Употреба речи повијала у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Без мало цела пешачка дивизија, која се повијала и колебала још пре подне, наједанпут, и то баш у часу кад је појачање из позадине пристизало форсираним маршем, окрете

Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен смрћу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! (Кнежевић, М. В., 1937, с. 39) — Дјецу повијала, а змије развијала! (Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Чума ти децу позобала! (Милосављевић, С. М., 1914, с.

Милићевић, Вук - Беспуће

Спровод се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама;

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

7 Нини, сине, радосна ти мајка! Мајка те је у жељу родила, У велику зевку одгојила, По трипут те на дан повијала: Из бешике у бијелу свилу, А из свиле у жежено злато. Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Дечак скиде врећу с њених леђа и пребаци је на своја, зачуђен. Врећа је била лагана. Од чега се старица повијала? Дечак пође низ стазу, старица за њим.

Краков, Станислав - КРИЛА

Отвори на њима су били као црне ране. С друге стране реке, која се у кланцу повијала, поврх црвене стене, као борово дрво, дизао се дим увис. Мешао се са маглом.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Оно ми није син!... Ни налик он!... Кô црне свиле лаки прамови Повијала се коса његова, А уснице му једва гȁрише Свионе маље боје косине... После, и лица беше друкчијег! То није он!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Утом би његови пролазили чаршијом на гробље. Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела. Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ко те погледа, само те види, реч ти каже — тога је мајка у црни повој повијала! (Бесно.) Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно, неугодно): Нећу! СТОЈАН (забезекнут): А?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином

медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута.

се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином

медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности