Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Темпорална схема приповедања у првој верзији већ нам је позната: на почетку аутор проспективно приповеда о животу остареле Софке, све до тренутка кад се она први пут, након очевога одласка, почиње присећати своје
тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у
Осим тога, као почетни тренутак узима се предускршњи дан, и онда приповедање изједно тече проспективно. Занимљиво је да је и у другој верзији остао опис Софкине еротске екстазе - додуше, уз нешто блажу стилизацију - али
Доследно, од почетка до краја романа, одржана је временска узастопност: проспективно се композиција развија од Софкиних предака до њенога порода.