Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Па за чији се ти рачун, бога ти, толико исплака? ГИНА: За Прокин рачун. ТРИФУН: Па добро, Проко, а стабло, а гране?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за
Сутрадан је и Стриц, као што смо већ чули, добио батине због ријеке Дунава и одмах одјурио у Прокин гај, до Тепсије, да се нађе с другом.
Како ли је само наоружан, све звони! Лазар и Стриц на крају су једва ухватили магарца и за улар га повели кроз Прокин гај. Пипајући, спотичући се и звечећи товаром, једва некако догураше до логора Тепсије и ту растоварише Сивца.
овдје-ондје да се пробија кроз густе букове крошње и да пали по шуми весела окца, кад се Лазар Мачак опрезно ушуња у Прокин гај. У руци је носио добро наоштрено сјекирче и звјерао лијево-десно као да нешто очекује.
— Богме ћеш сутра платити за све оно! Али већ ујутро Јованче заборавља и страшан сан и своју чворугу и трком јури у Прокин гај. Тамо га чека неугодно изненађење. Ђоко Потрк јавља да мајстор Мачак неће доћи.
Стигни је! Лако је то било рећи, али заиста тешко извршити, јер је Луња као крилата јурила право у Прокин гај. Упала је у Гај са западне стране куд скоро нико не залази.
Наставио је да се скита пољима и да размишља, а кад му Прокин гај поново паде на ум, он мудро закључи: — Можда их је страх од овога новог учитеља чак и тамо отјерао, шта га знаш.
Тужан би живот био без тога. — Ехе, Јованче, Јованче, тај ће се усудити чак и у Прокин гај. Његов је чукундјед био хајдук и тамо је погинуо. Како се тога раније нијесам сјетио.
Негдје иза првог брежуљка припуцаше пушке. Мачак проблиједи и замуца: — Ево их, чујеш ли! Дјечаци трком упадоше у Прокин гај. Тек ту се Јованче нешто досјети и рече: — Пази будала, пуцају па ће узбунити читаво село.
— Само гдје ћемо сад све ово склонити? — У Прокин гај, у наш стари логор — предложи Јованче. — То си се добро досјетио — рече учитељица.
— А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо понире — додаде Лазар Мачак. — Видиш, то си се добро досјетио! — скоро ускликну Јованче.
— Па то је пред самим нашим селом. — Богами, тако је! — диже се и Јованче. — Хајдемо брже натраг, у Прокин гај! XВ Битка која се распламсавала пред самим селом Липовом, све се више ближила Прокину гају.