Употреба речи правицу у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ умјеша се стари. „Ако је обичај стари и правица је стара, па гдје се њих двоје за грло шчепају, ја бих уз правицу стао! А моји браственици, бјесмо баш на моме гумну, четрдесет грла, сви у смијех и потврдише то. На томе и прекидосмо.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Боље је вјеровати својим очима, него туђим ријечима. — Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако. — Што је право и богу је драго. — Што није право није ни поштено.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А да исповедам сву правицу, моје самољубије мени је шушкало каткад у уши, да мени моја мука неће залуду остати, но кад се посветим, да ћу чинити

А нека ми ко не замери што ћу правицу рећи: и моја су ми житија на неки начин доста крива, јер би[х] на[х]одио многе који су добро јели и пили и господски

Ћипико, Иво - Приповетке

вели жени: —Видиш каки су, па да нас свети Спиридун неће каштигат! Ни ноћас не могу се уздржат!... — Имају правицу, кад сте пустили покопат нашега старога свеца, — одговори жена, и уједљиво настави: — Ча ћете ви стари, младићи се

Ћипико, Иво - Пауци

Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће... — Нека их ту! ... Видићемо ко јема правицу! — И луар гунђајући отиде. Тада се и њих двоје загледа и маче.

— Ето, све сте изили... Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге! Без пинез не дам ни своме оцу... — Јемате правицу! — Претргну га Рого. — Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте.

— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. — Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу... Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке! Нека стоји како је одувик!

— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме. — Је, суди по закону. И пожали нас, ваља рећи правицу. Одредиће и рок за исплату. Али на нама су парнички трошкови.

— рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. — Рђав је, ма дигод јема правицу... — Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

да је вуку правду своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и видећеш грешну двоколицу да претиче сву правицу; не од своје снаге него од брзе јачине друга ти ниско гледања свога укора, а ону пак натраг остајућу, једва се вукући

Не лица ни поштења гледати, него правицу и кривицу свачију расматрати. Ово ми је к изборли господарем, кметовом врховној господи кнезовом бировом и

Једнако се та правица излазна бивати тевтиши... Ништа тако не захтева од нас првом господин Бог, како ту правицу. У свакоме послу да је, и о свему прави суд!

Не прескачите преграде што су је оци ваши уметеризили. Суд чинте, правицу иштите. Мера, мерење, купља, продаја права да вам је, јерно што је криво и тамам равно, на обадвоје то мрзи Бог; што

С настаљањем својим приводећи људе на сваку правицу, а не да је та трудба ваша узалуд... КОЛО Ако ниси и сам у садруштву, згледни де, гдегод, где се свирње и хегеда чују!

[Ваља] протужити ракити јерно стропошта се и паде високи бор... Сад сам се родио, таки сам се разболио. На правицу идемо, где се капе и метоси деле... К'о шиба; куд ветар духа, туд се она гиба. Кад стане узбрдо зјати, онда ће знати.

Високо су небеса, А тешка су наша телеса. И видећеш грешну двоколицу Да претиче сву правицу. Ни за пологу папучну нису врсни. Слатка — велите — реч, отвора нам гвоздена врата. Пизмено ухо свашто чује.

Небојшу пси уједају. Није сваком царевина. С муком и с тугом благо се тече. Бољи је жив пас неголи мртав лав. Правицу не ваља крити. Прознај себе самога. Јеси ли сиромах, с богатим се не пачај! С коња сести на самар.

Одоше у незнан, један за другим; теке их неста!« »Ја камо куд се сдурњаше?« »Одоше, брате, тамо на правицу к судноме судији којино свима једнако по правди суди не расматрајући ни чијега лица, ни хатера коме гледећи му, штоно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности