Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Видео сам само златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у галопу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Види њене трепавице које сенчи сан. Њене ноздрве подрхтавају као у младе, скупоцене звери. Види још и ознојено прамење иза уха.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Нико је не зна нити познаје. Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
западне светлости, обично немирне, наилазе од Саве и дрхтуре изнад високих зграда на Обилићевом венцу па се кидају на прамење, безазлено и злослутно у исти мах.
Хиљаде се змајева ковитла, откидају се комадешке облака, прамење фујука пада по земљи, битка је стварно страшна а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат
Када се, у зору, спушта низ падину према Чукур-чесми, Добрача посматра небо у којем почиње да трепери прамење расветљених празнина и нада се да ће ту, код чесме, затећи Кона. Зашто баш њега?
Ту зна да пада и прамење времена и да се комеша, црно, под ветром, у зимским поноћима, са пахуљама и отпацима са Млечног Пута.
Рига од Фере је осетио како га захвата ветар што је, као прамење, ишао по водама, из дубине видика; удисао га је, целим собом.
Није гледала ни у кога, али је осећала, после много недеља, Милошево присуство а прамење дима, што је разносило мирис његовог дувана, пробијало се кроз ћутање.
Тада се, кажу, у самом средишту ове раскрснице, назире круг у којем је светлост, као прамење црног сунца, најгушћа. Оно што, по свој прилици, није лако разрешити, то је недоумица о томе да ли је у кругу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нико је не зна, нити познаје. К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење. Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... XИ Станка не могаше више да мисли.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПОД ДУДОМ Малаксао, ломан, сад одмарам тело, Далеко од тебе, на сенци од дуда; Разлио се ваздух и прамење бело, Дан врео и топал, мртвило је свуда.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Страшан је ремек твоје старости Што га је безум мозга болесног У проклетоме часу смислио! Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Х У теби ми је младост погребена, Сунчана јутра, подневно пламење, Љубави чедне последње прамење Сазрео цвет се расуо нечујно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Непогода је прошла брзо, ветар се потпуно утишао и глува тишина је заменила буку. Танко прамење дима на догоретинама звонаре, крш поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча, рупе на крововима, црне сподобе монаха
Онда и другом. Подигне ми главу и стави у своје крило. Дуго прамење моје умашћене косе распреда пажљиво на сваку длаку обашка и исправља их гладећи их преко својих мршавих бутина.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
С мора непрегледна Тихо вјетар дође, и прамење меко Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне.
Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека.