Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Хтео је да задиви свет једним Горанином, да покаже Турцима какав може бити један потур. Расипао новце лакше но што их је задобијао. Давао је сиротињи, гостио пријатеље и дивљу дружину.
— А, таке!... Ете, таке је рекол тој стари пес!... Тој погани потур и торбеш!... Такец!... Настаде тајац и пометња. Призренци почеше да мере што би ваљало: бранити свога земљака или
Но, он брзо збаци дервишки клобук с главе, заповеди дружини да вољно седне, па се окрену поново збуњеном Спаси: — Тој потур се направи божем дервиш: ја сам Суљкапетан — руку овамо, здраво-живо, земљак!...
До Сењаник има још лоши људи: нека ти бидне он дерудеџија — зашто па један је Суљ-капетан од Гора, иако је потур, иако јоште међу зубе, може бити, ће му се нађе домузовина... Такец!...
— пратилац, оружани садруг, следбеник, истомишљеник, пријатељ господарев торбеш — потурица, погрд– нија реч од потур.