Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У крају шљивара нешто се забеле. „То је она“, рече ми Живко, а глас му је дрктао. „Она је, она, побратиме! Познао бих је по ходу, и по дисању бих знао да је она“.
— Како си, брат-Богдане? — питаше га учитељ. Болесник диже очи, па кад је познао учитеља, он се болно осмехну, али ћуташе. — Донео сам ти од оне животне водице што сам те и лане њоме лечио...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не ходим), јоште, хвала господу богу, нисам ни у једном роду и језику такове дрвене и нечувствене калуђере нашао ни познао који за женом не уздишу, не чезну и не гину.
και νόον έγνω: Мужа ми | кажи, Муса, многоискусна, који је весма много странствовао, многих је људи видио градове и ум познао”.
из совершенога искуства ово утверждавам, јер сам провео сав живот досад и с сељани и с богатим људма и господом, и познао сам ову истину у сваком народу и језику међу којима сам живио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавати.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И верујете ли, господин-попо, приметио сам равним начином да ради у инат. Јес', тако ми свега на свету — баш сам лепо познао да је то његово масло... — Чије му драго, тек није по нас, добро! — рече поп као забринут.
— Сад ће он, попо — одазва се поша из куће. Мало постоја па изиђе Вуја. Нико га не би познао. На њему лепе чошне чакшире, џемадан везен златом — чисто гори, па ћурче, па на глави нов фес, па се опасао
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иза једног грма — према њему — појави се човек. Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Човек тај беше Маринко. Он приђе ближе. — Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш?
— рече Станко, па опучи корачати... Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... 21. ПАРАШНИЦА Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу. Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Људи су га се бојали, јер је био страшан, а жене су га волеле, јер је био свиреп. То је био једини човек који није познао јаде. Али иако их он није нашао ван себе, он их нађе у себи: он осети да има душу.
Била је прикрила своје велике сјајне плаве косе које блистају као празнични краљевски огртач и по којима би је познао цео град.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред њима стоји једна женска. Упрла поглед у светога Саву, онога истог који је и у старој школи стајао. Познао сам је. У мају 1879. ШВАБИЦА Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.
Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде. Уједанпут угледам писмо на столу. Познао сам да је од моје сестре. Отворим га. Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја.
Аја! Идем одмах њојзи. Казаћу јој.. знам већ шта ћу јој казати. Твој XИИ ПИСМО Лајпциг Већ си по поштанском жигу познао да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?... моје патње. Све је свршено — ја сам слободан.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ћирковић извади дванаест дуката и метне на сто. Фишкал погледа на дукате и кашљуцне од милине. Познао је да је мастан клијент. — Е, добро, ја ћу све своје учинити, немајте бриге. Сад на другу ствар.
Африка
У Тулону сам био остао између два воза да узмем од њега још последња упутства за укрцавање у Марсељу. Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику његовог брата; који је мој велик и пријатељ.
кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само трућао глупости о њој.
га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно смешећи се сладуњавим и неискреним осмехом. Само што се Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
и кад чу како опсова, он се спусти из кола, на супротну страну, и оде у стражару да сврши свој посао око папира. Познао је био вишег официра, из тогда некад Подунавског полка – који су били чувени као убојице, прегоркије.
Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу. Чинило му се да је познао, и нехотице, ћопави корак Божичев, затим, корак Јохана Шмерца, праћен ударцем штапа по зиду, а затим и шум корака,
да испитује Агагијанијана, и о томе, како иде у росијско посланство, куд води пут, где се могу најмити кочије, како би познао росијску палату у Леополдштату? Био је решен да оде росијском посолу, јавно, видно. Па нек буде шта буде.
Павле је после причао да му је врата отворила Ђинђа, коју није ни познао. Кад му приђе руци, осетио је, каже, како јој дрхти рука. „Је ли лепа?“ питала је Варвара. И Ана. Павле рече да јесте.
Кајзерлинг је овога пута примио Исаковича милостиво. Одмах га је познао, каже, као старог познаника. Рекао је Волкову и Исаковичу да могу сести.
је те године, 1737, био најелегантнији официр једног хунгарског, хусарског, пука, који је, у доба кад га је Исакович познао, вршио придворну, службу, око кола и вртова Марије Терезије, а био чувен са својих туча.
Онај ко је довикивао, морао је знати, добро, распоред соба, и прозоре трактира. Познао је, по том гласу, Лађевича. Одмах затим чу кикот из баште, човека који се смејао, као да га неко голица.
Тај глас запева: „Швалер био, батине добио! А швалерка остала девојка! О-о-о-ј!“ Познао је смех Филиповича. Неколико тренутака, Исакович остаде, као укопан, на постељи.
Ено их, каже, при улазу у Токај, пред крчмом – поткивају. Он их је, каже, познао, иако их никад није видео. Онакав шешир, какав госпожа, у тим колима, има, нема овде у Токају.
Она је, кад јој се приближио, стајала, бела и нема, у јесењој тишини. У провидном мраку, познао је торањ, над чесмом, при улазу, на друму, а познао и палисаде, које су се пеле, уз брдо, паралелно са боровином.
У провидном мраку, познао је торањ, над чесмом, при улазу, на друму, а познао и палисаде, које су се пеле, уз брдо, паралелно са боровином. Познао је и прозоре Вишњевског, који су били мрачни.
је торањ, над чесмом, при улазу, на друму, а познао и палисаде, које су се пеле, уз брдо, паралелно са боровином. Познао је и прозоре Вишњевског, који су били мрачни.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У овом мијачком селу сам ближе познао једнога „американлију“, тј. човека који је више година провео као радник у Америци а у последње се време настанио као
Напослетку оне који су били отпорни уцењивале су комитске организације. Познао сам више њих који су провели дуги низ година у Румунији као дућанџије и механџије, нарочито двојицу, од којих један
Оно мало старих сточара, који нису путовали, изненадили су ме трезвеношћу мишљења и оштрином схватања. Познао сам неке породице плаве комплексије, нарочито у селу Тресончи, код којих је дубоко развијена осећајност и склоност
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.
у дворац. Гроф је баш био код куће. Слуга их пријави, они уђу. Гроф је одмах познао Чамчу. — Откуд ви, господар-Чамчо, овде? — Милостиви іллустріссіме доміне, ми идемо у Кракову на вашар.
Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. Дођу до оне чарде. Бирташ га није познао, тако је ослабио. Овде остане читав дан, и бирташ и његова жена су га срдачно дворили.
За те новце купује лађарске коње и храну. У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње!
У целој ствари тог краденог коња је занимљиво то што је Пера одмах познао да је то краден коњ, то познао је и по коњу и бећару. Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао. Тако му се и остало што је било тамо, напољу, на киши, јављаше у широм отвореним
Матавуљ, Симо - УСКОК
— запита Јанко запита онако, не мислећи, али се одмах сјети да је рекао бесмислицу! Та већ бјеше толико познао прилике у Црној Гори и толико ушао у дух црногорски, да тако питање није могао поставити!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту је, како сам вели, на своју »велику и незаборављену жалост познао, да има на свијету још и више наука осим нашега псалтира и часослова«.
Караџић сам прича како је Копитар у њему познао »човјека од народа«, »друкчијег од свију Срба које је он донде виђао и познавао«.
»Ово је трећа година, писао је 1816. Караџић Копитару, одкако сам се ја с вама познао; од онда сам натраг почео ићи, и приближавати се говору народном, и јошт нисам на право мјесто дошао...
Са правом, већ 1826, он је писао: »Ја сам народ српски с ученом Европом познао.« И његове збирке не само да су сачувале највећи и најбољи део наше народне поезије но својим сјајним сликањем велике
Он је, како је сам писао, познао »авет« што се зове »старање за свакидашњи крух«. И зато што његово књижевно образовање није било довршено, зато што
Он је село познао, као дете сеоскога попе, као сеоски учитељ, као »народни човек« који је сву наду полагао на сељака. Дуже но иједан
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ На то Гојко брзо реч прихвати: „Право ћу ти све ја казивати. Оца свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу, Њега зваху Змају Милутине.
голе, Украј мора глени доле, Тамо она страшна смеса Од костију, крви, меса, Његово је тело, јао, Ко ли би га сад познао! Беше диван, згодан, гледан, Шта учини часак један?! Згрозише се и згледаше.
Оца свога једва сам познао, За детинства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу; Њега звау Змај-Огњени Раде...
Али тешто, та није ни требе, Море, сунце, бити и без тебе! Познао би Србљанин Турчина, Познао би Турчин Каурина И по ноћи, кад је најтавнија, Кад ни месец нит звездица сија.
Али тешто, та није ни требе, Море, сунце, бити и без тебе! Познао би Србљанин Турчина, Познао би Турчин Каурина И по ноћи, кад је најтавнија, Кад ни месец нит звездица сија. Окле пламти?...
Ко два бора танка и висока, Танка брка, соколова ока, Та беличка и красна и згодна, Познао си да су браћа родна. На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Узео сам слику са софре и обрадовано гракнуо: — Ово ђед Раде! Познао сам добродушно, мило старчево лице упркос дугој бради и светачкој потковици коју му је додао сликар.
— Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио.
— Оно су они наши несрећници прену се водник из чијег су вода били бјегунци. — Богами сам и ја одмах познао Гојков митраљез — чисто се обрадова тршави дјечак.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гледао сам и разгледао хаљине што беху око трешње. Наиђох на Ленкине шалваре од ђизије и минтан од јумбасме. Познао сам их по оним златним ширитима.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ту сад прву види своју драгу, коју му је дао у подземаљском свијету старац лактобрадац. Он је њу познао, али она њега није. Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда.
Мени се учини — има десет курјака. СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ Записао калуђер на сирцу, ђе се реже, иже, да би познао ако ђак сијече мало.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Софија има најбољу кондуиту. МАКСИМ: Има врага, да је носи, и кад сам ју познао! (Одлази.) ЈЕВРЕМ: А, непријатељ је преотео ма; ја ступам с тобом у алијансију.
Тако је у свету, па шта ћемо. МАКСИМ: И ја сам тебе на балу познао! СОФИЈА: Може бити да би боље било, да смо се пређе упознали. Но сад је излишно речи о том трошити. 10.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(На страни.) Бог те живио, Срето! СРЕТА: Како ми ђаво обрну памет, те је нисам познао! (Лупа се по челу.) О, Срето, луди Срето! СУЛТАНА: Немој се печалити, ја ти од срца праштам.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Из њих се одједном изградио и прелио овај крик. Несвесно сам га упознавао пре него што се изградио, а кад је дошао познао сам га као тешкога познаника. Он је оштар, челичан, љубичаст и врео, мириса на сумпор.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И шта су имали толико да говоре? — Лудорије !... А овамо сад гледај је! иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи. И Стојан тако вели. Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи ? Чудновато !...
управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао! — Тхе... шта ћу? Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу.
Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај... најслободнији !«... Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. — Е па деде, за срећна познанства!
рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама... Трпковића, што удари директору шамар... Није га познао по ноћи. — Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају. — Ја, па му директор опрости.
и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.
Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... Лепо онако да узмем нож, па право у груди — нећу
— Јеси ли ти баш видео да је акт из министарства... Министров потпис? — Разуме се, и своју тужбу познао сам... — Хм, добро, добро... махну он главом, пасе поздрави са Гојком и оде.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори. И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге.
Кад га је моја мати посетила, познао је сестру. Кад сам га ја посетио, гледао ме је, немо. Никола Вујић имао је две кћери и два сина.
Пружа ми руку. Десет ме година није био видео. Вели, не би ме познао. Али сам добро дошао. Он ће на Пијаву, идућег месеца, па, ако треба да погинемо, заједно ћемо.
Док полазим у Париз, сусрећем, последњих дана, на калдрми Београда, и оног Биримца, кога је читалац познао на почетку ових коментара, у Бечу. Дошао је, сиромах, да регулише пензију.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори. Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа, а већ у тој земљи, да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он није на то обратио пажњу. Тек кад кола савише у његову улицу и кад већ беху према њему он се трже. Одмах је познао, да је то »Голанфер«, хајдук — кочијаш. Заустави га: — Јеси ли ти, Голанфере? — Ја, господине. — Куд ћеш тако рано?
Ако је икакав човек могао познати брзину птичјег лета, то га је господин Мојсило познао... Кад је дан освојио, и кад је оставио далеко иза себе варош, он је узвикнуо: — О, света, златна слободо!...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Твоја срећа — не разумјеше те“. И чујте ме што вам данас кажем: познао сам на оне тавнице да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести.
ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом. Све што бива и што може бити, мени ништа није непознато; што год дође ја сам му наредан.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако, у кући гдје је првом познао црногорско гостољубље, гдје га крстише новијем именом, у тој истој кући отимаху га сада прераној смрти.
Сад опет наста мир, као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога старог знанца.
Он бјеше ушао у кућу. Сердар сједе крај њих и једнако их мјераше. „Ма ти нијеси из Котора. Ја бих те познао да си!“ „Не, ја сам из свијета!“ „Ама лијепо говориш нашки!“ „Како не би, кад сам Србин!“ „А тај други?
“ рече гласно Пејо, па шапатом њој: „Пусти, бога ти, нек иду. Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.“ Затијем опет гласно: „А камо онај јадов, онај Мита, камо га?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Слово „иже“, али сирца ниже. — Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) „иже“ (и), да би познао ако ђак одсијече мало. Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он
ГАШПАР: Ја сам цар Гашпар од персиске стране, видео сам звезду на истоку и познао да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.
ВАЛТАЗАР: Ја сам цар Валтазар од вавилонске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.
МЕЛХИОР (сав гарав у лицу): Ја сам цар Мелхиор од арапске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем. ИРОД (љутито): Какав се то нови цар родио?!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и): да би познао, ако ђак осијече мало од сирца.
Најпосле се шура дигне да иде кући, а зет га лепо оправи са великим даром и рече му да га је одмах познао да је поштен човек, што је навалио да се испуни очина заклетва, и да ће бити сретан а браћа његова несретна. 18.
нисам никакав рђав човек, ја сам царски син, па кад хоћу да ловим, дођем овамо, а ову медвеђину носим да ме ко не би познао, нити и ко зна да сам ја човек, до ти сад, него ко ме год види, мисли да сам кака авет и бежи од мене; и у ову кућу не
чувај ми капу“. 26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао, ако ђак осијече мало од сирца.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
будући најпотребнија и најполезнија чловеческом роду, она ће бити и најособитије намереније овога мојега писања. Познао сам искуством, находећи се од младости моје у разним опстојатељствам, шта је полезно, шта ли је вредно било мојеј
У Дал|мацији, у Чрној Гори, у Бечу и у Молдавији познао сам дечина својства, нарави и свакојаке ћуди. Зато при свакој прилици нећу изоставити, дајући пристојна правила, како
Ја, колико сам могао познати људе, по вишој части познао сам и[х] добре; и ако гди погрешавају, или чинећи оно што не би ваљало, или изостављајући оно што би ваљало, у том
ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао чловеческо јестество. Ја тебе љубим како год да сам те родио; светујући те, твоју срећу желим, а не моју.
Ово је све апостол добро познао; зато и вели да је брак — тајна велика. А што напомињеш за твоје волове, куповање и продавање, истина, да и у томе
Овде не могу изоставити да не назначим, без сваког пристрастија к мојему роду, да од свију народа које сам познао нејма милостивијега рода над српским, а најпаче к сродству.
И правда, како сам после дугим искуством познао, и како ће се видити из ове моје историје, ако је икада човек на свету био без најмањег следа притворности, он је био.
А сад има већ близу три стотине година да је сав свет искуством познао да они оци ништа нису знали у томе и да су врло неразумно чинили проклињући друге који су разумније од њих мислили.
чрез то дајете ми повод да вам опишем и изобразим краснејша морална својства добродетелни[х] они[х] народа које сам познао људи.
срца спомињем и које сам за основаније свему следујућему мојему живљењу положио; зашто сам у њима не само опитом познао и научио, него и у јестество себи претворио како човек у ниском состојанију може с малим задовољан, добар и
некога древнега Исаију Дечанца којега сам јоште у детињству мојему у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше, познао и који, да не би мојега тетка Николе, би ме одвео у Дечане: потом, дијаконом у Хопову, по Бачкој просити виђао сам га.
јошт би[х], може бити, три) и да сам онога божественога мужа, новога | греческога Сократа, то јест учитеља Јеротеја познао! Њим милостиво примљен био! Његова благодејанија, љубови и науке сподобио се!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао... Бакоња дубоко уздахну.
Ту је прилику створио Бујас. Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрат у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.
Али на част и варош кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био! Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану. Сад се присјети њечега другога.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И мени је Бадње вече. — Платићу ти више него што заслужујеш. — Сад сам сигуран да си син Аћима Катића. Познао бих његову крв у пуку војника — окрену се кочијаш и осмехну, лижући иње с бркова. — Пет пута сам ти рекао да нисам.
заседа и галама. Зар га није школовао због сујете и амбиције? Он је... Је ли, пријатељу, по чему би ти познао сина Аћима Катића у пуку војника? Само брбљаш и не мислиш. — По томе, господине, што умеш да наредиш.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици. Осећао је да се живот, да би се познао, мора изазивати; почео је да га изазива а живот му се одазивао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи. О, како те жалим!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто измењен, познао сам одмах. И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма.
Верујем да никад дотле нисам познао узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен, усхићен, срећан говори о своме
Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао. Облесавио сам од здравица и вина. По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!
Ја сам, зачудо, напољу сасвим дошао к себи и водио Николу испод руке. (Да сам дошао к себи познао сам по томе, што сам се већ почео стидети.
— Хоћу, да. — Некога кога не волим, онога, ти знаш, што ти се некад удварао, пре него што сам те познао. — Кога, кога, брзо! — Сањао сам Сашу. Муњевит, најрадозналији осмех сину око њених усана па одлети.
Одавно Митар Београд није видео и једва га је познао, толико се престоница била изменила. А чим су стигли, поседаше у аутомобил, да би се болесница мање труцкала, и тако
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја... — А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако...
— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. — Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. — Зар није Ђорђе погинуо? — Није, али је опасно рањен...
— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... Станци прекипе.
То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола... И ако сад он успе да уништи то
Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту сад прву види своју драгу, коју му је дао у подземаљском свијету старац лактобрадац. Он је њу познао, али она њега није. Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда.
Најпосле се шура дигне да иде кући, а зет га лепо опрани са великим даром и рече му да га је одмах познао да је поштен човек — што је навалио да се испуни очина заклетва, и да ће бити сретан, а браћа његова несретна.
СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао ако ђак осијече масло од сирца.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
При бегању звезда земља је остала. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда.
И ту земљу данас познао сам и ја. Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим.
Све што сам познао, то је лице твоје, И на њему очи невиђене давно, Старе неке очи к'о мисао што је. Ал' почех волети твоје око тавно, И
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног
Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног
Краков, Станислав - КРИЛА
Пао је са апаратом и изломио ногу. Загледајући по белој соби Бора случајно спази и Мију. Није га одмах ни познао. На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса. Потом их је један дечак водио у уске и мрачне улице.
Петровић, Растко - АФРИКА
У Тулону сам био остао између два воза да узмем од њега још последња упутства за укрцавање у Марсељу. Познао сам га одмах по лику, толико сличном лику његовог брата; који је мој велик и пријатељ.
кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само трућао глупости о њој.
га пита да ли га је познао; овај га уверава да јесте, понизно смешећи се сладуњавим и неискреним осмехом. Само што се Н.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Серјожа, Серјожа! Сергије заустави коња. Батаљон застаде, али су војници и даље газили у месту. Сигурно је и он познао нашег капетана. Он сјаха с коња и полете „Фикусу“ у загрљај. Онда су се погледали, држећи један другога за рамена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Притом како је несносно гледати кад се оставша сермија на ватри спаљује: тко то није сопственим искуством познао, не може себи совершено представити. Ја сам то кужно време препатио, хотја да между кужници нисам живио.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Све маштаве тајне, све мирноће мрака, Све гласове чудне, што певају живот, Познао је давно. Сада без ознака Затвара их мирно у мртвачки ћивот.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Па на вас, изгледа. КАПЕТАН: И ја бих тако рекао. Одмах сам познао себе. (Грађанима.) Не слушајте ви бре свашта! Нисте ви позвани овде да све чујете! (Метне писмо у џеп.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
наслоњен на зидану ограду моста, изгледао и посматрао пролазнике, опазих изненада једног Бокеља сина Боке Которске. Познао сам га већ издалека, по његовој ношњи, јуначком држању и оружју.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зашто је убијен кад је госпа Нола дала сав новац? Шта се дешавало у соби у којој је остао гос-Тоша? Да ли је познао злочинца? Да му није здерао маску?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Мати јој казала да се чистије обуче, доћи ће неки из Вршца да је виде. Ето ти просиоца. Младожења не би сам себе познао како се накитио. Родитељи девојке учтиво госте дочекују, воде ји у најчистију своју собу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Увидео сам да је грех према човечанству одузети човеку бригу. — А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао? — Не, јер од брига нисам могао дићи главу.
— Не, болови су и даље остали међу људима, јер, веле, живот је бол и без бола нема живота. — А јеси ли бар познао и видео живот тај? — Не, јер нисам кроз сузе могао ништа познати и ништа видети.
хтео рећи, што ми необично личи на случај са зеленим папагајем госпођа-Миле апотекарице, коју сам доцније у животу познао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
на сами спомен врели победничког зрака; О како ми је болно било у души оних дана, Када бих, и челом, сваку стопу познао свога стана!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Знаш ли, бане, не знали те јади, да сам саде на Голеч-планини, да те видим у царевој војсци, познао бих тебе и ђогина, и твојега хрта Карамана, кога волиш него добра ђога? Знаш ли, бане од малене Бањске?
“ „Не питај ме, царе поочиме! Познао сам сабљу баба мога; да сам бог дô у твојим рукама, и ти би ме 'вако ражљутио.“ Па он уста и оде чадору.
Турци да погубе Даничића Вида, но му добра срећа прискочила те му пушка бјеше гласовита, те се чула у Кунор планину; познао је Мијат харамбаша, ’ваку ријеч рече у дружину: „Браћо моја, тридесет хајдука, ено пуче лаки џевердане, Виде ни је