Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко је био у Парашници. Дружина му је с дана у дан расла... Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану.
И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... И занесе се старац хвалећи Јелицу... Он причаше о њој најлепше. А Станку оде памет далеко, далеко... Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...
Теодосије - ЖИТИЈА
А ујутру свети патријарх дозва светога, и питаше га за њега, одакле је и о његовом путу. А свети опет истинито причаше патријарху о себи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Остали с помњом слушаху пјесму, која причаше, као обично, о покољу, или мегдану каквом. Оба духовника бјеху под камилавкама.
Послије њега на ред дођоше Пипери и Бјелопавлићи и остали даљи. И сваки причаше о ситницама, поњекад и смијешним, само да се људи разведре.
Игуман Ђорђе и ђакон Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода Бошковић заподјену разговор о догађајима у Србији, о Бјелопавловићима
То сам још као дијете слушао! Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу?
Милићевић, Вук - Беспуће
ГЛАВА ШЕСТА Једно јесенско послије подне, поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом
Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је преживела, сву своју тиху несрећу, све своје зебње које су јој мрзле душу и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
У Том браку добије мене, а кад ми беше једва девет година, он умре. Он ми много причаше о својој постојбини, о јунацима и великим карактерима којима кипти наша земља, о великом родољубљу и о крвавим
слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све, па и живот, прилаже на олтар отаџбине. Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој
по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше. Али, тражећи домовину моју, наиђем на интересантну земљу и луде, о чему ћу вам, ево, причати. Дан летњи.
Приђем радознало ближе мислећи да ћу још ту прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше. Кад тамо, какво изненађење!
Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој
Насмеја се некако презриво и рече: — Па то се код нас сматра за почаст које се ретко ко удостоји!... Он ми причаше још вазда ствари, но ја га од узбуђења нисам разабрао.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Поп се причаше са Јоком, кад сердар са званцима уђе. „Ха! урани ти!“ рече својим крупним гласом, сердар. А онај му отповрну готово
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од свачега надохват, па онда поче дугу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристотелес слушаше пажљиво што му стриц причаше. Домаћин им донесе пржене рибе, хлеба, маслинки и два бокалчета вина. Они ућуташе и дадоше се на посао.
Са овим видљивим знацима краљевске милости упутих се Платону“. Аристотелес слушаше нетремице, а Никија причаше. „Кад изађеш из вароши кроз њену северну капију, опазићеш поред спољњег Керамеикона, гробља погинулих бораца, леп
Аристотелес зину, Никија причаше даље. „Наш велики филозоф бави се политиком, размишља и поучава како би требало уредити државу да у њој сваки
„Немајте бриге, слушаћу вас са највећим уживањем!“ Он ми причаше о свом животу и раду. „Рођен у грађанској породици, студирао сам у својој младости прво Тривиум: граматику,
Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега. Сада се обазрех по његовој соби. Пресвођена укрштеним сводовима који се
„Ви сте се Герардом подуже забављали?“ започе он разговор. „Да, он ме дочека врло љубазно и причаше ми опширно о свом животу и свом књижевном раду“. „Па да ли се ви интересујете за његове књиге?“ „Нисам научник“.
„У лаври нашег бенедиктинског монашког реда“. „У Монте Касину! - Причај ми оче, о том славном манастиру!“ Опат причаше.
Деца се задовољише овим одговором, а мајка причаше даље. „Ви сте били онда још мали и нејаки; имала сам пуне руке посла да вас спремим, однегујем и васпитам.
„Колико сам брига препатила због те морије“, причаше мајка даље, „и колико сам била срећна кад ми се син, жив и здрав, кући вратио.
“ Начиних лице као да не разумем смисао његових речи. Он се насмеши. „Да, у прошлост. Причаћу вам“. И он причаше. „Кад дођох у Париз и преузех збирке овог музеја, нађох у њима и костуре фосилних слонова које је још Бифон набавио.
„Врло ме занима како се и једно и друго догодило“. „Причаћу вам“. И Дарвин причаше. „Био сам весели студент у Единбургу, где сам уписао медицину, али је нисам слушао.
Осетих се у тихом кутку, запећку Земљином, крај које ми стари борац причаше своје бурне доживљаје. „У Лими“, настави Дарвин своју причу, „оставили смо американски континенат да би смо довршили
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. — Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања.
Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху. Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Појава твоја причаше ми како Патиш, заједно с погледом ти холим: Ја сам те глед'о и занесен тако Шаптао да те к'о смрт своју волим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- упитах мога пријатеља који ми ово причаше. // - Па? . . . - рече он клонуло и тужно. - Па ето! Од те наше љубави није било ништа.
Ћипико, Иво - Пауци
Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех. Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али када је султан Мухамед ИИ, Освајач, ушао 30 Маја 1453 у Цариград, и када је тако ми бар причаше услужни чичерон у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те
Таман сам био оставио патријаршију, а пред њеном главном капијом - тако ми причаше митрополит - указа се једна чудна чета.
Миланко је оставио иза себе јединца сина Нићифора, званог Нићета. Њега спомињу, на једном месту, како ми причаше један мој рођак, записи крштених у даљској цркви као крштеног кума.
Поетски завршетак, леп одлазак са сцене живота. Један старији глумац бечког Бургтеатра и његов режисер причаше ми једном колико глумци воле и желе такве драматске, лепе одласке са сцене, како их они, у свом језику, називају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла! Но моју душу што мучи Та дружба није ти рекла.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку. Причаше ми човек све... Сал што не плаче кол’ко му жал дође и тешко! — Е, е!
И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...
Видосте ли с очи, та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. — „Не видосмо, зборе си, ама друзи видоше и причаше ни; та саг по ма’ала за ништо друго сал за тој се збори“. Па како гу је уграбија? нитујем ги па ја.
И ту јој се изјада. Изнесе све шта је и како је било. Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да
Чорбаџијски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест! А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. Дакле, мора!...