Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дрен је био у нашим рукама... Сунце је зашло, али његов крвави одблесак још зрачи иза врхова Дрена. Борба посустаје. Још само негде у даљини одјекују појединачни пуцни.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
премишљању о себи самој, час се прихвата неког посла, замршеног веза, предаје му се сва, с полетом, али и од тога брзо посустаје, долазе несанице, бол јој ломи тело и она се губи у тешким главобољама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Можда су мало нестрпљиви и желе да се убрза стање ишчекивања. Кад већ мора да буде, нека дође што пре. Паљба као да посустаје. — Ви знате куда треба да пођете одавде? — Знамо, господине капетане.