Употреба речи постар у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А кад ћеш морати тамо? — Прекосутра се крећем. — А јеси л’ се постар’о за кола? — Сутра ћу да гледам у селу. — Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето...

Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а? — Има и за то лека, немајте ви бриге! Ја сам се за све постар’о. Ево вам ово овде замотано.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „А шта, стрико?“ „Богме, удовац је, па... већ знаш. Загледао се у те. А згодан је видиш иако је постар.“ Цура се постиђе и хтједе да умакне, но је онај момак ухвати за руке. „Пусти ме, Маркиша!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Просјак! И увек сав капље, зато ваљда и не излази из кашља и назеба. Добио је шлајфер сина већ као постар човек, с једном младом женом с којом се саживео био, и после и венчао, некако на основи јаких религиозних осећаја

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности