Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко је год могао секиру понети крене се на крш и сву гору исеку и запале. Кад се камен беше ужарио, прљевима га порискоше и низ стрмен се стропошта у језеро. Сва вода намах крваво провре од изгинулих нечастивих.