Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
стигао пред капију и застао, он се загледа у осветљене прозоре оне мале, дубоко у дворишту увучене куће пред којима се повијало, као да ће се наједанпут срушити, једно високо и разгранато дрво. Он осети да се тамо унутра дешава страшно.
— Љубљена моја! А на пољу небо је тихо плакало и кад кад вриснуо би ветар, те се дрвеће тужно и аветно повијало тамо-амо. Три недеље после тога умрла је Наташа. ВИИИ.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило свој зрацима... О, дивна, шумна српска Мораво!... Па оне безазлене, срећне дечје игре!