Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Момче ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз потков збори: „Тврдо гвожђе, буди тврде вере, Немој мени учинит невере!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дебели слојеви снега прекрили камен, те се стене углачале као стакло. А на коњима летњи потков. Обазриво газе животиње, тапкајући, и тек уситне предњим ногама, падају на колена и са товаром полете низа страну.
Пут толико узан да точак топа иде самом ивицом. А уз то преко њега залеђени снег. На коњима летњи потков... Морали смо их испрегнути, па су се онда људи упрегли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
побро преминуо, но се тебе побро поздравио да му кујеш вересијом дора — да он иде Арапу на мејдан; кад се врати, да ти потков плати“.
Он не кује коња вересијом, но он иште моје очи црне — да их љуби док му потков платиш; ја не могу налбанте љубити та, Дојчнне, за живота твога!
Кад је био побратиму своме, побратиму Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња потковао, потковао вересијом дора!
Њему вели болестан Дојчине: „Изиђ' амо, да ти потков платим!“ Он изиђе пред свога дуђана; ману сабљом болани Дојчине, налбантину одсијече главу, па на сабљи главу