Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Куд ли ми се само журило? — А ти је сад потражи, брзоплети мој пријатељу невесело се смјешка просиједи саговорник. — Нигдје више на свијету нећеш наћи једно тако безазлено босоного дјевојче, које појма нема да од бљеска
Смјешка се просиједи путник и себи и свом недораслом саговорнику, смијеши се опроштајно и с разумијевањем над глатком спасоносном водом,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Видио сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови просиједи солупи, смијешни и недоликујући једном дјечаку; видио сам његове округле, зачуђене очи, његову кудраву најежену косу,
Под прозором стајао је Бућко и гледао у ме. Широка глава, кратки наивни носић, зачуђене очи, рудаста дјетиња коса, просиједи солупи — одмах сам га препознао.