Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стадох на улазу и лупих мамузама да бих скренуо пажњу на себе. Из мрака се појави људска прилика. По капи познадох да је виши официр. Он ми пружи руку, и онда поче придику. — Добро су се решили да те и сада прате.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка. Ја се сагох и једва га познадох. — Јес' ти, Јово? питам га шапатом. — Ја. — Шта је? — Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. — Је л' Ђокину?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бр. Радичевић XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА (причула се З.—Ј. Ј—ЂУ) Ја познадох што несам познав'о, Први санак ја сам већ одспав'о, Први санак гробовања мога, Први санак мира вечитога.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После тог братимљења упути се натраг, свом господару у сусрет. На стази која води поред шуме указа се Чарлс Дарвин. Познадох га по његовој великој седој бради седим и чупавим обрвама, меснатом носу и упалим очима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Читај ово. Па се благо и нежно насмеши, те ја приметих јасно колико му сад беше лакше него малочас. Узех карту и познадох рукопис његове жене. Она је писала о малој кћери њиховој која је о себи говорила: „Ја нисам више мала Боба.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
На ногама дугачке до колена шарене чарапе и опанци без препле– та, утегнути око ноге пртеним врпцама. Познадох да је Моравац из гиланске околине.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Са Мула-пашом на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа страшну грмљаву; — И данас опет глас ти познадох... ГЛАВАШ: Са Мула-пашом на Малајници?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши. Мрак ми је пао на очи. Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим. Саплетох се о нечије тело.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И чисте, невине сузе лијући на твоје крило, Сладости кајања нежног познадох у тај дан. Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени се учини тада кô мрачан, гробан сан И љубав, и мржња
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Погледах и на оне људе около, па ми они познати. — Је ли то пета батерија? Познадох их наједном. Сјахао сам с коња и притрчао своме старом командиру. Дуго смо се држали за руке, без иједне речи.
Један пешадијски наредник донесе неког малишана, који није имао више од пет година. Познадох га одмах. Био је то онај малишан коме је умрла мати покрај пута у Албанији.
Још из даљине угледасмо како нам жури у сусрет неки официр. Познадох Луку. Командант дивизиона махао је руком и показивао на једну страну, куда треба да скрену топови.