Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Верујем, мада без наде ући мора у ноћ, у заборав кроз који се простирем, та песма без завичаја, та птица без гора, да смрт своју не издам, да живим док умирем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ни вам ја за празно слушање узалуд простирем ове речи. Ама да вам буду освестне и у вашем се разговарању такву с писмом. ИНОРОГ Тај, што се звер индијски зове