Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ни она не мора да се окреће да би знала да сам ја ту, нити пита шта је то о чему говоримо, она зна и лице јој изгледа постиђено. - Закаснићеш на посао!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тужно, постиђено осећа се Слобода слушајући вас како узносите срећно и слободно детињство. Пишите о нечему другом, свакодневнијем,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Прошло подне, дан прошао, вече иде, А Прњаворци чекају ли, чекају... ...У зло доба разгрнули сапуницу, постиђено Скупили се са свих страна, и авлија беше пуна, И видели чудо једно невиђено: — У лавору није било ниједног сапуна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— равнодушно рече Ђорђе, подиже ибрик и ракијом подави неисказане речи. Симка му истрже ибрик из руку, а он постиђено саже главу, пође, окрену се па брзим кораком изиђе на вратнице и замаче низ пут.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу. Високо горе, на већ оголелој грани, један једини лист зеленио се и певао: — Најзеленији сам, најлепши,
Све играчке гледале су га са дивљењем. Зар није духовит? Зар није оштроуман? Мали воз постиђено саже главу. Његове трачнице иду од једног краја собе До другог, али на свом путу прелазе преко моста и кроз тунел.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му трећега дана, на растанку, рекао: — Побратиме, ти си увек био човек, остани то до краја, молим те — он се благо и постиђено насмешио: — Жао ми је што идеш. Тако ми је добро било уз тебе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није га се могла одрећи. Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња? Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде. Бели мрав — ко је још за таквог чуо?
При погледу на њих дечак постиђено саже главу али метлица пркосно рече: — Пусти их! Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице.