Употреба речи постојбину у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

треба да изгледа, издалека, Русима, као неки витез, који ће помоћи да се Турчин истера из Европе, натраг, у своју постојбину. Треба правити каријеру, хватати места, говорити руски, заборавити Сервију. Било па прошло!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Са оца на сина се предају имена предака; потомци их памте; знају њихову постојбину, узроке и прилике њихова исељења, њихове најизразитије особине и најглавније догађаје из њихова живота.

Они који су се у печалби обогаТили И вратили у постојбину подигли су имућност свога села и целога краја; увели су новине у послове и у занате.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Иличковић се, послије смрти старог Медиковића, врати у своју постојбину Црмницу, и отада до данашњега дана та кућа њиви видаре.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

умудри ме, послушај молитву сирочета које се потуца по широком свету тражећи домовину своју, тражећи постојбину оца свога!...“ — Ветрић и дале пири с плавих планина које се виде тамо у даљини, а небо ћути.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

брода отпадали су у воду и сматрало се као право чудо што су се учасници експедиције вратили живи и здрави у своју постојбину.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Рана му не бјеше тешка, но за дуго лежао па му се крв источила. Пошто се извида и каза род и постојбину своју, Њемци га предадоше у Ћесарију. Тамо је трунуо годину дана у тавници.

“ „Лијепи момци!“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Он их призове к себи и почне их питати, оклен је који, па свакоме рече да иде на своју постојбину, и тако редом једно по једно, док најпослије дође до једне старице, која је држала до себе прекрасну ђевојку.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Зашто не би и Исак пошао истим путем као ти, вратио се у своју постојбину, старао се за своје, сестре удомио, брата извео на пут, па напослетку, основао и своју породицу да у њој, на свом

Још после дуго година, када је она била удата жена, а он славан човек, посећивао је Њутн, кад год је долазио у своју постојбину, своју несуђену, да јој посведочи своје вечно пријатељство.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А кад дођох грдној постојбини, тамо су ме јади забушили: у дворове, постојбину моју, у дворове куга ударила, поморила и мушко и женско, на оџаку нико не остао, но ти моји двори

давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице

поносита града, од облака пукоше громови, гром удари тебе у Жабљака, баш у твоју красну краљевину, у дворове, твоју постојбину: Жабљака ти огањ оборио и најдоњи камен растурио; што бијаше један ћошак бијел, ћошак паде на Максима твога, — под

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности