Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ми смо вечерали, но нам простри да лијежемо. Стане донесе пустине, подглавље и бјељеве, прострије им крај ватре, па отиде.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Спасоје, омален али жив као зрно, човјек у најљепшој снази, прострије празну торбу а на њу постави оно што бјеше из ње извадио — брашњеницу и сирац.
Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије. „Зором да сте на ноге!“ рече сердар жени и снахи које пођоше у преграду. „Марку сам рекао да поћера јунца.
Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а започе хркање.
„Хоћемо ли паре најприје?“ „А да како!“ одговорише другови му у глас. Симо прострије своју струку а засука рукав, па узимљући по пуну шаку дуката, испусташе их, бројећи гласно.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне. Осињача прострије „кличано“ ракно. — Та-ко! — рече фратар. — Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге! Та-ко! Е, сад запали свићу!
Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче. За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачи пред
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то чује дједо, узме кабаницу па прострије, а пјево се тресне, а дукати поспу дједу по кабаници, док му пô ње натресе дуката.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шта је теби вечерас? Е, кад си се уморио, узми ту серџаду из теркија и простри је, па се мало одмори. Прострије он серџаду и поче да сједа. — Не шједај, Асан-беже! — викну' ја, и дрмну' га јопе' штуцом међу плећи.