо опет војска! — говорио је поносно један послужилац. Поље је оживело од рада. На једној страни се изводила обука јахања, на другој мазговоци брдског пука маневровали,
Возари без мога наређења окретоше по једном уском путу. Топ се накрете. Један послужилац испаде. Ми се сручисмо код батерије. Командир је већ окренуо цеви топова уназад, у правцу одакле допире пушчана паљба..