Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Устај, идемо тражити Мачка. ВИИ „Стара гарда“ Јованчетове дружине сједила је на окупу у хладовини под самим Прокиним гајем. Стигла је чак и Луња, иако се Стриц и овога пута бунио: — Шта она има да се мијеша у војне ствари?
Упао је тако и у један љескар везан с Прокиним гајем и — туп! — налетио на самог Николетину Бурсаћа. — Ехеј, ти не гледаш куд трчиш! — викну момчина.
Дјечак је управо био кренуо према Лисини, кад га на друму под Прокиним гајем пресрете Лазар Мачак уплашен и задихан. — Не иди даље, ево војске! — Какве војске? — трже се Јованче.
— Како би било да се послије подне сви искупимо код нашег старог логора и да се опростимо с Прокиним гајем. — Хоћемо, хоћемо! — зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу. — И пољара Лијана — додаде Јованче.