Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Више се не сећам... Пред кафаном дођох себи. Сестри су давали воде. Понудише и мени... Тек тада као да прогледах. Изиђе ми слика негова док је био жив, и споји се са представом леша. Он је... Софији грунуше сузе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух. Нерви и мускули попустише и наједном прогледах. Преда мном је била батерија. — Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа!
Коњ се гиба с ноге на ногу. Опет прогледах. Видим како поручник Коста отрча низ реку, сигурно да оном помогне. Вода спласну, те спустих ноге... Стигоше и остали.