Употреба речи приповијеткама у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

1, Либер— Младост, Загреб 1978. Бошковић-Стулли, Маја, „О народним приповијеткама“, предговор за Народне приповијетке, Загреб 1963. Брајовић, М., „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, 4, Београд 1929.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

наштампао је у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у

књиге казао уа их има још за једну овакву књижицу, и свакоме ће јамачно мило бити да их овдје има заједно са онијем приповијеткама првога издања.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

има три живота, онда није доста једноћ му смрт задати него то треба трипут чинити, како то видимо у гдјекојим народним приповијеткама које казују како је тко имао три (или четири) живота, па му нитко ништа није могао, макар га и двапут (или трипут)

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности