Дучић, Јован - ПЕСМЕ
без циља и без сутрадана, Зла сестра вечности, у бесу свег хитног Носи знак највеће коби што је знана: Сав ужас пролазног и бол неумитног.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Стил му је апстрактан и безбојан; песме кабинетске, књишке, пригодне, везане често за догађаје који су од пролазног значаја или за личности које нису биле достојне громких похвала. Форма је усиљена, конвенционална, једнолика, туђа.
У тим његовим сатирама има много пролазног, локалног и личног али има и снаге осећања и израза, има слике једнога доба и расположења једнога нараштаја.