Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ли све то пропаст дубока прождрла? И онамо себе видећи неће ли се за чудити одашта се нашто им живот пробрцну? Да врло ти ће се пронеразити и устрашити те, плахо подвикнути, несвесно се смућати.
Прође пожар и неста га; траву запусти. Нешто свиде се, и у ништо се пробрцну. Изађе му душа, преобрте се у земљу, ода штано је и био узет.
БОГ СТРАХА Да вам се све пијуће воде пробрцну с крвљу, и сва језера! А камо јоште многи једовити стршени и кућње ружна жабе, пасје мухе, љуте комарце, обадове и