Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се. Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.
Јадна Петра!... Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом...
Црњански, Милош - Сеобе 2
На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.
То је био први снег, те године, у Кијеву. Соба, у којој је Исакович био у апсу, била је у подруму, али удобна, са постељом, и свећом која је горела на столу. На банку земљане пећи, која се ложила, спавао је црн мачак.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света.
је госпожу Дафину обично чешљала, и како се, по кући, беху намножиле змије, што су се нарочито радо котиле под њеном постељом. Уосталом, Ананија је био тврдо уверен да ће она излазити из гроба и ходати по селу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мита је био изнет заједно с постељом. И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. — Дошô си? — Зарадова ми се он. — Ето дођох. — Ако.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај : ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О колико пута тад устајем сам, погурен и црн
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и то овако насамо, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сећам се да је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и
Ви сте судбине нечитаних строфа. И с тим се треба помирити једном, На жалост, авај! Јер се све свршава Постељом простом, вечитом и ледном, Где се без бола и без среће спава. А с тим се треба помирити једном.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изнад њега је нова и највећа кућа у Прерову. Над постељом мојом Симкина је и Ђорђева соба. Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази.
Вукашин се одмаче од прозора. И због студи у хладној соби са угашеном пећи и згужваном постељом поче брзо да корача, гледајући у под. Натраг се не може. Неће. Обзири...
Бос ћеш и по снегу да идеш. Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице. Између њих Адам брзо и сипљиво дише, као да ће да заплаче.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над постељом, напуњену Милошеву кубуру и убила Петрију, на месту. За све време била је спремна на сваку неочекиваност.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци. Али то њега још више буни, боли.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мирно. Враћале јој се старе снаге, борбеност и одлучност. Јулица, збуњена, дигла поглед и закачила га за икону над постељом госпа Нолином. — Не пребацуј ме погледом, него ме право гледај! Е, тако. Чекај, још мало!