Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чујем само ударе свога срца. Удахнем ваздух, и зауставим дах... Као да негде лево пуцају. ја прилегох. Ах, да ли има краја овоме — магловито мислим и сетих се команданта, који онако спокојно наређује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота.