Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Понесен па испуштен. Попио би и божју кишу. Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову снагу.